Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
MAHALLIY SHAROITDA KARTOSHKA NAVLARINING FENOLOGIK RIVOJLANISHI VA AGROBIOLOGIK XUSUSIYATLARINI O‘RGANISH
Nizomov Rustam Axrolovich, Rahmatullayev Jasur Negmatullayevich
Mazkur maqolada turli kartoshka navlarining fenologik rivojlanish xususiyatlari o‘rganildi. Tadqiqot davomida nihollarning unib chiqishi, shonalash va gullash fazalarining boshlanishi hamda davomiyligi bo‘yicha fenologik kuzatuvlar olib borildi. Shuningdek, navlarning poyalar soni …
-
MAQBUL CHILPISH MUDDATI MO‘L HOSIL GAROVI
Yusupov Hasan Rustamovich, Raximov Shuxrat Shoxzam o‘g‘li
Ushbu maqolada Xorazm viloyati tuproq iqlim sharoitida ekilayotgan “Sulton”, “C-8294” g‘o‘za navlarning hosildorligi, o‘sish rivojlanishi, quruq massa to‘plashi, hosil elementlarining shakillanishi kabi ko‘rsatkichlariga ekish tizimi hamda chilpish muddatlarining ta’siri o‘rganiladi.
-
BT VA GT GENLARIGA EGA ISTIQBOLLI G‘O‘ZA TIZMALARINING BIOMETRIK KO‘RSATKICHLARI HAMDA O‘SISH DINAMIKASINING QIYOSIY TAHLILI
Bolqiyev Zohid Toshtemirovich
Ushbu maqolada Samarqand viloyatining tuproq-iqlim sharoitiga mos, tezpishar, yuqori hosildor, tola sifati yuqori hamda Bt va Gt genlariga ega g‘o‘za navlarini yaratishga qaratilgan amaliy loyiha doirasida o‘rganilgan 1367 ta duragayning …
-
YONG‘OQ BIOTSENOZIDA TENGSIZ IPAKCHIGA QARSHI QO‘LLANILADIGAN AYRIM INSEKTITSIDLAR HAMDA ULARNING PARAZIT ENTOMOFAGLARGA TA’SIRI
NAZAROV SHAXZOD RUSTAM O‘G‘LI, BOQIEVA MARIYAM BOZOROVNA
Mazkur maqolada Toshkent viloyatining Qibray va Bo‘stonliq tumanlari yong‘oq agrobiotsenozlarida tarqalgan asosiy so‘ruvchi zararkunandalarning tur tarkibi, tarqalishi va mavsumiy rivojlanish xususiyatlari o‘rganildi. Tadqiqotlar davomida Insecta va Arachnida sinflariga mansub, Hemiptera …
-
Т.ТОРЕНИЯЗОВ. Қорақалпоғистон шароитида шафтолида ривожланадиган ширалар турларининг биоэкологияси ва уларга қарши кураш чора-тадбирлари
ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ШАРОИТИДА ШАФТОЛИДА, РИВОЖЛАНАДИГАН ШИРАЛАР ТУРЛАРИНИНГ, БИОЭКОЛОГИЯСИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ, ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ, Е.Торениязов Т., Қорақалпоғистон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти., биоэкологик ривожланиши ва ташқи муҳит омилларига боғлиқ кураш тадбирларини олиб бориш бўйича ўтказилаётган, тадқиқотлар натижалари киритилган., энтомофаглар, самарадорлик., на персике и осуществления защитных мероприятий против них в зависимости от внешних факторов условиях, Каракалпакстана., эффективность., Кириш. Сўнгги йилларда Ўзбекистон вилоятлари син-, гари Қорақалпоғистон агробиоценозида мева дарахтлари, турларини экиш ва биринчи навбатда аҳолини тоза мева, маҳсулотлари билан таъминлаш масаласи бўйича катта, ишлар бошланган. Ҳудуд шароитида экилиб ҳосил олинаёт-, ган мева дарахтларининг уруғлиларга мансуб олма (Malus, domestica Borkh.), нок (Pyrus communis L.) данаклилардан, ўрик (Armeniaca vulgaris Lam.), олхўри (Prunus domestica, L.), олча (Cerasus vulgaris.) , шафтоли (Persica vulgaris Mill.), мева дарахти кўп йиллардан буён экилиб келинаётган тур, ҳисобида асосий майдонларга жойлаштирилган. Мазкур тур, биотопидаги қулай бўлган абиотик ва биотик омиллар таъси-, ридан дарахтларда биоценознинг кўпгина зараркунандалари, ривожланиб, ҳосилнинг меъёри ва сифатига салбий таъсир, этиши ҳисобга олинган [1, 5]., Мавжуд муаммоларнинг мева боғлари турларида сўнгги, йиллари ортиб бориши, жумладан шафтоли дарахтларида, шираларнинг кўплаган турлари тарқалиб зарар келтириши, туфайли ҳосилнинг кескин камайиши ҳисобга олинмоқда., Шафтоли дарахти биоэкологиясига хос хусусиятларидан, бири, ташқи ноқулай омилларга бардошлилиги нисбатан паст, бўлиб,иссиқ- совуқни тез сезади. Дарахтда