Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
ADABIYOTLAR: ISSIQXONA OQQANOTI MIQDORINI BOSHQARISHDA ENCARSIA FORMOSA PARAZITINING OʻRNI UO‘T: 631:635:632:576,8
A.MAXMATMURODOV, SH.ROʻZIYEV
-
САМАРҚАНД ВИЛОЯТИ ҲУДУДЛАРИДА УЧРАЙДИГАН ЧИГИРТКАЛАР, ЗАРАРЛИ ТУРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИ, ТАРҚАЛИШИ, УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ УСУЛ ВА ВОСИТАЛАРИ
Туфлиев Нодирбек Хушвактович, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти лаборатория мудири, қ.х.ф.д., Ахмеджанов Шерзод Шухратович, Тошкент давлат аграр университети докторанти, Умурзаков Илҳом, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти мустақил тадқиқотчиси, Асатов Ислом Акбарович, Пўлатов Шермуҳаммад Нормамат ўғли, Тошкент давлат аграр университети Самарқанд филиали магистрлари., Маълумки, Ўзбекистонда чигирткаларнинг 200 дан ортиқ, Ушбу зарарли чигирткалар Ўзбекистоннинг деярли, ўрганиб боришни талаб этади. Акс ҳолда зарар миқдори, Тадқиқотларимизни шу йил вилоятнинг чигирткалар кўп, тарқалган Нуробод, Самарқанд, Жомбой, Булунғур, Пайариқ, Қўшработ туманлари ҳудудларида олиб бордик., Тадқиқотларимизга кўра Самарқанд вилоятида марокаш, чигирткаси-Dociostaurus maroccanus Thunb., кенг тарқалган, бўлиб, даставвал 9-10 март кунлари Самарқанд ва Нуробод, туманларининг “Миронкўл”, “Тепакўл”, “Сарикўл”, “Сазаған”, “Олға” ва бошқа ҳудудларда тухум кўзачалардан чиқиши ку, затилди. Орадан 5-7 кундан ўтиб Жомбой, Булунғур туманла, рининг “Ғўбдинтоғ” ҳудудида, 10-12 кундан кейин эса Пайариқ, туманининг “Дўстлик” ММТП ҳудудида марокаш чигирткаси, тухум кўзачалардан чиқиши кузатилди. Қўшработ туманида, эса “Шовва”, “Ўрта шовва”, “Пангат”, “Навкат” ҳудудларида, 25 кун ўтиб, тухум кўзачалардан чиқиши кузатилди. Тухум, Марокаш чигирткасининг вилоят бўйича тарқалган, Бундан ташқари Самарқанд вилояти ҳудудида Италия, чигирткаси-Calliptamus italicus L., ва Турон-Calliptamus, turanicus Tarb., қир чигирткасининг тўда ҳосил қилмайдиган, шаклидаги турлари учраши қайд этилди. Демак вилоят, ишлов ўтказилиб келинган. Агарда бу турдаги чигирткалар, 2022йил давомида Италия ва қир чигирткалари Жомбой, туманининг “Аҳмаджон Қурбонов” маҳалласи, Булунғур ту, манининг “Ботбот” маҳалласи, Пайариқ туманининг “Жувоз, хона”, “Катта сайдов”, “Тараққиёт” маҳалласи ҳудудларида, Бу турдаги чигирткаларнинг тухум кўзачалардан чиқиши, 1-расм. Марокаш чигирткасининг тухумдан чиқиш жара, 2-расм. Марокаш чигирткасининг имагоси
-
ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ШАРОИТИДА ТРИХОГРАММА ЭНТОМОФАГИНИ ҚӮЛЛАШНИНГ АҲАМИЯТИ
Нишонов Норжигит Турабович, қ.х.ф.н., доцент, Жумамуратов Алламурат Турғанбаевич, магистр, ТошДАУ Самарқанд филиали.
-
АДАБИЁТЛАР: 1989. – С. 10-21. СОВРЕМЕННЫЕ ИНСЕКТОЦИДЫ ПРОТИВ ЯБЛОННЫХ ВРЕДИТЕЛИЙ И ЭКОНОМИЧЕСКОЕ РЕНТАБЕЛЬНОСТЬ В САДОВОДСТВЕ
И.САИДОВ, О.УСВАЛИЕВ, А.НАСИМОВ, Б.ТОХБАЕВ
-
САБЗАВОТЛАРНИНГ БИОКИМЁВИЙ ТАРКИБИ ХУСУСИЯТЛАРИ ВА АСОСИЙ КАСАЛЛИКЛАРИНИ ТАҲЛИЛ ЭТИШНИНГ АҲАМИЯТИ
Саидов Истам Рустамович, Сайфуллаев Ойбек Дилшодович, Тохбаев Бахтжон Алижон ўғли
-
БОДРИНГ БАКТЕРИАЛ КАСАЛЛИГИНИНГ ТАРҚАЛИШИ, РИВОЖЛАНИШИ ВА ОЛДИНИ ОЛИШ УСУЛЛАРИ
Саидов Истам Рустамович, Сайфуллаев Ойбек Дильшодович, Тохбаев Бахтжон Алижон ўғли
-
ПОМИДОРНИНГ ФИТОФТОРОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УНГА ҚАРШИ ФУНГИЦИДЛАРНИНГ ТАЪСИРИ
Махмудова Фарғона, Гулмуродова Шаҳло Давлатовна, Самандарова Гулнара Илмовна
-
ҚУРИТИШ ҚУРИЛМАЛАРИНИНГ ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК МАҲСУЛОТЛАРИНИ ҚУРИТИШДАГИ ЎРНИ
Аралов Худоёр, Эргашев Бахтиёр
-
Колорадо қўнғизини патоген микроорганизмлар билан зарарланиш даражаси
Бабабеков Қаландар Бабабекович, Қаландарова Мафтуна Мажитовна, Бавабеков Элбек Жамолбоевич, Қаландаров Элёр Мажит ўғли
Ушбу мақолада колорадо қўнғизининг кўпайиши, унинг сонини патоген микроорганизмлар воситасида бошқариш баён этилган.
