Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
QORAQALPOG‘ISTON ShAROITIDA ALMAShLAB EKISh TIZIMLARI VA TURLI OZIQLANTIRISh ME’YORLARINING TUPROQNING SUV O‘TKAZUVChANLIGIGA TASIRI
Ismailov Dauletbay Uzaqbaevich, Xalikov Baxodir Meylikovich
Qoraqalpog‘iston Respublikasining sug‘oriladigan o‘tloqi-allyuvial tuproqlari sharoitida g‘o‘za, jo‘xori, kunjut, soya va mosh ishtirokidagi qisqa navbatli almashlab ekish tizimlari hamda mineral o‘g‘itlarning turli me’yorlari tuproqning suv o‘tkazuvchanligiga ta’siri o‘rganildi. Tadqiqot natijalariga …
-
QORAQALPOG‘ISTONNING TUPROQ-IQLIM SHAROITI VA UNGA MOS RAVISHDA OLTINSIMON QORAG‘ATNI KO‘PAYTIRISH
Muallif
-
YERLARNI REKULTIVATSIYALASH VA EKILGAN EKINLARNING TUPROQ UNUMDORLIGIGA TA`SIRI
Muallif
-
Т.ТОРЕНИЯЗОВ. Қорақалпоғистон шароитида шафтолида ривожланадиган ширалар турларининг биоэкологияси ва уларга қарши кураш чора-тадбирлари
ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ШАРОИТИДА ШАФТОЛИДА, РИВОЖЛАНАДИГАН ШИРАЛАР ТУРЛАРИНИНГ, БИОЭКОЛОГИЯСИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ, ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ, Е.Торениязов Т., Қорақалпоғистон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти., биоэкологик ривожланиши ва ташқи муҳит омилларига боғлиқ кураш тадбирларини олиб бориш бўйича ўтказилаётган, тадқиқотлар натижалари киритилган., энтомофаглар, самарадорлик., на персике и осуществления защитных мероприятий против них в зависимости от внешних факторов условиях, Каракалпакстана., эффективность., Кириш. Сўнгги йилларда Ўзбекистон вилоятлари син-, гари Қорақалпоғистон агробиоценозида мева дарахтлари, турларини экиш ва биринчи навбатда аҳолини тоза мева, маҳсулотлари билан таъминлаш масаласи бўйича катта, ишлар бошланган. Ҳудуд шароитида экилиб ҳосил олинаёт-, ган мева дарахтларининг уруғлиларга мансуб олма (Malus, domestica Borkh.), нок (Pyrus communis L.) данаклилардан, ўрик (Armeniaca vulgaris Lam.), олхўри (Prunus domestica, L.), олча (Cerasus vulgaris.) , шафтоли (Persica vulgaris Mill.), мева дарахти кўп йиллардан буён экилиб келинаётган тур, ҳисобида асосий майдонларга жойлаштирилган. Мазкур тур, биотопидаги қулай бўлган абиотик ва биотик омиллар таъси-, ридан дарахтларда биоценознинг кўпгина зараркунандалари, ривожланиб, ҳосилнинг меъёри ва сифатига салбий таъсир, этиши ҳисобга олинган [1, 5]., Мавжуд муаммоларнинг мева боғлари турларида сўнгги, йиллари ортиб бориши, жумладан шафтоли дарахтларида, шираларнинг кўплаган турлари тарқалиб зарар келтириши, туфайли ҳосилнинг кескин камайиши ҳисобга олинмоқда., Шафтоли дарахти биоэкологиясига хос хусусиятларидан, бири, ташқи ноқулай омилларга бардошлилиги нисбатан паст, бўлиб,иссиқ- совуқни тез сезади. Дарахтда барглар чиқиши, билан шираларнинг турлари пайдо бўлиб, озиқланишни, бошлаганда барглар бужмайиб, фотосинтез хусусиятларини, йўқотиши, ҳосили камайиб кетиши исботланган. Муаммони, бартараф этишнинг асосий йўли мева дарахтларида пай-, до бўлган зараркунандаларга қарши кураш тадбирларини, ташкиллаштиришдан иборатдир. Сўнгги йиллари шафтоли, дарахтларида кенг тарқалиб зарар келтираётган ширалар, турларини аниқлаб, ривожланиш биоэкологияси ва дина-, микасининг ташқи муҳит омилларига тўғридан-тўғри боғлиқ, эканлигини назарда тутиш, офатга қарши кураш олиб бориш, бўйича тадқиқотлар олиб борилмоқда., Тадқиқот материаллари ва услуби. Шафтоли дарахт-, ларида учрайдиган ширалар турлари, ривожланиш био-, келтирадиган зарари В.