Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
PIYOZNI YETISHTIRISH VA SAQLASH DAVRIDA TA’SIR ETUVCHI BIOTIK OMILLAR TURLARINI TADQIQ QILISH
Yusupov Risnazar Orazbaevich, Tursinbaeva Farida Sultanyusup qizi
Maqolada piyoz mahsulotini etishtirish va saqlash davrida zarar keltiradigan zararkunandalardan tamaki tripsi, piyoz pashshasi, piyoz ildiz kanasi va piyoz poya nematodasining morfologik belgilari, bioekologik rivojlanishi va kasalliklardan fuzarioz chirishi, soxta …
-
Samarqand viloyati sharoitida olma yarim pakana MM-106 payvandtagning xususiyatlari
Ochilov Baxodir, Obro'yev G'afur, Hasanov Furqat, Mamirov Islom, Abduqahhorova Sevinchbonu
Ushbu maqolada Akademik M.Mirzaev nomli bog'dorchilik, uzumchilik va vinochilik ilmiy-tadqiqot instituti Charxin ilmiy-tajriba stansiyasida 2023-yilda Samarqand viloyati sharoitida olma yarim pakana MM-106 payvandtagning hususiyatlari bo'yicha tadqiqotlar olib borildi. Fenologik kuzatuvlar …
-
ИННОВАЦИОННЫЕ ИССЛЕДОВАНИЯ И ПЕРСПЕКТИВЫ ИХ ИСПОЛЬЗОВАНИЯ ПРОТИВ ЦИКАДИД В УСЛОВИЯХ УЗБЕКИСТАНА
А.Г.Кожевникова
В статье представлены материалы работы, проведенной в Узбекистане, по инновационным исследованиям цикадид семейства Cicadidae. Исследования показали, на территории Узбекистана встречаются три вида из рода Cicadatra: Cicadatra querula (Pall.), Cicadatra alhageos …
-
КОЛЬРАБИ КАРАМ НАВЛАРИ ҚИММАТЛИ ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРИГА УЛАРНИ ЭКИШ СХЕМАЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ
Якубова Дилафруз Муродовна, Иркинова Дилдора Шавкат қизи
-
ЖАҲОН КОЛЛЕКЦИЯСИДАН САРИМСОҚ ПИЁЗНИНГ ИСТИҚБОЛЛИ НАМУНАЛАРИ
Аманова Махфурат Эргашовна, Рахимова Мутабар Рустамжон қизи, Эркинов Умиджон Уйгун ўғли
-
F.BAHRIDDINOV. Shvis zotli nasldor buqalar avlodlarining mahsuldorlig ko‘rsatkichlari
F.BAHRIDDINOV
Maqolada shvis zotli jaxon genofondiga xos Avstriya, Germaniya va Rossiya seleksiyasiga xos nasldor buqa- lardan olinib yetishtirilgan III va undan yuqori laktasiyalardagi sigirlarning sut mahsuldorlik xususiyatlari o’rganilib taxlil qilingan. Yuqori …
-
Limonda uchraydigan sitrus inli kuyaga qarshi preparatlarning biologik samaradorligi
Boyjigitov Fozil Muxammadiyevich, Nurjobov Abbos Utkirovich, Niyozqulov Bekmurod Xonali o'g'li
Ushbu maqolada limon o'simligida uchraydigan sitrus inli kuyasiga qarshi Bagira, 20% s.e.k. (0,4 l/ga), Kraft, 3,6% s.e.em. (0,1 l/ga), Vertimek, KE (0,5 l/ga) va Vertimayk duo, em.k. (0,2 l/ga) preparatlari …
-
Биология и распространение перелётной или азиатской саранчи - Locusta migratoria linnaeus 1758 в юго-западном Таджикистане
Хайров Хурамджон Сайдамирович, Саидов Хошимджон Баротович
-
Первая находка цикады Oncopsis albinata Dlab. на лохе в Ферганской долине
А.КОЖЕВНИКОВА
-
A. G‘O‘ZA, BOSHOQLI DON, YEM-XASHAK, DUKKAKLI VA MOYLI EKINLAR А.КОЖЕВНИКОВА. Исследование клопов семейства (Miridae) на хлопчатнике в Ферганской долине для разработки защитных мероприятий
A. G‘O‘ZA, А.КОЖЕВНИКОВА
-
O'SIMLIK BITLARI SONINI BOSHQARISHDA PARAZITLARNING ROLI
Kimsanbaev Xo'jamurat Xamrakulovich, Anorbaev Azim Raimkulovich, Gulmurodov Risqiboy Abdiyevich, Rustamov Atxam Axmatovich
Mamlakatimizda o'simlik bitlarining bir necha turlari rivojlanadi. Ulardan g'o'za yoki poliz biti (Aphis gossypii Glov), akatsiya yoki beda biti (Aphis medicaginis Koch.), katta g'o'za biti (Acyrthosiphon gossypii Mordv.), oddiy g'alla …
-
МАҲАЛЛИЙ ВА ИНТРОДУКЦИЯ ҚИЛИНГАН ЎРИК НАВЛАРИНИНГ ҲОСИЛДОРЛИГИ
Қаршиев Алишер Эсанович
Мақолада Қашқадарё вилоти шароитида ўрик навлари коллекциясида мавжуд маҳаллий ва четдан келтирилган истиқболли ва ҳосилдор навларни танлаш, мевалар сифатининг ошиши ва бошқа ижобий хусусиятлари келтирилган.
