Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
Ёнғоқ (Juglans regia) дарахтлари генератив ҳамда вегетатив органларининг зараркунандалари
Назаров Шахзод Рустам ўғли, Боқиева Мариямхон Бозоровна
Мақолада ёнғоқ дарахтларида яшовчи капалак зараркунандаларнинг катта қисмини баргўровчилар (Tortricidae) ташкил этади. Озиқланиш усули ва яшаш жойига қараб баргўровчиларнинг қуртларини учта трофик гуруҳга ажратиш мумкин: илдиз қисми ва пўстлоқ остида …
-
Tut ipak qurti (Bombyx mori L.) ning genetik nazorat qilinadigan toza duragaylarini yaratish
Kalenderov Jarilkagan Jaksibay o'g'li, Oripov Otabek Oripovich, Abdrimova Gulbaxor Erimmatovna
Maqolada, Tut ipak qurtini genetik nazorat qilinadigan toza duragaylarini yaratishda jinsi bo'yicha nishonlangan duragaylarini ko'paytirish davrida olib borilgan tajriba sinov natijalari yoritilgan bo'lib, yangi seleksiya usullari orqali ipak qurti kapalaklarining …
-
Соя экинининг асосий касалликлари
Пирназарова Махзуна Шавкат қизи, Умурзаков Элмурод
Мақолада соя экинини айрим замбуруғ, бактериал ва вирус касалликларини биологик хусусиятлари, тарқалиши, ривожланиши ва кўпайиши ҳақидаги маълумотлар берилган. Шу билан бирга, соя экинини хўжалик аҳамиятини оширишда касалликларни салбий таъсири ҳам …
-
Касаллик қўзғатувчи Fusarium vertiсillioides замбуруғига қарши курашишда фунгицидларнинг таъсири
Исомиддинова Юлдуз Аминжоновна, Мамбетназаров Асан Бисенбаевич
Мақолада лаборатория шароитида фунгицидларни маккажўхори экинида касаллик қўзғатувчи F.vertiсillioides замбуруғига қарши таъсири ёритилган.
-
Роль патогенов в регулировании численности яблонной плодожорки
А.УЧАРОВ, А.РАХМАТОВ, М.АКБАРОВ, Д.АБДУРАХМАНОВА, Қ.САТТАРОВ
-
М.IMOMOVA. Mikrobiologik preparatlarni g’o’za tunlami (helicoverpa armigera Hbn) ga qarshi samaradorligini laboratoriya sharoitda aniqlash
Q.BABABEKOV, R.ALAMURATOV, M.QALANDAROVA, R.ALAMURATOV, A.ABDULLAYEV, H.SAFAROV, М.IMOMOVA
kurashda keng spektrli kimyoviy insektitsidlarga xavfsiz alternativ Bacillus thuringiensis 26, 91, 1 va 1Fo mahalliy shtamlarini konsentratsiya 1,0 (mkg ml-1) larda ishlov berildi. Bu shtammlar orasida Bt-26 va Bt-1Fo shtammlari …
-
Karam shirasi – (Brevicoryne brassicae L.) ning ko‘payishi, rivojlanishi va zarari
A.XAYTMURATOV, G.ZYADULLAEVA
-
Mikroorganizmlarning biokimyoviy faolligini boshqarishda mikrob biotexnologiyasining o’rni
A.SATTAROV
Ushbu maqolada mikrob biotexnologiyasining mikroorganizmlarning biokimyoviy faolligini boshqarishdagi o’rni to’g’risida so’z borgan. Mikroorganizmlar faoliyati va imkoniyatidan foydalanish ularni hosildor turlarini (shtammlarini) yaratish bilan bog’liq. Hozirgi davrda biotexnologiyaning yutuqlaridan tibbiyot, energetika, …
-
Қорақалпоғистон шароитида дуккакли дон экинлари мош (Phaseolus aureus Pip) энтомофаунасини ӯрганишнинг аҳамияти
М.САДЫКОВА
-
Pigment hosil qiluvchi actinomitsetlarning o'simliklardagi turli kasallik qo'zg'atuvchilarga qarshi kurashi
Botirova I.S., Bekmuxamedova N.K., Yodgorova F.SH., Tadjiev A.YU.
