Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
Соя етиштирилаётган майдонларда зарпечакка қарши агротехник кураш чоралари
Ахмурзаев Шавкат Исакович
Ушбу мақолада тупроққа ҳар хил ишлов бериш усулларининг соя даласида тарқалган зарпечакка қарши самарадорлиги ҳақида баён этилган. Типик бўз ва бўз-ўтлоқи тупроқлар шароитида зарпечакка қарши курашиш тупроқни икки ярусли плугда …
-
Ғўза ниҳолларининг униб чиқишига тупроқ ҳароратининг таъсири
Й.ҲУРМАТОВ
-
Bacillus thuringiensis 26/1 shtammining kolorado qo‘ng‘izi (Leptinotarsa decemlineata Say) lichinkalariga qarshi kurashda insektitsidlik faolligi
Qalandar Bababekov, laboratoriya mudiri, b.f.n, Qalandarova Maftuna Majid qizi, yetakchi ilmiy xodim, q.-x.f.f.d, Alamuratov Rayimjon Abdumurod o‘g‘li, ilmiy xodim, O’simliklar karantini va himoyasi ilmiy-tadqiqot instituti
Maqolada kolorado qo‘ng‘izidan ajratib olingan Bacillus thuringiensis 26/1 shtamminngi kolorado qo‘ng‘izi lichinkalariga qarshi kurashda insektitsidlik faolligi o‘rganildi. Kolorado qoʼngʼizining L1+2 yoshli lichinkal- ariga qarshi Bt- 26/1 shtammi 2,0 va 3,0 …
-
Основные вредители голубики в мире
Ортиков Умиджон Дониёрович, Газиева Дилноза Комилжоновна
-
Boshoqli don ekinlarini zararkunandasi shilimshiq qurt (Lema melanopus L) ning tarqalishi va rivojlanishi
X.MUSTAFAYEV, Q.BABABEKOV, A.XOLLIYEV
Bug’doy (Triticum aestivum L.) global oziq-ovqat xavfsizligini ta’minlashda muhim rol o’ynaydi. Boshoqli ekinlarning kemiruvchi zararkunandalaridan biri Lema melanopus L Respublikamizda keyingi yillarda keng maydonlarga tarqalishi va zararlilik darajasi oshib borishi …
-
KARAM O'SIMLIGINING ZARARKUNANDALARI VA QARSHI KURASH CHORALARI
Akbutayev Azim Nuriddinovich, Xalmuminova Gulchehra Qulmuminovna
Maqolada mamlakatimizda karam o'simligining shifobaxhlik xususiyatlari hamda zararkunandalari va kasalliklari to'g'risida ma'lumot berilgan. Bugungi kunda dunyoda aholining soni keskin ortib borishi natijasida oziq-ovqatga bo'lgan ehtiyoj keskin ortib yildan-yilga kuchayib bormoqda. …
-
Биомелиорация объекти: дарахт ва буталар
Хазраткулова Шахноза Усмоновна, Эшанкулов Бобомурод Инаятович
Мамлакатимизда дарахт ва буталардан турли мақсадларда фойдаланилади. Дарахтлар асосий қурилиш манбаи ҳисобланса-да, бизнинг мамлакатда табиий ўрмонлар ҳимоя вазифасини бажарганлиги сабабли улардан ёғоч олиш мақсадида кесиш таъқиқланади. Табиийки дарахт-буталар экологик мувозанатни …
-
Истиқболли ҳимоя воситаларининг фитономусга карши биологик самарадорлиги
Жононова Раъно Нормурадовна
-
Қулупнайни турли хил пакетларда қадоқлаб сақлаш усуллари
Азизов Актам Шарипович, Махмуров Достон Менглибек ўғли
-
Шарқ мевахўри (Grapholitha molesta busck.) хавфли зараркунанда
Усманов Мансур Рустамжанович, Уринов Одил Нумонжанович, Холмуродов Нуриддин Худойбердиевич, Миржахпаров Миракбар Миршохид ўғли, Тошкент давлат аграр университети магистрантлари.