-
ИЗУЧЕНИЕ СОРТОТЫПОВ МОРКОВИ
Абдуллаев Илхом Эшкурбанович
-
СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ МЕР БОРЬБЫ С НЕЙ
Кожевникова Алевтина Григорьевна, доктор биологический наук, профессор, Музаффарова Нигора Бегзод кизи, магистрант, ТашГАУ., Профессор Б.М. Муминов, изучающий фауну совок более
-
ГРАММЫ В ПОДСОЛНЕЧНИКОВОМ АГРОБИОЦЕНОЗЕ
Кожевникова Алевтина Григорьевна, доктор биологический наук., профессор, Саипова Дильдорахон Аьзамжоновна, магистрант, ТашГАУ.
-
САМАРҚАНД ВИЛОЯТИ ҲУДУДЛАРИДА УЧРАЙДИГАН ЧИГИРТКАЛАР, ЗАРАРЛИ ТУРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИ, ТАРҚАЛИШИ, УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ УСУЛ ВА ВОСИТАЛАРИ
Туфлиев Нодирбек Хушвактович, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти лаборатория мудири, қ.х.ф.д., Ахмеджанов Шерзод Шухратович, Тошкент давлат аграр университети докторанти, Умурзаков Илҳом, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти мустақил тадқиқотчиси, Асатов Ислом Акбарович, Пўлатов Шермуҳаммад Нормамат ўғли, Тошкент давлат аграр университети Самарқанд филиали магистрлари., Маълумки, Ўзбекистонда чигирткаларнинг 200 дан ортиқ, Ушбу зарарли чигирткалар Ўзбекистоннинг деярли, ўрганиб боришни талаб этади. Акс ҳолда зарар миқдори, Тадқиқотларимизни шу йил вилоятнинг чигирткалар кўп, тарқалган Нуробод, Самарқанд, Жомбой, Булунғур, Пайариқ, Қўшработ туманлари ҳудудларида олиб бордик., Тадқиқотларимизга кўра Самарқанд вилоятида марокаш, чигирткаси-Dociostaurus maroccanus Thunb., кенг тарқалган, бўлиб, даставвал 9-10 март кунлари Самарқанд ва Нуробод, туманларининг “Миронкўл”, “Тепакўл”, “Сарикўл”, “Сазаған”, “Олға” ва бошқа ҳудудларда тухум кўзачалардан чиқиши ку, затилди. Орадан 5-7 кундан ўтиб Жомбой, Булунғур туманла, рининг “Ғўбдинтоғ” ҳудудида, 10-12 кундан кейин эса Пайариқ, туманининг “Дўстлик” ММТП ҳудудида марокаш чигирткаси, тухум кўзачалардан чиқиши кузатилди. Қўшработ туманида, эса “Шовва”, “Ўрта шовва”, “Пангат”, “Навкат” ҳудудларида, 25 кун ўтиб, тухум кўзачалардан чиқиши кузатилди. Тухум, Марокаш чигирткасининг вилоят бўйича тарқалган, Бундан ташқари Самарқанд вилояти ҳудудида Италия, чигирткаси-Calliptamus italicus L., ва Турон-Calliptamus, turanicus Tarb., қир чигирткасининг тўда ҳосил қилмайдиган, шаклидаги турлари учраши қайд этилди. Демак вилоят, ишлов ўтказилиб келинган. Агарда бу турдаги чигирткалар, 2022йил давомида Италия ва қир чигирткалари Жомбой, туманининг “Аҳмаджон Қурбонов” маҳалласи, Булунғур ту, манининг “Ботбот” маҳалласи, Пайариқ туманининг “Жувоз, хона”, “Катта сайдов”, “Тараққиёт” маҳалласи ҳудудларида, Бу турдаги чигирткаларнинг тухум кўзачалардан чиқиши, 1-расм. Марокаш чигирткасининг тухумдан чиқиш жара, 2-расм. Марокаш чигирткасининг имагоси
-
DICRANOTROPIS BECKERI FIEBER – ВРЕДИТЕЛЬ ПШЕНИЦЫ И ЯЧМЕНЯ
Кожевникова Алевтина Григорьевна
-
МАНЗАРАЛИ ВА ЎРМОН ДАРАХТЛАРИДА
З.НАФАСОВ, Н.АЛЛАЯРОВ, М.МЎМИНОВ
-
Ўзбекистонда олхўри навларини ўрганиш
Исроилов Мирносир Мирсултонович, Акбаралиев Исломбек Раҳимбердиевич
мақолада олхўри навлари таҳлил этилиб олхўри мевасининг хўжалик белгилари бўйича ажралиб чиққан навлари танланган.
-
Қовуннинг асосий зараркунандаси
Е.ТОРЕНИЯЗОВ, Р.ЮСУПОВ