Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
БАЗАЛТ ТОЛАЛИ ФИЛЬТР МАТОДА ЎСИМЛИК МОЙЛАРИНИ ТОЗАЛАШ
Эркаева Нодира Чориёровна, Ахмедов Азимжон Нормўминович, Суннатова Сохиба Фозиловна
Таклиф этилаётган фильтр матода ўсимлик мойларини бирламчи тозалаш натижасида ўсимлик мойларининг асосий сифат кўрсаткичларидан намлик ва учувчан моддалар миқдори 0,20% дан 0,10 % гача, мойдаги чўкма мой миқдори 0,05 дан …
-
Сояда сунъий баргсизлантириш – дефолиация агротадбири ўтказилишининг ахамияти
Носиров Иқболжон Қобилжон ўғли
Ушбу мақолада такрорий экин сифатида турли кўчат қалинлигида экилган соя ўсимлиги хосилини қисқа муддатларда, сифатли йиғиштириб олиш учун қўлланилган дефолиация меъёрларининг таъсирини ўрганиш юзасидан Андижон вилоятининг ўтлоқи бўз тупроқларида олиб …
-
ГРУНТ ТЎҒОНЛАР ТАНАСИДАГИ ФИЛЬТРАЦИЯ ЖАРАЁНИ ВА УНИНГ ПЬЕЗОМЕТРЛАРГА ТАЪСИРИ
Улашов Қудратилла Чори ўғли, Бобомуродов Абдулла Акбар ўғли
Мақолада Чимқурғон сув омбори мисолида тўғон танасидаги фильтрация оқими градиентлари аниқланиб, унинг тўғон кўндаланг кесими бўйича ўзгариши сабаблари тахлили қилинган. Бундан ташқари, пьезометрлардаги сувнинг кимёвий таркиби лаборатория шароитида тахлил қилиниб, …
-
ОЛМА КУЯСИ БИОЭКОЛОГИЯСИ (HYPONOMEUTA MALINELLA)ТОҒ ОЛДИ ХУДУДЛАРИДА УЧРАШ ДАРАЖАСИ, ТАБИИЙ КУШАШДАЛАРИ ВА УЛАР МУВОЗАНАТЛАРИНИНГ ШАКЛЛАНИШИ
Саидов Истам Рустамович, Носирова Зарифахон Ғуломжоновна, Усвалиев Ойбек Турғунович
Кузатувларимиз натижасида олма куясининг Тошкент вилоятларининг мевали боғларида 4 туркум ва 7 оилага мансуб 26 тур энтомафаглари аниқланди ва улар йиртқич ва паризит турларга ажратилди. Ҳозирда биз ушбу энтомофагларнинг антропоген …
-
ЎСИМЛИКЛАРНИНГ ҚУРҒОҚЧИЛИККА ВА БОШҚА СТРЕСС ОМИЛЛАРИГА БЎЛГАН ЧИДАМЛИЛИГИНИ ОШИРИШДА МИКРОБИОПРЕПАРАТЛАРНИНГ ЎРНИ
Рўзимова Холида Камилжановна
Мақолада ўсимликлар учун фойдали хусусиятга эга бўлган бактериялар асосида биопрепаратлар яратиш ва улардан фойдаланиш, шунингдек, минерал ўғитлар билан бирга биопрепаратлардан фойдаланилганда қишлоқ хўжалиги маҳсулотларини етиштириш имкониятини ошиши ҳамда юқори сифатли …
-
НЎХАТ ОРАСИДА УЧРАЙДИГАН БИР ВА КЎП ЙИЛЛИК ИККИПАЛЛАЛИ БЕГОНА ЎТЛАРНИНГ ТУРЛАРИ, МИҚДОРИ, УЧРАШ ДАРАЖАСИ
Турдиева Нилуфар Мўминовна, Юлдошев Абдулазиз, Умаров Акбар, Қаландарова Мафтуна Мажитовна, Тоғаева Дилнура, Тоғаев Шохрух
Бегона ўтлар қишлоқ хўжалиги экинларини ҳосилдорлигини ва сифатини камайтиради. Экинзор бегона ўтлар билан ўртача зарарланганда умумий ҳосилдорлик 20-25% га камаяди, кучли зарарланганда эса мутлақо ҳосил олинмаслиги мумкин.
