Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
Биолабораторияда кўпайтирилаётган трихограмма авлодларининг миқдорини аниқлаш
Ф.ДАВЛАТОВА, М.АРСЛАНОВ
Ушбу мақолада дон куяси тухумини зарарлаш ва ғўза тунлами ва бошқа тур зараркунанда ҳашаротлар тухумига қарши кураш учун тарқатишда меъёрини аниқлаш бўйича тажриба ишлари олиб борилган бўлиб, бунда асосан 5 …
-
Зарарли чигирткалар тухум кўзачаларининг ривожланиши
Н.ТУФЛИЕВ, Ф.ГАППАРОВ, Ф.НУРЖОНОВ, Ш.АХМЕДЖАНОВ
Ушбу мақолада зарарли чигирткаларнинг кузги ва баҳорда тухум кўзачаларининг ривожланиши, табиий зарарланиши ҳамда уларга қарши кураш чоралари ва таклифлари бўйича маълумотлар баён этилган.
-
Сурхондарё вилояти шароитида олма ширасининг биоэколгик хусусиятлари
М.САФАРОВ, Х.ШУКУРОВ, Н.УТАПОВ, М.ҲАШИМОВА
-
Лаборатория шароитида олтинкўз личинкаларни тухумдан чиқишини аниқлаш
Госиздат УзССР, 1953.- -С. 663., Арсланов Махаматсоли Турғунович, Турғунова Ўғилой, Сулайманова Нигора Махаматсолиевна
Ушбу мақолада тарқатилган олтинкўз тухумларини дала шароитида қанча миқдорда чиқиши бўйича лаборатория шароитида дастлабки тажриба ишлари олиб борилди. Бунда 2-3 кунда олинган тухумларни биргаликда қўйганимизда улардан ўртача личинкаларнинг чиқ...
-
Колорадо қўнғизини фенологиясини ишлаб чиқиш чоралари
КОЛОРАДО ҚЎНҒИЗИНИ ФЕНОЛОГИЯСИНИ ИШЛАБ, ЧИҚИШ ЧОРАЛАРИ, УЎТ: 631.51+631.8+634.66, Бабаханова Мухтабар, Сулаймонов Отабек, Хидоятова Дилором, башоратлари баён этилган., Калит сўзлари: қўнғиз
-
Оcneria disper биоэкологияси ва улар сонини бошкаришда ўрмон биоценозида тухумхўр паразит энтомофагларнинг аҳамияти
БОШКАРИШДА ЎРМОН БИОЦЕНОЗИДА ТУХУМХЎР, ПАРАЗИТ ЭНТОМОФАГЛАРНИНГ АҲАМИЯТИ, УЎТ: 632.4.8, Кимсанбоев Хожимурод Хужамуротович, Фарзидинова Навруза Шокировна, Тошкент давлат аграр университети., Аноотация: В данной стать
-
АСОСИЙ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ САМАРАЛИ БИОЛОГИК КУРАШ
Maxmudova Shaxnoza Abdufattaxovna, dotsent, Eshboyev Maxmudjon Olimjonovich, magistrant
-
УНАБИ МЕВАСИДАГИ ОМБОРХОНА ЗАРАРКУНАНДАЛАРИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ
Муродов Бақожон Эгамберди ўғли, б.ф.н., Зайниев Аслиддин Абдураҳмон ўғли, етакчи илмий ходим, Яҳёев Жўрабек Нодиржон ўғли, кичик илмий ходим, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси ИТИ.
-
ЭНТОМОФАГЛАРНИ ҚЎЛЛАШ САМАРАДОРЛИГИ
Алиддин Норқулов, доцент, Самарқанд ветеринария медицинаси институти Тошкент филиали, Зебинисо Холмуродова, магистрант, Кимсанбоев Хожимурод Хамрақулович, қ.х.ф.д., профессор, Тошкент давлат аграр университети, Орзиқулов Бобоқул Орзиқул ўғли, лаборант, Ўсимликларни биологик ҳимоя қилиш илмий-тадқиқот маркази.
