Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
LIMON ZARARKUNANDALARI VA ULARGA QARSHI KIMYOVIY KURASH CHORALARI
To'ychiyev Hojimurod Zaylobiddin o'g'li
Limon o'simligini qanchalik yaxshi parvarish qilmang, ko'p o'tmay zararkunandalar paydo bo'ladi. Ularga qarshi kurashishning ko'p martalab sinalgan usullari mavjud, zararkunandalariga qarshi kurashga kirishishdan avval uning turini aniqlash zarur.
-
O’simlik shirasi (Myzodes persicae Sulz.) Turning bioekologiyasi
A.RUSTAMOV, D.AKMALOVA
-
Zafaron o’simligining asosiy zararkunandalari
E.IMOMALIYEV
hamda ushbu zararkunandalar bioekologiyasi, zarari hamda umumiy kurash choralari haqida ma’lumotlar keltirilgan. Zararkunandalarga ilmiy asoslangan holda qarshi kurash olib borish yuqori va sifatli hosil garovidir. Kalit so’zlar: tunlam, zararkunanda, trips, …
-
‘TAYEV. Lalmikor sharoitda yеtishtiriladigan arpa zararkunadalari
B.NASIROV, A.NORBO‘TAYEV
hamda ushbu zararkunandalar bioekologiyasi, zarari hamda umumiy kurash choralari haqida ma’lumotlar keltirilgan. Zararkunandalarga ilmiy asoslangan holda qarshi kurash olib borish yuqori va sifatli hosil garovidir. Kalit so’zlar: tunlam, zararkunanda, trips, …
-
Karam shirasi – (Brevicoryne brassicae L.) ning ko‘payishi, rivojlanishi va zarari
A.XAYTMURATOV, G.ZYADULLAEVA
-
Турпнинг янги “Мурод” навида оққанотга қарши экологик хавфсиз кураш усуллари
М.КАМИЛОВ
-
Тошкент вилояти анор боғларида анор мевахўри (Euzophera punicaella mooze) нинг зарарлилик даражаси
М.УСМОНОВ, Х.КИМСАНБОЕВ
-
Зарарли чигирткалар тухум кўзачаларининг ривожланиши
Н.ТУФЛИЕВ, Ф.ГАППАРОВ, Ф.НУРЖОНОВ, Ш.АХМЕДЖАНОВ
Ушбу мақолада зарарли чигирткаларнинг кузги ва баҳорда тухум кўзачаларининг ривожланиши, табиий зарарланиши ҳамда уларга қарши кураш чоралари ва таклифлари бўйича маълумотлар баён этилган.
-
Gilos pashshasiga qarshi turli tutqichlardan foydalanish imkoniyatlari
N.TUFLIYEV, Z.XOLMIRZAYEVA
В статье приведены сведения о возможностях применения феромонных и питательных ловушек различного состава для борьбы с вишневой мухой, частично встречающейся в вишнёвом агробиоценозе.
-
Сурхондарё вилояти шароитида олма ширасининг биоэколгик хусусиятлари
М.САФАРОВ, Х.ШУКУРОВ, Н.УТАПОВ, М.ҲАШИМОВА
-
Лаборатория шароитида олтинкўз личинкаларни тухумдан чиқишини аниқлаш
Госиздат УзССР, 1953.- -С. 663., Арсланов Махаматсоли Турғунович, Турғунова Ўғилой, Сулайманова Нигора Махаматсолиевна
Ушбу мақолада тарқатилган олтинкўз тухумларини дала шароитида қанча миқдорда чиқиши бўйича лаборатория шароитида дастлабки тажриба ишлари олиб борилди. Бунда 2-3 кунда олинган тухумларни биргаликда қўйганимизда улардан ўртача личинкаларнинг чиқ...
-
Полиз қўнғизининг полиз мевасидаги зарари
Алланазаров Олимжон Яхшибоевич, Хайтмуратов Арсланбек Файзуллаевич, им плодов бехчевых култур., Ключевые слова: бахчевых
-
УНАБИ МЕВАСИДАГИ ОМБОРХОНА ЗАРАРКУНАНДАЛАРИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ
Муродов Бақожон Эгамберди ўғли, б.ф.н., Зайниев Аслиддин Абдураҳмон ўғли, етакчи илмий ходим, Яҳёев Жўрабек Нодиржон ўғли, кичик илмий ходим, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси ИТИ.
-
КУНГАБОҚАРНИНГ ЗАРАРЛИ ЭНТОМОФАУНАСИ
Туфлиев Нодирбек Хушвақтович, қишлоқ хўжалик фанлари доктори, Юллиев Фахриддин Нормуротович, мустақил тадқиқотчи, Дусманов Илҳом Самиддинович, докторант, Шарипов Баҳодир Норбобоевич, магистр, Тошкент давлат аграр университети.
-
Шарқ мевахўри (Grapholitha molesta busck.) хавфли зараркунанда
Усманов Мансур Рустамжанович, Уринов Одил Нумонжанович, Холмуродов Нуриддин Худойбердиевич, Миржахпаров Миракбар Миршохид ўғли, Тошкент давлат аграр университети магистрантлари.
