Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
Кўчатидан экилган пиёз далаларида бегона ўтларга қарши курашиш тадбирлари
К.ШАРИФОВ, Ш.РИЗАЕВ
В статье изложены данные о снижении количества однолетних сорных растений до 85,2 – 96,7% и многолетних – до 67,7-78,6%, получении товарных урожаев лука в размере 73,6 – 74,4 т/га при …
-
Куялар ва терихўрларга қарши ўз вақтида курашиш
С.АВАЗОВ, С.ЯКУБОВА, А.ЗАЙНИЕВ
-
ВНУТРЕННОГО КАРАНТИНА И СПОСОБЫ МЕРЫ БОРЬБЫ
Муминова Рано Далабаевна, қ.х.ф.ф.д., доцент, Нигманова Лайло Алишер қизи, магистрант, Тошкент давлат аграр университети.
-
POMIDORDA ZANG KANASINING ZARARI VA UCHRASH DARAJASI
Muminova Ra`no Dalabayevna, dotsent, Maxmudova Shaxnoza Abdufattaxovna, dotsent, Qaraxanov Jumanazar Abdusamat o`g`li, magistrant
Zang kanasi dala pechak o‘tida (Convolvulus arvense) va qizil ituzumda (Solanum dulcamara L.) o‘rtacha, qora ituzumda (Solanum nigrum L.) kuchli rivojlanishini hisobga olgan holda, ushbu begona o‘tlardan dala chekkalardagi uvatlarni …
-
O`rik bog`larida sciaphobus squalidus gyll ga qarshi kurash choralari
A.XOLLIYEV, SH.ESANBOYEV, A.NURJOBOV
Maqolada respublikamiz hududida yetishtirilayotgan o`rik bog‘larida Sciaphobus squalidus Gyllni tarqalishi, zarari hamda ushbu zararkunandaga qarshi kurashda kimyoviy preparatlarning biologik samaradorligi bo‘yicha olib borilgan tajriba natijalari keltirilgan. Kalit so‘zlar: o`rik, zararkunanda, …
-
Ипак қурти зотларининг технологик кўрсаткичларига турли тут навларини таъсири
М.ҒОФУРОВА
Ушбу мақолада тутнинг янги навликка номзод 5 та селекцион номерлари: №1-11, №2-11, №3-11, №4-11, №5-11 ва қиёсловчи Тожикистон уруғсиз нави барглари билан Ипакчи 1, Ипакчи 2, Гўзал, Марварид тоза зотларимиз …
-
Бойсун ва боботоғ оралиғи адирларида марокаш чигирткаси биоэкологияси
Хайтмуратов Арслонбек Файзуллаевич, Абдурахмонов Ўткирбек Икромович
-
MAHALLIY SHAROITDA MEVALI BOG‘ DARAXTLARNING HOSILINI YETISHTIRISHDA UCHRAYDIGAN ZARARKUNANDALARNING TUR TARKIBI HAMDA XIMOYA QILISH CHORALARI UO‘T: 632 ЗАРАРКУНАНДАЛАР
A.YUSUPOV, D.NURALIEVA, O.ARTIKOV, H.TO‘YCHIEV
-
САМАРҚАНД ВИЛОЯТИ ҲУДУДЛАРИДА УЧРАЙДИГАН ЧИГИРТКАЛАР, ЗАРАРЛИ ТУРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИ, ТАРҚАЛИШИ, УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ УСУЛ ВА ВОСИТАЛАРИ
Туфлиев Нодирбек Хушвактович, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти лаборатория мудири, қ.х.ф.д., Ахмеджанов Шерзод Шухратович, Тошкент давлат аграр университети докторанти, Умурзаков Илҳом, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти мустақил тадқиқотчиси, Асатов Ислом Акбарович, Пўлатов Шермуҳаммад Нормамат ўғли, Тошкент давлат аграр университети Самарқанд филиали магистрлари., Маълумки, Ўзбекистонда чигирткаларнинг 200 дан ортиқ, Ушбу зарарли чигирткалар Ўзбекистоннинг деярли, ўрганиб боришни талаб этади. Акс ҳолда зарар миқдори, Тадқиқотларимизни шу йил вилоятнинг чигирткалар кўп, тарқалган Нуробод, Самарқанд, Жомбой, Булунғур, Пайариқ, Қўшработ туманлари ҳудудларида олиб бордик., Тадқиқотларимизга кўра Самарқанд вилоятида марокаш, чигирткаси-Dociostaurus maroccanus Thunb., кенг тарқалган, бўлиб, даставвал 9-10 март кунлари Самарқанд ва Нуробод, туманларининг “Миронкўл”, “Тепакўл”, “Сарикўл”, “Сазаған”, “Олға” ва бошқа ҳудудларда тухум кўзачалардан чиқиши ку, затилди. Орадан 5-7 кундан ўтиб Жомбой, Булунғур туманла, рининг “Ғўбдинтоғ” ҳудудида, 10-12 