-
Ўсимлик ширалари паразит энтомофагларидан Lysiphlebus fabarum турини биолабораторияларда ялпи кўпайтириш технологияси
Рустамов Атхам Ахматович, Акмалова Дурдона Ўткировна, Эшбобоев Муродулла Юнус ўғли
Ўсимлик битларини сонини бошқаришда самаралий паразит энтомофагларидан (Aphidiidae) оила вакилларининг Lysiphlebus fabarum Marsch тур таркиби ва уларнинг биолабораторияларда кўпайтириш технологияси ишлаб чиқилган ва илмий асосланган.
-
Бута-барра ўтли яйлов ўсимликлари зараркунандаларининг биоэкологияси
Хайтмуратов Арсланбек Файзуллаевич
-
Токзорларда учрайдиган асосий сўрувчи зараркунандалар тур таркиби
Холлиев Асомиддин Тураевич, Убайдуллаев Сардор Ихтиёр ўғли, Рўзиқулов Давлатбек Назаралиевич
Ток Ўзбекистонда анъанавий ва кенг тарқалган маданий ўсимликлардан биридир. Бошқа экинлар сингари ток ҳам турли зараркунандалар таъсирида зарарланади.
-
Картошка ўсимлигини паст ҳароратдан ҳимоялаб экилганда вегетация даврида ҳаракатчан фосфор динамикаси
Назаров Орзикул Маматович, Ҳошимов Фарход Ҳакимович
Барча қишлоқ хўжалик экинлари ўсиши, юқори ва сифатли ҳосил етиштиришда фосфорли озиқанинг аҳамияти каттадир. Ҳарорат кескин ўзгариши ўсимликнинг озиқланиши маълум даражада таъсир қилади. Айниқса, кузда ва эрта баҳорда экилган картошкани …
-
Ҳосилдор ва юқори тола чиқимига эга ғўза навларини экиш майдонини кенгайтирайлик
Абдурахимова Анорахон Рустамбоевна, Эгамов Хусанбой
Мақолада ҳосилдор ва юқори тола чиқимига эга бўлган, районлаштирилган Андижон -36 ғўза навининг морфологияси, биологияси ва қисқача парваришлаш агротехникаси келтирилган.
-
ФИТОФАГИ ВИДЫ ВСТРЕЧАЮЩИЕСЯ В ЛЕСНОМ БИОЦЕНОЗЕ
Расул Ахматович Жумаев, Закария Фоуад Фавзу, Эсанбаев Шамси
this article lists the types of pests found in the biocenosis of the Bakhmal forest, of which 48 species of phytophages are more common than others. It turned out that …
-
ISSIQXONA SHAROITIDA ETISHTIRILAYOTGAN BODRING O`SIMLIGINING RIVOJLANISH DAVRIDA UCHRAYDIGAN SHIRALAR VA ULARGA QARSHI SAMARALI KURASH CHORA—TADBIRLARI
Atham Ahmatovich Rustamov, Murodullajon Yusuf o'g'li Eshboboev
Issiqxonalar – hozirda yurtimizda yaxshigina iqtisodiy samara beroyatgani hech kimga sir emas. Ushbu maqola issiqxonalarda uchraydigan shira zararkunandasi bioekologiyasi, xususan ularning ko`payish fazalari, tarqalishi tabiiy ko`rinishlari, yashash sharoiti,hamda ularni sonini …
-
БОЛЕЗНИ ШЕЛКОВИЦЫ В МИРЕ И В УЗБЕКИСТАНЕ
М.П.Дехқонова, Д.Т.Турдиева
-
НИШОН ТУМАНИ ЧЎЛ ЯЙЛОВЛАРИДА ОЗУҚАБОП ЎСИМЛИКЛАРНИНГ УНУВЧАНЛИГИНИ АНИҚЛАШ
Раҳимов Учқун Ўктам ўғли, Жумаева Hозидил Рамазон қизи
Чўл озуқабоп ўсимлик тур ва навларининг уруғлари экинбоплик сифатлари ва уларни экиш муддатлари бўйича маълумотлар келтирилган.
-
БАЗАЛТ ТОЛАЛИ ФИЛЬТР МАТОДА ЎСИМЛИК МОЙЛАРИНИ ТОЗАЛАШ
Эркаева Нодира Чориёровна, Ахмедов Азимжон Нормўминович, Суннатова Сохиба Фозиловна
Таклиф этилаётган фильтр матода ўсимлик мойларини бирламчи тозалаш натижасида ўсимлик мойларининг асосий сифат кўрсаткичларидан намлик ва учувчан моддалар миқдори 0,20% дан 0,10 % гача, мойдаги чўкма мой миқдори 0,05 дан …
-
G'O'ZA O'SIMLIKLARI VEGETATSIYA DAVRINI KUZATISH VA HOSILDORLIKNI BASHORATLASH
Inamov Aziz Nizamovich, Musurmankulov Zuxiriddin Shuxratovich
Mazkur maqolada geoaxborot tizimi oilasiga mansub dasturiy ta'minotlar yordamida g'o'za o'simliklari vegitatsiya davrini kuzatish, hosildorligini baholash, masofadan zondlash materiallari asosida tezkor monitoring tahlillarini olib borish texnologiyalarini takomillashtirish masalalari yoritilgan.