Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
ХОРИЖИЙ ВТ ГЕНЛИ НАМУНА ВА МАҲАЛЛИЙ НАВЛАР ИШТИРОКИДАГИ ҒЎЗАНИНГ ДУРАГАЙЛАРИДА КЎСАК ҚУРТИ БИЛАН ЗАРАРЛАНИШИ
Шодмонова Гулноза, Эгамбердиев Рамиш, Ўрозов Баҳриддин
Тадқиқотларда ВТ генли намуна ва маҳаллий навлар иштирокидаги дурагай авлодларни кўсак қуртига бардошлилиги бўйича (С- 6524хВТ), (ВТхШодиёна) ва (С-2610хВТ) комбинацияларининг О-17, О-19, О- 22, О-31, О-43, О-53 ва О-56 оилалари …
-
ЦИКАДОВЫЕ СЕМЕЙСТВА DELPHACIDAE (TOYA PROPINQUA (FIEB.), JAVESELLA PELLUCIDA (F.) ВРЕДИТЕЛИ КУЛЬТУРНЫХ РАСТЕНИЙ В ФЕРГАНСКОЙ ДОЛИНЕ
Muallif
-
САБЗАВОТ ВА КАРТОШКА ЭКИНЛАРИДА ИЛДИЗ КЕМИРУВЧИ ТУНЛАМЛАРГА ҚАРШИ КУРАШДА ТРИХОГРАММА ВА БРАКОН КУШАНДАЛАРИНИНГ САМАРАДОРЛИГИ
Muallif
-
МОНИТОРИНГ ФАУНЫ ЦИКАДОВЫХ СЕМЕЙСТВ DELPHACIDAE РОДА ASIRACA В ФЕРГАНСКОЙ ДОЛИНЕ
Muallif
-
УРУҒЛАРНИНГ ЭКИНБОПЛИК СИФАТИНИ НАВ ТАВСИФНОМАСИ БИЛАН ҚИЁСИЙ ЎРГАНИШ
Muallif
-
Ғўза биотипида трипс пуштдорлигидаги ўзгаришлар
Сатторов Асқар Бўтаёрович
Ушбу мақолада Сурхондарё минтақаси шароитида етиштирилаётган ғўзанинг Gossypirem barbadenze L. турига кирувчи ингичка толали, Gossypirem hirsutum L. турига мансуб маҳаллий ва вилоят тупроқ-иқлим шароитида илк бор парваришланаётган Хитой давлатидан келтирилган …
-
Сурхондарё агробиоценозида трипснинг тарқалиши
Сатторов Асқар Бўтаёрович
Мазкур мақолада трипс зараркунандасининг қишловдан чиққан эрта баҳорги, ёзги ва қишловга кетувчи авлодларнинг турли хил муддатларда экилган ҳар хил турдаги экинлар биотипида тарқалиши, ривожланиши ҳамда шикаст белгиларини ўрганиш бўйича олиб …
-
Ғўза тунламининг Helicoverpa armigera (hübner) (Lepidopter: Noctuidae) маккажўхорига тухум қўйиш хусусияти билан боғлиқ унга қарши биологик кураш хусусиятлари
Ф.ЮЛДАШЕВ, А.АҲМЕДОВ, O.ХАФИЗОВА
-
Боғ зараркунандаларнинг кушандаси етти нуқтали хонқизи (Coccinella septempunctata) нинг биоэкологияси ва фойдалилик хусусиятлари
Сафаров Муртоза Абсаломович, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий тадқиқот институти таянч докторанти, Шукуров Хушвақт Мамасалиевич, Тошкент давлат аграр университети “Ўсимликлар ҳимояси ва карантини” кафедраси профессори
Мақолада бинафша ранг қалқондорнинг қишги диапаузадан чиқиши, турли хил фазаларда ривожла- ниши, озиқланиши, неча марта авлод бериши, тухумлари сони, Сурхондарё вилоятининг беҳи боғларига зарар бериш даражасини аниқлаш учун илмий тадқиқот …
-
Биолабораторияда кўпайтирилаётган трихограмма авлодларининг миқдорини аниқлаш
Ф.ДАВЛАТОВА, М.АРСЛАНОВ
Ушбу мақолада дон куяси тухумини зарарлаш ва ғўза тунлами ва бошқа тур зараркунанда ҳашаротлар тухумига қарши кураш учун тарқатишда меъёрини аниқлаш бўйича тажриба ишлари олиб борилган бўлиб, бунда асосан 5 …
-
Сурхондарё вилояти шароитида олма ширасининг биоэколгик хусусиятлари
М.САФАРОВ, Х.ШУКУРОВ, Н.УТАПОВ, М.ҲАШИМОВА
-
Ғўза дурагайларининг табиий зарарланган муҳитда вертициллёз вилт билан зарарланиш даражаси
Г.ХОЛМУРОДОВА, Ш.НАМАЗОВ, А.БАРОТОВА
Ушбу мақолада вертицеллёз вилт (Verticillium dahliae Kleb.) билан табиий зарарланган муҳитда ветицеллёз вилтга бардошли селекцион ашёлар яратишда жуфт дурагайлашга нисбатан композит дурагайлаш услуби самарали эканлиги, ота-она жуфтларини тўғри танлаш орқали …
-
Колорадо қўнғизини фенологиясини ишлаб чиқиш чоралари
КОЛОРАДО ҚЎНҒИЗИНИ ФЕНОЛОГИЯСИНИ ИШЛАБ, ЧИҚИШ ЧОРАЛАРИ, УЎТ: 631.51+631.8+634.66, Бабаханова Мухтабар, Сулаймонов Отабек, Хидоятова Дилором, башоратлари баён этилган., Калит сўзлари: қўнғиз
-
АСОСИЙ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ САМАРАЛИ БИОЛОГИК КУРАШ
Maxmudova Shaxnoza Abdufattaxovna, dotsent, Eshboyev Maxmudjon Olimjonovich, magistrant
-
ЭНТОМОФАГЛАРНИ ҚЎЛЛАШ САМАРАДОРЛИГИ
Алиддин Норқулов, доцент, Самарқанд ветеринария медицинаси институти Тошкент филиали, Зебинисо Холмуродова, магистрант, Кимсанбоев Хожимурод Хамрақулович, қ.х.ф.д., профессор, Тошкент давлат аграр университети, Орзиқулов Бобоқул Орзиқул ўғли, лаборант, Ўсимликларни биологик ҳимоя қилиш илмий-тадқиқот маркази.