кундан кейин эса Пайариқ, туманининг “Дўстлик” ММТП ҳудудида марокаш чигирткаси, тухум кўзачалардан чиқиши кузатилди. Қўшработ туманида, эса “Шовва”, “Ўрта шовва”, “Пангат”, “Навкат” ҳудудларида, 25 кун ўтиб, тухум кўзачалардан чиқиши кузатилди. Тухум, Марокаш чигирткасининг вилоят бўйича тарқалган, Бундан ташқари Самарқанд вилояти ҳудудида Италия, чигирткаси-Calliptamus italicus L., ва Турон-Calliptamus, turanicus Tarb., қир чигирткасининг тўда ҳосил қилмайдиган, шаклидаги турлари учраши қайд этилди. Демак вилоят, ишлов ўтказилиб келинган. Агарда бу турдаги чигирткалар, 2022йил давомида Италия ва қир чигирткалари Жомбой, туманининг “Аҳмаджон Қурбонов” маҳалласи, Булунғур ту, манининг “Ботбот” маҳалласи, Пайариқ туманининг “Жувоз, хона”, “Катта сайдов”, “Тараққиёт” маҳалласи ҳудудларида, Бу турдаги чигирткаларнинг тухум кўзачалардан чиқиши, 1-расм. Марокаш чигирткасининг тухумдан чиқиш жара, 2-расм. Марокаш чигирткасининг имагоси
-
ҒЎЗАДАН ОРГАНИК ПАХТА ЕТИШТИРИШДА ЗАРАРКУНАНДА ҲАШАРОТЛАРДАН ҲИМОЯ ТАДБИРЛАРИ
Балтаев Ботир Сафарович
-
меваларнинг ривожланиш даврида 5-20 донагача мевани
Е.ТОРЕНИЯЗОВ, Р.ЮСУПОВ
-
ЯЙЛОВ ЎСИМЛИКЛАРИ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИГА ҚАРШИ АГРОТЕХНИК ТАДБИРЛАР
Хайтмуратов Арслонбек Файзуллаевич, Қаршиева Саодат Хуррамовна, Эралиев Жавоҳир Баҳодир ўғли
мақолада яйлов ва сунъий ташкил этилган яйлов майдонларида агротехник тадбирлар ўз вақтида ўтказилса, зараркунандалар миқдорига сезиларли таъсир кўрсатиши, шу билан бирга чигиртка ва бошқа зараркунандалар тухум қўйган майдонларни чизеллаш 30-35 …
-
АДВЕНТИВНОСТЬ КАК ОБЪЕКТ ИССЛЕДОВАНИЯ В ЗАЩИТЕ РАСТЕНИЙ
Носирова Зарифахон Гуламжоновна, Камбарова Муктасар Хакимжановна
Qishloq xo'jalik ekinlari o'ta xavfli karantin zararkunandalarining vaqt o'tishi bilan begona hududga bostirib kirishidagi adventivlik darajasining o'zgarishi dinamikasi o'rganildi. Tut parvonasi misolida mazkur zararkunandaning respublikamiz hududiga bostirib kirishidagi 3 ta …
-
Tажриба майдонида бахмалгул (Alcea rosae L.) ўсимлигининг кўчат қалинлиги
Ғаниев Абдумўмин Қаххарович, Дустиёров Мехрож Дилшодович, Олимжонов Мухаммаддиёр Баҳодир ўғли
Alcea rosea urug'ining laboratoriya va dala sharoitida o'sishi haqidagi ma'lumotlar keltirilgan. 1000 ta o'simlik urug'ining massasi 2,5-2,5 g ni tashkil qiladi.Alcea rosea uchun optimal ekish vaqti bahor fasli ekanligi aniqlandi.
-
Суғориш тартибларининг қаттиқ буғдой донининг технологик сифат кўрсаткичларига таъсири
А.ШОЙМУРАДОВ
-
Нўхат орасида учрайдиган бегона ўтларнинг тур миқдорлари ва зарарлаш даражаси
Н.ТУРДИЕВА, А.УМАРОВ, Д.ТОҒАЕВА, Ш.БАХОДИРОВА
-
Тошкент вилояти шароитида тарқалган суғориладиган типик бўз ва ўтлоқи тупроқларнинг хосса-хусусиятлари
Д.Бурханова, Н.Намозов, М.Урманова
-
Помидор занг канасининг сонини бошқаришда препаратларнинг биологик самарадорлиги
Р.МЎМИНОВА
-
Химическая эффективность препаратов на маше против хлопковой совки
Ш.МАХМУДОВА, М.ДУСТМУРАДОВА, Р.ХУДОЙНАЗАРОВ
-
Дуккакли дон экинлари (нўхат, мош, ловия, соя) орасида учрайдиган бегона ўтлар тур миқдори ва зарарлаш даражасини аниқлаш
Н.ТУРДИЕВА, Ю.УСМОНОВА, А.УМАРОВ, Д.ТОҒАЕВА, Ш.БАХОДИРОВА
Бегона ўтлар қишлоқ хўжалиги ҳосилдорлиги ва сифатини пасайтиради. Бегона ўтлар билан ўртача ифлосланганда ҳосилдорлик 20-25 % га камаяди, ўта кучли ифлосланганда ҳосил олиш имконияти йўқолади. Аннотация. Сорные растения снижают урожайность …