-
ҲОСИЛДОРЛИККА ЕТКАЗАДИГАН ЗАРАРИ
Саттаров Наврўз Рўзиевич, қ/х.ф.н., катта илмий ходим, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти Сурхондарё филиали директори, Хўжаев Шомил Турсунович, қ/х.ф.д., профессор, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти лаборатория мудири, Қурбанов Абдураим Нарбаевич, ўқитувчи, Абдурахмонов Шухрат Маматмуротович, ўқитувчи, Термиз агротехнологиялар ва инновацион ривожланиш институти., Abstract: The article shows the level of damage caused to cotton by bugs in the Surkhandarya region of the southern Uz-, bekistan in 2019-2020. Scientific studies have shown that from 31.1 to 99.3% of cotton yields are lost by bugs., Энтомофагнинг тут парвонаси тухумларига таъсирини
-
O`rik bog`larida sciaphobus squalidus gyll ga qarshi kurash choralari
A.XOLLIYEV, SH.ESANBOYEV, A.NURJOBOV
Maqolada respublikamiz hududida yetishtirilayotgan o`rik bog‘larida Sciaphobus squalidus Gyllni tarqalishi, zarari hamda ushbu zararkunandaga qarshi kurashda kimyoviy preparatlarning biologik samaradorligi bo‘yicha olib borilgan tajriba natijalari keltirilgan. Kalit so‘zlar: o`rik, zararkunanda, …
-
Шарқ мевахўри (Grapholitha molesta busck.) хавфли зараркунанда
Усманов Мансур Рустамжанович, Уринов Одил Нумонжанович, Холмуродов Нуриддин Худойбердиевич, Миржахпаров Миракбар Миршохид ўғли, Тошкент давлат аграр университети магистрантлари.
-
Олтинкўз энтомофагининг асосий турлари ва зараркунандалар миқдорини бошқаришдаги аҳамияти
Махмудова Шахноза Абдуфаттоховна, Имомалиева Муниса Тўлқиновна, Тошкент давлат аграр университети
-
Арпани дон куяси тухуми билан зарарланишда уларни миқдорини камайишини аниқлаш
М.АРСЛАНОВ, Ф.ДАВЛАТОВА, Д.ХУРМАМАТОВА
Ушбу мақолада арпани дон куяси тухумида зарарлаш меъёрини аниқлаш бўйича тажриба ишлари баён этилган ҳамда бунда асосан 1 кг. арпани зарарлаш учун 0,6, 0,65 ва 0,7 граммдан дон куяси тухумидан …
-
САМАРҚАНД ВИЛОЯТИ ҲУДУДЛАРИДА УЧРАЙДИГАН ЧИГИРТКАЛАР, ЗАРАРЛИ ТУРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИ, ТАРҚАЛИШИ, УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ УСУЛ ВА ВОСИТАЛАРИ
Туфлиев Нодирбек Хушвактович, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти лаборатория мудири, қ.х.ф.д., Ахмеджанов Шерзод Шухратович, Тошкент давлат аграр университети докторанти, Умурзаков Илҳом, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти мустақил тадқиқотчиси, Асатов Ислом Акбарович, Пўлатов Шермуҳаммад Нормамат ўғли, Тошкент давлат аграр университети Самарқанд филиали магистрлари., Маълумки, Ўзбекистонда чигирткаларнинг 200 дан ортиқ, Ушбу зарарли чигирткалар Ўзбекистоннинг деярли, ўрганиб боришни талаб этади. Акс ҳолда зарар миқдори, Тадқиқотларимизни шу йил вилоятнинг чигирткалар кўп, тарқалган Нуробод, Самарқанд, Жомбой, Булунғур, Пайариқ, Қўшработ туманлари ҳудудларида олиб бордик., Тадқиқотларимизга кўра Самарқанд вилоятида марокаш, чигирткаси-Dociostaurus maroccanus Thunb., кенг тарқалган, бўлиб, даставвал 9-10 март кунлари Самарқанд ва Нуробод, туманларининг “Миронкўл”, “Тепакўл”, “Сарикўл”, “Сазаған”, “Олға” ва бошқа ҳудудларда тухум кўзачалардан чиқиши ку, затилди. Орадан 5-7 кундан ўтиб Жомбой, Булунғур туманла, рининг “Ғўбдинтоғ” ҳудудида, 10-12 кундан кейин эса Пайариқ, туманининг “Дўстлик” ММТП ҳудудида марокаш чигирткаси, тухум кўзачалардан чиқиши кузатилди. Қўшработ туманида, эса “Шовва”, “Ўрта шовва”, “Пангат”, “Навкат” ҳудудларида, 25 кун ўтиб, тухум кўзачалардан чиқиши кузатилди. Тухум, Марокаш чигирткасининг вилоят бўйича тарқалган, Бундан ташқари Самарқанд вилояти ҳудудида Италия, чигирткаси-Calliptamus italicus L., ва Турон-Calliptamus, turanicus Tarb., қир чигирткасининг тўда ҳосил қилмайдиган, шаклидаги турлари учраши қайд этилди. Демак вилоят, ишлов ўтказилиб келинган. Агарда бу турдаги чигирткалар, 2022йил давомида Италия ва қир чигирткалари Жомбой, туманининг “Аҳмаджон Қурбонов” маҳалласи, Булунғур ту, манининг “Ботбот” маҳалласи, Пайариқ туманининг “Жувоз, хона”, “Катта сайдов”, “Тараққиёт” маҳалласи ҳудудларида, Бу турдаги чигирткаларнинг тухум кўзачалардан чиқиши, 1-расм. Марокаш чигирткасининг тухумдан чиқиш жара, 2-расм. Марокаш чигирткасининг имагоси
-
ЭРТА ПИШАР ҚОВУННИНГ КАСАЛЛИКЛАРИНИ ҚЎЗҒАТУВЧИ ЗАМБУРУҒЛАР ВА УЛАРНИНГ ҲОСИЛДОРЛИККА САЛБИЙ ТАЪСИРИ
Хайтбаева Нодира Сейтжановна, қ/х.ф.ф.д., Тошкент давлат аграр университети доценти, Отажонов Анваржон Aбдурахимович, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси ИТИ таянч докторанти., мон тутгичга тушган сонига қараб қўллаш керак. Агар далада, 1. Дала тажрибаларини ўтказиш услублари//(методик қўлланма); тузувчилар Ш.Нурматов, Н.Мирзажонов, А.Авлиёкулов ва бошқ. – Тошкент, ЎзПИТИ, 2007. -147 с., 2. Успенский Ф.М. Определение численности вредителей хлопчатника.-T.: УзНИХИ, 1973.-Б.162-174., 3. Хамраев А.Ш., Бекчанов Х.У., Абдуллаев И.И. ва бошқ. Ҳашаротлар туркумини аниқлагич жадвали юзасидан, услубий қўлланма.Урганч, 2008.-34б., 4. Сулаймонов Б.А., Жумаев Р.А. Сунъий усулда кӯпайтирилган трихограмма паразит авлодларининг ғӯза тунла, ми тухумларида биологик самарадорлигини аниқлаш//Ӯзбекистон аграр фани хабарномаси .- 1 (67) 2017.-Б. 7-10., 5. Кимсанбоев X.X., Aнорбоев А.Р.,Жумаев Р.А. Биолабораторияда трихограммани сунъий озуқа муҳитларида, ӯстириш технологияси // Уз МУ Хабарлари.-№ 3/2. -2016. –Б. 12-15.
-
ВЫВОДЫ И ЗАКЛЮЧЕНИЯ. ЛИТЕРАТУРА: ЧИЛОНЖИЙДА (УНАБИ) МЕВАЛАРИНИ УНАБИ ПАШШАСИДАН ҲИМОЯ ҚИЛИШНИНГ ДОЛЗАРБЛИГИ
Худойқулов Аъзамжон Мирзақулович, қ.х.ф.ф.д., доцент, Пардабоев Абдурахмон Абдуваит ўғли, магистрант, Тошкент давлат аграр университети.
-
Epilachna chrysomelina Fabr. - полиз зараркунандаси
Алланазаров Олимжон Яхшибойевич
-
ЯЙЛОВ ЎСИМЛИКЛАРИ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИГА ҚАРШИ АГРОТЕХНИК ТАДБИРЛАР
Хайтмуратов Арслонбек Файзуллаевич, Қаршиева Саодат Хуррамовна, Эралиев Жавоҳир Баҳодир ўғли
мақолада яйлов ва сунъий ташкил этилган яйлов майдонларида агротехник тадбирлар ўз вақтида ўтказилса, зараркунандалар миқдорига сезиларли таъсир кўрсатиши, шу билан бирга чигиртка ва бошқа зараркунандалар тухум қўйган майдонларни чизеллаш 30-35 …
-
ХАВФЛИ КАРАНТИНОСТИ ЗАРАРКУНАНДАСИ - ШАРҚ МЕВАХЎРИ (GRAPHOLITHA MOLESTA)НИНГ МЕВАЛИ БОҒЛАРНИ ЗАРАРЛАШ ДАРАЖАСИ
Қаландарова Мафтуна Мажитовна, Авазов Санжар Салимжонович, Шайманов Машраб Шукриддин ўғли
Ушбу мақолада мевали боғларга жиддий зарар етказадиган хавфли карантиности зараркунандаси - шарқ мевахўри (Grapholitha molesta)нинг тур таркиби, тақалиш ареали ва зарарлилик даражаси баён этилган.