Toshkent shahridagi turli tuproq namunalaridan ajratib olingan Streptomyces, Nocardia avlodlariga mansub pigment hosil qiluvchi aktinomitsetlarning mahalliy shtammlarining o'simliklarda kasallik qo'zg'atuvchi Verticillium dahliae, Alternaria alternate, Aspergillus flavus avlodlariga mansub fitopatogenlarga qarhi …
-
Такрорий муддатда экилган соя навларининг вегетатив ва генератив органлари таркибидаги озиқа элементлари миқдорларига минерал ўғитлар қўллашнинг таъсири
Утамбетов Оракбай Полатович
Мақолада ёзги муддатда такрорий экин сифатида экилган соя навларининг вегетатив ва генератив органлари таркибидаги озиқа элементлари миқдорларига минерал ўғитлар қўллашнинг таъсирига оид маълумотлар келтирилган.
-
ИЗУЧЕНИЕ ЧУВСТВИТЕЛЬНОСТИ РАСТЕНИЙ В УСЛОВИЯХ ЭКОЛОГИЧЕСКОГО СТРЕССА
З.Н.Нарбаев
В настоящее время главным разрушающим фактором фитоценозов является антропогенный. В результате воздействия данного фактора происходят существенные изменения в растениях. При антропогенном загрязнении биосферы. Нарушаются естественно сложившиеся фитоценозы, нормальные процессы органогенеза, …
-
Д.АЗНАБАКИЕВА, Б.ҲАСАНОВ. Ўзбекистонда ва дунёда ширин ҳамда аччиқ қалампирнинг уруғпалла ва майсалари чириши касаллиги, унга қарши кураш чоралари
Д.АЗНАБАКИЕВА, Б.ҲАСАНОВ
-
Р.СИДИК-ХОДЖАЕВ, Ш.АМАНТУРДИЕВ, А.САБИРОВ. Урожай семян у коллекционных образцов люцерны
Р.СИДИК-ХОДЖАЕВ, Ш.АМАНТУРДИЕВ, А.САБИРОВ
-
ТАБИИЙ ЗАРАРЛАНГАН МАЙДОНДА ЧИГИТЛАРНИ ЭКИШДАН ОЛДИН МАКСИМ БЕК 10% СУС.К. ПРЕПАРАТИ БИЛАН ИШЛОВ БЕРИЛГАНДА АНДИЖОН-35 НАВИНИНГ ИЛДИЗ ЧИРИШ КАСАЛЛИГИГА ТАЪСИРИ
Алиев Шоввозбек Каримович, Розиқжонов Нозимжон Розиқжон ўғли
-
УЧИНЧИ ЙИЛГИ СЕЛЕКЦИЯ КЎЧАТЗОРИДА ЎРГАНИЛГАН F6 ЎСИМЛИКЛАРНИ ҚИММАТЛИ ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРИ БЎЙИЧА КЎРСАТКИЧЛАРИ
Рахимов Азизбек Дилмуратович
-
ҒЎЗАНИНГ КОНВЕРГЕНТ ОИЛАЛАРИДА ВИЛТГА БАРДОШЛИЛИК ТАҲЛИЛИ
Мирхамидова Нодирахон Азимовна
-
Мева-сабзавот маҳсулотларини экспорт қилишни рағбатлантиришда карантин хизматини такомиллаштириш бўйича хорижий тажрибалар ва улардан фойдаланиш имкониятлари
М.АЛИМОВ
ЖСТ га аъзо бўлиши баробарида Ўзбекистон Республикасида мавжуд фитосанитар талаблар ушбу халқаро ташкилотнинг халқаро фитосанитар талабларига мувофиқлаштирилиши лозим бўлади. Ўсимликлар карантини ва ҳимояси агентлиги ЖСТ ташкилоти томонидан жорий этилган “Санитария …
-
Применение фунгицида ридо стар 72% в.д.г. против милдью и оидиума на виноградной лозе
Туйгунов Зухриддин Бобоназарович, Собиров Бекзод Бекмурод ўғли, Акбаров Миржамол, Рузиев Руфат Зафар угли
В статье рассматривается проблема поражения виноградной лозы широко распространенным заболеванием - милдью и оидиумом/ в качестве мер борьбы с этим заболеванием рекомендуется применение фунгицида Ридо Стар 72% в.д.г с расходом …
-
Rhizoctonia solani замбуруғига азотли минерал ўғитларнинг таъсири
Аллаяров Абдурахман Назаралиевич, Райимбаева Нилуфар Тухтабаевна, Кучкоров Шухрат Хасан ўғли
Ушбу мақолада карамдош сабзавот экинларида учрайдиган қорасон касалликларига қарши минерал ўғитларни таъсири бўйича тажрибалар 20-25°C бўлган иссиқхона шароитида тўрт қайтариқда ўтказилиб, бунинг учун битта тувакдаги тупроққа СаСо3 – 2 г/кг, …