-
Қоратанли ва қарсилдоқ қўнғизларнинг қишлоқ хўжалик экинларидаги зарари
Худойқулов Аъзамжон Мирзоқулович, Тошкент давлат аграр университети, Анорбаев Азимжон Раимқулович, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий- тадқиқот институти., Аннотатция. Кейинги йилларда тупроқости зараркунандаларининг зарарли таъсири туфайли 30-40% гача, Аннотатция. В последнее годы потери урожая в результате вредных влияний почвенных вредителей доходят
-
Инсектицид фаолликка эга Вacillus thuringiensis маҳаллий бактерия штаммларининг колорадо қўнғизига (leptinotarsa decemlineata) қарши скрининги
Мардонов Икром Ҳасан ўғли, Бабабеков Қаландар Бабабекович, Халилов Илхом Маматкулович, Абдуллаев Анвар Кадриллаевич, Қаландарова Мафтуна Мажитовна, Аламуратов Райимжон Aбдумурот ўғли
В. thuringiensis бактерияси Bt1, Bt3, Bt5, Bt9фо, Bt18фо, Bt26, Bt31, Bt54, Bt84, Bt91 ва Bt94 маҳаллий штаммларининг 2-3 ёшли колорадо қўнғизига қарши инсектицид фаоллиги ўрганилди. Бунда юқори инсектицид фаолликни Bt1, …
-
Бойсун ва боботоғ оралиғи адирларида марокаш чигирткаси биоэкологияси
Хайтмуратов Арслонбек Файзуллаевич, Абдурахмонов Ўткирбек Икромович
-
ПОМИДОРНИНГ ФИТОФТОРОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УНГА ҚАРШИ ФУНГИЦИДЛАРНИНГ ТАЪСИРИ
Махмудова Фарғона, Гулмуродова Шаҳло Давлатовна, Самандарова Гулнара Илмовна
-
ОЛМА КУЯСИ БИОЭКОЛОГИЯСИ (HYPONOMEUTA MALINELLA)ТОҒ ОЛДИ ХУДУДЛАРИДА УЧРАШ ДАРАЖАСИ, ТАБИИЙ КУШАШДАЛАРИ ВА УЛАР МУВОЗАНАТЛАРИНИНГ ШАКЛЛАНИШИ
Саидов Истам Рустамович, Носирова Зарифахон Ғуломжоновна, Усвалиев Ойбек Турғунович
Кузатувларимиз натижасида олма куясининг Тошкент вилоятларининг мевали боғларида 4 туркум ва 7 оилага мансуб 26 тур энтомафаглари аниқланди ва улар йиртқич ва паризит турларга ажратилди. Ҳозирда биз ушбу энтомофагларнинг антропоген …
-
МИКРООРГАНИЗМЛАРДАН ЛИМОН КИСЛОТАСИ АЖРАТИБ ОЛИШ
Саттаров Абдумурод Саттарович, Болтаева Сурайё Жўра қизи, Камолова Нилуфар Нормўмин қизи
Лимон кислотаси тиббиётда, озиқ-овқат ишлаб чиқаришда, кимёвий ва енгил саноатда жуда кенг миқёсда қўлланилади. Маълумотларга кўра, дунё миқёсида лимон кислотасининг ишлаб чиқарилиш ҳажми йилига 400 минг тоннани ташкил этади. Ушбу …
-
ИККИ ФАСЛЛИ (ДУВАРАК) БУҒДОЙ НАВ ТИЗМАЛАРИНИНГ ҚУРҒОҚЧИЛИККА ЧИДАМЛИЛИК ХУСУСИЯТЛАРИ
Аманов Ойбек Анварович, Жўраев Диёр Турдиқулович
Бошоқли дон экинларни қурғоқчиликка чидамли навларни танлаш ва сув билан кам таъминланган майдонларга жорий қилиш муҳим аҳамиятга эга. Ушбу мақолада икки фаслли( дуварак) буғдой нав ва тизмаларни лойиха доирасида лаборатория …
-
АДВЕНТИВНОСТЬ КАК ОБЪЕКТ ИССЛЕДОВАНИЯ В ЗАЩИТЕ РАСТЕНИЙ
Носирова Зарифахон Гуламжоновна, Камбарова Муктасар Хакимжановна
Qishloq xo'jalik ekinlari o'ta xavfli karantin zararkunandalarining vaqt o'tishi bilan begona hududga bostirib kirishidagi adventivlik darajasining o'zgarishi dinamikasi o'rganildi. Tut parvonasi misolida mazkur zararkunandaning respublikamiz hududiga bostirib kirishidagi 3 ta …
-
Ўсимликлар касалликлари диагностикаси ва касаллик қўзғатувчилар идентификациясининг замонавий ва истиқболли усуллари (шарҳ)
А.ХАКИМОВ, И.САЛАХУТДИНОВ, С.ЎТАГАНОВ, Д.БИКМЕТОВА
-
Бўёқдор рўян (Rubia tinctorum L.) уруғнинг сифат кўрсаткичларини уруғ тозалиги
М.Низомова, Д.Эргашова, Н.Жанабаев
Ушбу илмий мақолада бўёқдор рўян ўсмилиги уруғ сифат кўрсаткичлари тажрибанинг (2,3,4-вариантлар) энг сараланган яхши уруғлар умумий оғирликга нисбатан 70-87,5 % ни ташкил қилди. Шу вариантлар ичида энг юқорги кўрсатгич тажрибанинг …