-
УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШЛАРИ
Саъдуллаев Жавохир Ғайбулло ўғли, Умурзоқов Музаффар Расул ўғли, Аблазова Мохичехра Миракбаровна
Ушбу мақолада Республикамизда уруғли мевали боғларида бузоқбоши қўнғизларнинг тарқалиши, зарари, биоэкологиясини ўрганиш асосида уларга қарши самарали кураш чораларини қўллаш бўйича тавсиялар келтирилган.
-
Инсектицид фаолликка эга Вacillus thuringiensis маҳаллий бактерия штаммларининг колорадо қўнғизига (leptinotarsa decemlineata) қарши скрининги
Мардонов Икром Ҳасан ўғли, Бабабеков Қаландар Бабабекович, Халилов Илхом Маматкулович, Абдуллаев Анвар Кадриллаевич, Қаландарова Мафтуна Мажитовна, Аламуратов Райимжон Aбдумурот ўғли
В. thuringiensis бактерияси Bt1, Bt3, Bt5, Bt9фо, Bt18фо, Bt26, Bt31, Bt54, Bt84, Bt91 ва Bt94 маҳаллий штаммларининг 2-3 ёшли колорадо қўнғизига қарши инсектицид фаоллиги ўрганилди. Бунда юқори инсектицид фаолликни Bt1, …
-
САМАРҚАНД ВИЛОЯТИ ҲУДУДЛАРИДА УЧРАЙДИГАН ЧИГИРТКАЛАР, ЗАРАРЛИ ТУРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИ, ТАРҚАЛИШИ, УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ УСУЛ ВА ВОСИТАЛАРИ
Туфлиев Нодирбек Хушвактович, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти лаборатория мудири, қ.х.ф.д., Ахмеджанов Шерзод Шухратович, Тошкент давлат аграр университети докторанти, Умурзаков Илҳом, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти мустақил тадқиқотчиси, Асатов Ислом Акбарович, Пўлатов Шермуҳаммад Нормамат ўғли, Тошкент давлат аграр университети Самарқанд филиали магистрлари., Маълумки, Ўзбекистонда чигирткаларнинг 200 дан ортиқ, Ушбу зарарли чигирткалар Ўзбекистоннинг деярли, ўрганиб боришни талаб этади. Акс ҳолда зарар миқдори, Тадқиқотларимизни шу йил вилоятнинг чигирткалар кўп, тарқалган Нуробод, Самарқанд, Жомбой, Булунғур, Пайариқ, Қўшработ туманлари ҳудудларида олиб бордик., Тадқиқотларимизга кўра Самарқанд вилоятида марокаш, чигирткаси-Dociostaurus maroccanus Thunb., кенг тарқалган, бўлиб, даставвал 9-10 март кунлари Самарқанд ва Нуробод, туманларининг “Миронкўл”, “Тепакўл”, “Сарикўл”, “Сазаған”, “Олға” ва бошқа ҳудудларда тухум кўзачалардан чиқиши ку, затилди. Орадан 5-7 кундан ўтиб Жомбой, Булунғур туманла, рининг “Ғўбдинтоғ” ҳудудида, 10-12 кундан кейин эса Пайариқ, туманининг “Дўстлик” ММТП ҳудудида марокаш чигирткаси, тухум кўзачалардан чиқиши кузатилди. Қўшработ туманида, эса “Шовва”, “Ўрта шовва”, “Пангат”, “Навкат” ҳудудларида, 25 кун ўтиб, тухум кўзачалардан чиқиши кузатилди. Тухум, Марокаш чигирткасининг вилоят бўйича тарқалган, Бундан ташқари Самарқанд вилояти ҳудудида Италия, чигирткаси-Calliptamus italicus L., ва Турон-Calliptamus, turanicus Tarb., қир чигирткасининг тўда ҳосил қилмайдиган, шаклидаги турлари учраши қайд этилди. Демак вилоят, ишлов ўтказилиб келинган. Агарда бу турдаги чигирткалар, 2022йил давомида Италия ва қир чигирткалари Жомбой, туманининг “Аҳмаджон Қурбонов” маҳалласи, Булунғур ту, манининг “Ботбот” маҳалласи, Пайариқ туманининг “Жувоз, хона”, “Катта сайдов”, “Тараққиёт” маҳалласи ҳудудларида, Бу турдаги чигирткаларнинг тухум кўзачалардан чиқиши, 1-расм. Марокаш чигирткасининг тухумдан чиқиш жара, 2-расм. Марокаш чигирткасининг имагоси
-
Epilachna chrysomelina Fabr. - полиз зараркунандаси
Алланазаров Олимжон Яхшибойевич
-
“Биослип БВ” биопрепаратининг колорадо қўнғизига қарши биологик самарадорлиги
М.ҚАЛАНДАРОВА, Қ.БОБОБЕКОВ, К.ҲАСАНОВА, Э.ҚАЛАНДАРОВ