-
(PIERIS BRASSICAE)
Носирова З.Г., Шарипов Ш.Х., Халмирзаева Л.Б.
Представлен анализ результатов проведенных опытов по изучению жизненных циклов капустной белянки на полях Ташкентской области. Показано, что климатические условия Узбекистана позволяют генерировать полных 4 поколения насекомого. Среди которых 1- и …
-
Инсектицид фаолликка эга Вacillus thuringiensis маҳаллий бактерия штаммларининг колорадо қўнғизига (leptinotarsa decemlineata) қарши скрининги
Мардонов Икром Ҳасан ўғли, Бабабеков Қаландар Бабабекович, Халилов Илхом Маматкулович, Абдуллаев Анвар Кадриллаевич, Қаландарова Мафтуна Мажитовна, Аламуратов Райимжон Aбдумурот ўғли
В. thuringiensis бактерияси Bt1, Bt3, Bt5, Bt9фо, Bt18фо, Bt26, Bt31, Bt54, Bt84, Bt91 ва Bt94 маҳаллий штаммларининг 2-3 ёшли колорадо қўнғизига қарши инсектицид фаоллиги ўрганилди. Бунда юқори инсектицид фаолликни Bt1, …
-
ЭРТА ПИШАР ҚОВУННИНГ КАСАЛЛИКЛАРИНИ ҚЎЗҒАТУВЧИ ЗАМБУРУҒЛАР ВА УЛАРНИНГ ҲОСИЛДОРЛИККА САЛБИЙ ТАЪСИРИ
Хайтбаева Нодира Сейтжановна, қ/х.ф.ф.д., Тошкент давлат аграр университети доценти, Отажонов Анваржон Aбдурахимович, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси ИТИ таянч докторанти., мон тутгичга тушган сонига қараб қўллаш керак. Агар далада, 1. Дала тажрибаларини ўтказиш услублари//(методик қўлланма); тузувчилар Ш.Нурматов, Н.Мирзажонов, А.Авлиёкулов ва бошқ. – Тошкент, ЎзПИТИ, 2007. -147 с., 2. Успенский Ф.М. Определение численности вредителей хлопчатника.-T.: УзНИХИ, 1973.-Б.162-174., 3. Хамраев А.Ш., Бекчанов Х.У., Абдуллаев И.И. ва бошқ. Ҳашаротлар туркумини аниқлагич жадвали юзасидан, услубий қўлланма.Урганч, 2008.-34б., 4. Сулаймонов Б.А., Жумаев Р.А. Сунъий усулда кӯпайтирилган трихограмма паразит авлодларининг ғӯза тунла, ми тухумларида биологик самарадорлигини аниқлаш//Ӯзбекистон аграр фани хабарномаси .- 1 (67) 2017.-Б. 7-10., 5. Кимсанбоев X.X., Aнорбоев А.Р.,Жумаев Р.А. Биолабораторияда трихограммани сунъий озуқа муҳитларида, ӯстириш технологияси // Уз МУ Хабарлари.-№ 3/2. -2016. –Б. 12-15.
-
АМАРАНТ ЎСИМЛИГИНИНГ АСОСИЙ
Н.ТУФЛИЕВ, Ш.САИДГАНИЕВА
-
УНАБИ МЕВА ПАШШАСИГА ҚАРШИ КУРАШДА ВА ЮҚОРИ ҲОСИЛ ОЛИШДА ТУПРОҚҚА ИШЛОВ БЕРИШ ЧОРА-ТАДБИРЛАРИНИНГ АҲАМИЯТИ
Муродов Боқижон Эгамбердиевич
Ушбу мақолада баён этилганидек унаби мева пашшаси ҳаётининг ғумбаклик босқичини асосан тупроқнинг 1-3 см юза қатламида ўтказади. Шунга асосан қарши курашда тупроққа тўғри ва ўз вақтида ишлов беришнинг аҳамияти ва …