-
ДЕҲҚОНОБОД ЯЙЛОВЛАРИНИНГ ГЕОБОТАНИК БАҲОСИ
Норқулов Мусурмон Норбойивич
Ушбу мақолада Деҳқонобод туманида «Ўздаверлойиҳа» давлат илмий-лойиҳалаш институти томонидан 2020 йилда амалга оширилган геоботаник тадқиқотлар натижалари тавсифланган. Бунда асосий эътибор, мазкур туманининг табиий яйлов ва пичанзорлари майдони, ўсимлик дунёси, яйловларнинг …
-
АМАРАНТ ЎСИМЛИГИНИНГ АСОСИЙ
Н.ТУФЛИЕВ, Ш.САИДГАНИЕВА
-
ҒЎЗА АГРОБИОЦЕНОЗИДА КЎСАК ҚУРТИ СОНИНИ БОШҚАРИШДА КИМЁВИЙ ВА БИОЛОГИК ҲИМОЯ ВОСИТАЛАРИНИНГ САМАРАДОРЛИГИ
Бабабеков Қаландар, Сулаймонов Отабек Абдишукурович, Ўразметов Музаффар
ушбу мақола янги авлод кимёвий препаратлар ва биологик ҳимоя воситаларини ғўзанинг энг хавфли зараркунандаси - кўсак қуртидан ҳимоя қилишга бағишланган. Ўтказилган тажрибалар натижасига кўра синалган кимёвий препаратлар самарадорлиги назоратга нисбатан …
-
АДВЕНТИВНОСТЬ КАК ОБЪЕКТ ИССЛЕДОВАНИЯ В ЗАЩИТЕ РАСТЕНИЙ
Носирова Зарифахон Гуламжоновна, Камбарова Муктасар Хакимжановна
Qishloq xo'jalik ekinlari o'ta xavfli karantin zararkunandalarining vaqt o'tishi bilan begona hududga bostirib kirishidagi adventivlik darajasining o'zgarishi dinamikasi o'rganildi. Tut parvonasi misolida mazkur zararkunandaning respublikamiz hududiga bostirib kirishidagi 3 ta …
-
ТАМАКИ ТРИПСИ БИЛАН ЗАРАРЛАНИШНИНГ ПИЁЗ ҲОСИЛИ СИФАТИГА ТАЪСИРИ
Muallif
-
ҒЎЗАДА МУРАККАБ ОИЛАЛАРНИНГ ТОЛА ЧИҚИМИ ВА ТОЛА УЗУНЛИГИ ЎРТАСИДАГИ КОРРЕЛЯТИВ БОҒЛИҚЛИКЛАР
Muallif
-
МЕВАЛИ БОҒЛАРДА ҚАНДАЛАЛАРНИНГ УЧРАШ ДАРАЖАСИ ВА ЗАРАРИ
Muallif
-
Ўсимликлар касалликлари диагностикаси ва касаллик қўзғатувчилар идентификациясининг замонавий ва истиқболли усуллари (шарҳ)
А.ХАКИМОВ, И.САЛАХУТДИНОВ, С.ЎТАГАНОВ, Д.БИКМЕТОВА
-
Мевали боғларда учрайдиган зараркунандаларнинг турлари ва тарқалиши
Ш.ЭСОНБАЕВ, У.МАШАРИПОВ, Ж.ЭСОНБАЕВ, М.МИРЗААХМЕДОВ, А.ФАЙЗУЛЛАЕВА
Ушбу мақолада мевали боғларда зарар етказаётган асосий зараркунандаларнинг турлари келтирилган. Сўрувчи зараркунандалардан, каналар ва шираларга қарши Вертимек, Ниссоран, Энтолучо, Нуринол препаратлари, кемирувчи зараркунандалардан, олма мевахўри, олхўри мевахўри, шарқ мевахўри, тенгсиз …
-
Соянинг зараркунандалари ва уларга қарши биологик усулнинг самарадорлиги
Б.БОЛТАЕВ, Н.ИРГАШЕВА, О.ЭШНАЗАРОВА
Ушбу мақолада Тошкент вилоятида соя экинида кенг тарқалган ва зарар етказадиган зараркунандаларнинг тур таркиби, ривожланиш хусусиятлари ҳамда уларга қарши кураш инновацион кураш усуллари бўйича олиб борилган тадқиқот натижалари келтирилган. Жумладан, …
-
Суғориш тартибларининг қаттиқ буғдой донининг технологик сифат кўрсаткичларига таъсири
А.ШОЙМУРАДОВ
-
Нўхат орасида учрайдиган бегона ўтларнинг тур миқдорлари ва зарарлаш даражаси
Н.ТУРДИЕВА, А.УМАРОВ, Д.ТОҒАЕВА, Ш.БАХОДИРОВА
-
Бўёқдор рўян (Rubia tinctorum L.) уруғнинг сифат кўрсаткичларини уруғ тозалиги
М.Низомова, Д.Эргашова, Н.Жанабаев
Ушбу илмий мақолада бўёқдор рўян ўсмилиги уруғ сифат кўрсаткичлари тажрибанинг (2,3,4-вариантлар) энг сараланган яхши уруғлар умумий оғирликга нисбатан 70-87,5 % ни ташкил қилди. Шу вариантлар ичида энг юқорги кўрсатгич тажрибанинг …
-
G.Hirsutum L. тури ғўза дурагайларида толанинг сифат кўрсаткичлари таҳлили
Ж.Эргашев, Н.Шамукимов
Мақолада ўрта толали ғўзанинг толасини сифат кўрсаткичлари таҳлил қилинган бўлиб, толанинг сифат параметрларининг барчаси бўйича ҳар иккала суғориш тизимида F3(Бухоро-8 х Дўстлик-2) дурагайи, мақбул суғориш тизимида Султон навини, сув танқислиги …