Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
Шафтолининг ун-шудринг касаллиги ҳамда унга қарши кураш чоралари
Ҳасанов Ботир Ачилович, Каримов Отабек Камалдинович, Турдиева Дилфуза Тиркашбоевна
-
КЎКАТ САБЗАВОТ ЭКИНЛАРИДА УН-ШУДРИНГ КАСАЛЛИГИНИНГ ТАРҚАЛИШИ, РИВОЖЛАНИШИ ВА ЗАРАРИ
Бабажанова Лола Азадовна, Саттарова Рано Кадировна, Утаганов Самад Бобомурод ўғли
Ун-шудринг замбуруғлари келтириб чиқарадиган касалликлар бутун дунё бўйлаб кўкат сабзавот экинларининг энг кенг тарқалган ва ҳавфли касалликларидан бири ҳисобланади. Улар ўсимликларнинг облигат паразит биотрофлари бўлиб, бутун ривожланиш циклини хўжайин ўсимликнинг …
-
AMARANT ZARARKUNANDALARINING TARQALISHI VA UCHRASH DARAJASI
Saidganiyeva Shahodatxon Talatbek qizi, Tufliyev Nodirbek Xushvaktovich
Ushbu maqolada amarant o'simligida uchraydigan zararkunandalarining tur tarkibi o'rganilib, ularning tarqalishi va uchrash darajalari bo'yicha olib borilgan tadqiqotlar natijalari bayon etilgan
-
Помидорнинг альтернариоз касаллигига қарши кураш чораларини такомиллаштириш
Алиев Шоввоз Каримович, Тўйчиев Искандарбек Умаралиевич, Турдиева Дилфуза Тиркашбоевна, Мусаева Гулбахор Максудовна
Бугунги кунга келиб сабзавот экинлари орасида помидор экинининг аҳамияти мухимлиги беқиёсдир. Олинаётган ҳосилдорлик юқори бўлганлиги билан талаб даражасида эмас. Олиб борилган ишланишларга кўра Помидорнинг "Новичок" нави ўсиш ва ривожланиши бўйича …
-
Картошканинг халқ хўжалигидаги аҳамияти ҳамда касалликлари
Ҳамираев Урал Қахрамонович, Рисбаев Арслон Камолжон ўғли
мақолада картошка (Solanum tuberosum L.) ўсимлигининг биологияси, унинг фойдали хусусятлари, инсонларага озиқ-овқат рационида ва ҳайвонларга ем-хашак сифатида етиштирилиши, экиннинг ўсиб ривожланиш жараёнида ҳар хил касалликлар келтириб чиқарадиган илллатлар ҳақида маълумотлар …
-
Mahalliy floramizdagi oddiy bo'ymodaron (Achillea millefolium L.) o'simligining o'ziga xos kimyoviy tarkibi va bioekologik xususiyatlari
Xo'jayev Pirnazar Yunusovich, Rustamova Nodira Toxir qizi, Tillaboyeva Farida Alijon qizi
-
Dunyo bo‘ylab yeryong‘oq zararkunandalarining, tur tarkibi, tarqalishi
А.XAYTMURATOV, B.XAKIMOV
Вредители арахиса широко распространены во всем мире, но лишь немногие из них имеют экономическое значение на региональном уровне. В этой статье представлен краткий обзор вредителей листьев арахиса, стеблевых вредителей, корневых …
-
Полиз қўнғизининг полиз мевасидаги зарари
Алланазаров Олимжон Яхшибоевич, Хайтмуратов Арсланбек Файзуллаевич, им плодов бехчевых култур., Ключевые слова: бахчевых
-
DUKKAKLI EKINLARDA TO`RT DOG`LI DONXO`RNING ZARARI
Maxmudova Shaxnoza Abdufattaxovna, dotsent, Xushvaqtova Habiba Nurbek qizi, magistrant
-
ВНУТРЕННОГО КАРАНТИНА И СПОСОБЫ МЕРЫ БОРЬБЫ
Муминова Рано Далабаевна, қ.х.ф.ф.д., доцент, Нигманова Лайло Алишер қизи, магистрант, Тошкент давлат аграр университети.