барглар чиқиши, билан шираларнинг турлари пайдо бўлиб, озиқланишни, бошлаганда барглар бужмайиб, фотосинтез хусусиятларини, йўқотиши, ҳосили камайиб кетиши исботланган. Муаммони, бартараф этишнинг асосий йўли мева дарахтларида пай-, до бўлган зараркунандаларга қарши кураш тадбирларини, ташкиллаштиришдан иборатдир. Сўнгги йиллари шафтоли, дарахтларида кенг тарқалиб зарар келтираётган ширалар, турларини аниқлаб, ривожланиш биоэкологияси ва дина-, микасининг ташқи муҳит омилларига тўғридан-тўғри боғлиқ, эканлигини назарда тутиш, офатга қарши кураш олиб бориш, бўйича тадқиқотлар олиб борилмоқда., Тадқиқот материаллари ва услуби. Шафтоли дарахт-, ларида учрайдиган ширалар турлари, ривожланиш био-, келтирадиган зарари В.И.Танский [4] усуллари ёрдамида, ўрганилди. Шираларга қарши кураш тадбирлари Ш.Т.Хўжаев, [7] услуби асосида бажарилиб, биологик самарадорлиги Аб-, бот формуласи асосида аниқланди. Тадқиқотлар натижалари, дисперсион таҳлил қилиниб, математик статистик ишлов, бериш Б.А.Доспехов [3] услуби асосида бажарилди., Натижалар ва мунозара. Қорақалпоғистон агробиоценози, мевали боғлар биотопларидаги дарахтлар турлари бир хил, эмаслиги ва жойлашган биотопларида бир нечта турлари, экилганлиги аниқланди. Республикамизнинг шимолий туман-, лари шароитида олиб борилган тадқиқотлар давомида барпо, этилган махсус мева боғларидан 18,3 донасининг 10,5 дона, ва олча эканлиги аниқланди. Мазкур мева дарахтлари канал, ва йўл бўйларида, томорқаларда экиладиганлиги ҳисобга, олинди. Ушбу жойларда мавжуд данаклилар турларидан, турлари экилганлиги қайд этилди. Кўриниб турганидек, дана-, клилар турларига мансуб мева дарахтларининг асосий тури, ўрик ҳисобланса, сони бўйича шафтоли иккинчи ўриндадир., Шафтоли дарахтлари жойлашган биотопларнинг вужудга
-
А.ЮСУПОВ, З.АБДУҲАЛИЛОВА. Қорағат ўсимлигида Aphis gossypii Glov нинг зарари ва биоэкологияси
А.ЮСУПОВ, З.АБДУҲАЛИЛОВА
-
Қорақалпоғистон шароитида мева кўнғир канаси ривожланиш биоэкологияси, динамикаси ва зарари
Е.Ш.Торениязов, Қорақалпоғистон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти, Б.Қ.Аннақулов
Мақолада Қорақалпоғистон агроиқлим мева боғларида сўнгги йилларда пайдо бўлиб зарар келтираётган мева қўнғир канаси ривожланиш биоэкологияси ва динамикасини ўрганиш бўйича олиб борилган тадқиқотлар натижалари киритилган.
-
СУРХОНДАРЁ ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ҒЎЗА АГРОБИОЦЕНОЗИДА ТРИПСНИНГ РИВОЖЛАНИШ ДИНАМИКАСИ
Сатторов Асқар Бўтаёрович
Мақолада Сурхондарё вилояти шароитида ғўзанинг чинбарг, шоналаш, гуллаш, кўсаклаш-пишиш ва ҳосилни йиғиштириш даврларида трипснинг ривожланиш динамикаси, баргларнинг зарарланиш даражаси ва битта баргдаги зараркунанда зичлигидаги ўзгаришларни ўрганиш бўйича олиб борилган дастлабки …
-
Yongʻoqmevali daraxtlarning asosiy zararkunandalari bioekologiyasi hamda "Global G.A.P" xalqaro standartlarini qoʻllashning imkoniyatlari
Shukurov Xushvaqt Mamasaliyevich, Nazarov Shaxzod Rustam oʻgʻli, Nazarova Moxichexra Jamalovna
Oʻtkazilgan tadqiqotlarga koʻra mikrobiologik preparatlardan Bacillus thuriengiensis 1.1011 KOE/g. taʼsiriga ega Bioslip BT., mikrobiologik preparati gektariga 3,0 kg/ga. sarf meyoʼrida qoʻllanilgan variantimizda oʻrtacha bir tupdagi yongʻoq daraxtidagi mevalar miqdori 548,3 …
-
Тошкент вилояти шароитида грек ёнғоғи кўчатлари новдаларининг ривожланишига ўғит меъёрларнинг таъсири
С.ИСЛОМОВ, И.АКБАРАЛИЕВ
Бўстонлиқ тумани суғориладиган типик бўз тупроқлари шароитида ёнғоғининг "Идеал", "Тонкоскорлупний", "Бостанликский", "Родина Гроздевидний" навларининг ўсиш динамикасига N120P60K30 фонида, маҳаллий ўғит (30 т/га) ва N60P30K15 + маҳаллий ўғит (10 т/га) вариантларида …
-
Қишлоқ хўжалик экинлари зараркунандаларига қарши профилактик кураш усулининг истиқболлари
Muallif