-
POMIDORDA ZANG KANASINING ZARARI VA UCHRASH DARAJASI
Muminova Ra`no Dalabayevna, dotsent, Maxmudova Shaxnoza Abdufattaxovna, dotsent, Qaraxanov Jumanazar Abdusamat o`g`li, magistrant
Zang kanasi dala pechak o‘tida (Convolvulus arvense) va qizil ituzumda (Solanum dulcamara L.) o‘rtacha, qora ituzumda (Solanum nigrum L.) kuchli rivojlanishini hisobga olgan holda, ushbu begona o‘tlardan dala chekkalardagi uvatlarni …
-
Олтинкўз энтомофагининг асосий турлари ва зараркунандалар миқдорини бошқаришдаги аҳамияти
Махмудова Шахноза Абдуфаттоховна, Имомалиева Муниса Тўлқиновна, Тошкент давлат аграр университети
-
Zamburug’larda ikkilamchi metobolitlar hosil bo’lishining molekulyar asoslari
D.OTAJONOVA, G.XALMUMINOVA
-
Бойсун ва боботоғ оралиғи адирларида марокаш чигирткаси биоэкологияси
Хайтмуратов Арслонбек Файзуллаевич, Абдурахмонов Ўткирбек Икромович
-
Rizosfera bakteriyalarining o'simlik o'sishi va rivojlanishidagi ahamiyati
Sattarov Abdumurod Sattarovich, Abdullayeva Yulduz Alisher qizi
Maqolada rizosfera bakteriyalarining o'simlik o'sishi va rivojlanishidagi ahamiyati to'g'risida so'z boradi. Rizosfera bakteriyalari tiamin va boshqa bir qator vitaminlar ishlab chiqaradi, o'sish moddalari - gibberellin va geteroauksinni sintez qiladi, organik …
-
Уруғни экиш ва кўчатларни кўчириб ўтказиш муддатларининг колраби карами амал даврининг давомийлиги ва биометрик кўрсаткичларига таъсири
Нурматов Норқобил Жўраевич, Ўтаев Рахим Халимович, Жовлиев Бахром Чориевич, Эркинов Элдор Элбек ўғли
-
Фузикокцин препаратини пахтачиликда қўллашнинг аҳамияти
Ботиров Артиқбой, Тўхтабоев Алижон, Исмонова Гулмира
-
А.УЧАРОВ, Ж.АБДУРАХМАНОВА, А.СУЛТАНОВ. Перспектива применения эндофитных микроорганизмов в системе защиты растений от вредителей и болезней
А.УЧАРОВ, Ж.АБДУРАХМАНОВА, А.СУЛТАНОВ
-
MAHALLIY SHAROITDA MEVALI BOG‘ DARAXTLARNING HOSILINI YETISHTIRISHDA UCHRAYDIGAN ZARARKUNANDALARNING TUR TARKIBI HAMDA XIMOYA QILISH CHORALARI UO‘T: 632 ЗАРАРКУНАНДАЛАР
A.YUSUPOV, D.NURALIEVA, O.ARTIKOV, H.TO‘YCHIEV
-
САМАРҚАНД ВИЛОЯТИ ҲУДУДЛАРИДА УЧРАЙДИГАН ЧИГИРТКАЛАР, ЗАРАРЛИ ТУРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИ, ТАРҚАЛИШИ, УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ УСУЛ ВА ВОСИТАЛАРИ
Туфлиев Нодирбек Хушвактович, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти лаборатория мудири, қ.х.ф.д., Ахмеджанов Шерзод Шухратович, Тошкент давлат аграр университети докторанти, Умурзаков Илҳом, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти мустақил тадқиқотчиси, Асатов Ислом Акбарович, Пўлатов Шермуҳаммад Нормамат ўғли, Тошкент давлат аграр университети Самарқанд филиали магистрлари., Маълумки, Ўзбекистонда чигирткаларнинг 200 дан ортиқ, Ушбу зарарли чигирткалар Ўзбекистоннинг деярли, ўрганиб боришни талаб этади. Акс ҳолда зарар миқдори, Тадқиқотларимизни шу йил вилоятнинг чигирткалар кўп, тарқалган Нуробод, Самарқанд, Жомбой, Булунғур, Пайариқ, Қўшработ туманлари ҳудудларида олиб бордик., Тадқиқотларимизга кўра Самарқанд вилоятида марокаш, чигирткаси-Dociostaurus maroccanus Thunb., кенг тарқалган, бўлиб, даставвал 9-10 март кунлари Самарқанд ва Нуробод, туманларининг “Миронкўл”, “Тепакўл”, “Сарикўл”, “Сазаған”, “Олға” ва бошқа ҳудудларда тухум кўзачалардан чиқиши ку, затилди. Орадан 5-7 кундан ўтиб Жомбой, Булунғур туманла, рининг “Ғўбдинтоғ” ҳудудида, 10-12 кундан кейин эса Пайариқ, туманининг “Дўстлик” ММТП ҳудудида марокаш чигирткаси, тухум кўзачалардан чиқиши кузатилди. Қўшработ туманида, эса “Шовва”, “Ўрта шовва”, “Пангат”, “Навкат” ҳудудларида, 25 кун ўтиб, тухум кўзачалардан чиқиши кузатилди. Тухум, Марокаш чигирткасининг вилоят бўйича тарқалган, Бундан ташқари Самарқанд вилояти ҳудудида Италия, чигирткаси-Calliptamus italicus L., ва Турон-Calliptamus, turanicus Tarb., қир чигирткасининг тўда ҳосил қилмайдиган, шаклидаги турлари учраши қайд этилди. Демак вилоят, ишлов ўтказилиб келинган. Агарда бу турдаги чигирткалар, 2022йил давомида Италия ва қир чигирткалари Жомбой, туманининг “Аҳмаджон Қурбонов” маҳалласи, Булунғур ту, манининг “Ботбот” маҳалласи, Пайариқ туманининг “Жувоз, хона”, “Катта сайдов”, “Тараққиёт” маҳалласи ҳудудларида, Бу турдаги чигирткаларнинг тухум кўзачалардан чиқиши, 1-расм. Марокаш чигирткасининг тухумдан чиқиш жара, 2-расм. Марокаш чигирткасининг имагоси