И.Танский [4] усуллари ёрдамида, ўрганилди. Шираларга қарши кураш тадбирлари Ш.Т.Хўжаев, [7] услуби асосида бажарилиб, биологик самарадорлиги Аб-, бот формуласи асосида аниқланди. Тадқиқотлар натижалари, дисперсион таҳлил қилиниб, математик статистик ишлов, бериш Б.А.Доспехов [3] услуби асосида бажарилди., Натижалар ва мунозара. Қорақалпоғистон агробиоценози, мевали боғлар биотопларидаги дарахтлар турлари бир хил, эмаслиги ва жойлашган биотопларида бир нечта турлари, экилганлиги аниқланди. Республикамизнинг шимолий туман-, лари шароитида олиб борилган тадқиқотлар давомида барпо, этилган махсус мева боғларидан 18,3 донасининг 10,5 дона, ва олча эканлиги аниқланди. Мазкур мева дарахтлари канал, ва йўл бўйларида, томорқаларда экиладиганлиги ҳисобга, олинди. Ушбу жойларда мавжуд данаклилар турларидан, турлари экилганлиги қайд этилди. Кўриниб турганидек, дана-, клилар турларига мансуб мева дарахтларининг асосий тури, ўрик ҳисобланса, сони бўйича шафтоли иккинчи ўриндадир., Шафтоли дарахтлари жойлашган биотопларнинг вужудга
-
QORAQALPOG'ISTON TUPROQ-IQLIM SHAROITIGA MOS BEHI NAVLARINI TANLASH
Islamov Soxib Yaxshibekovich, Seilbekov Ruslan Baxitovich
Maqolada Qoraqolpog'iston tuproq-iqlim sharoitida o'rganilgan 6 yoshli behi navlaridan maydon birligidan eng yuqori hosil olishda rayonlashtirilgan standart Samarkandskaya krupnoplodnaya (st) naviga (170,3 s/ga) nisbatan 37,8-37,1 s/ga eng yuqori hosildorlikni Xorazm …
-
З.МАТЯКУБОВА, Ш.РИЗАЕВ. Қорақалпоғистоннинг турли даражада шўрланган суғориладиган ерларида тарқалган бегона ўтлар ва уларни аниқлаш натижалари
Матякубова Зубайда Рустамбаевна, Ризаев Шухрат Худойбердиевич
-
Ўзбекистон Республикаси шимолий минтақаларида “Pyrus communis L.” нок ўсимлиги навларининг шўрга чидамлилик даражасини аниқлаш
Г.САПАРОВА, Г.КАМАЛОВА
Republic of Uzbekistan, data is presented on the degree of adaptation of varieties of Lesnaya krasavisa to saline soils with the Olive de serr variety of pear varieties planted in …
-
Қорақалпоғистон шароитида мева кўнғир канаси ривожланиш биоэкологияси, динамикаси ва зарари
Е.Ш.Торениязов, Қорақалпоғистон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти, Б.Қ.Аннақулов
Мақолада Қорақалпоғистон агроиқлим мева боғларида сўнгги йилларда пайдо бўлиб зарар келтираётган мева қўнғир канаси ривожланиш биоэкологияси ва динамикасини ўрганиш бўйича олиб борилган тадқиқотлар натижалари киритилган.
-
Qoraqalpog'iston sharoitida bedaning askoxitoz kasalligini qishlab chiqishini bashorat qilish va zarariga qarshi kurash choralari
Durshimbetov Ispandiyar Kerimbergenovich, Allabergenov Nosirbek Aslanbek o'g'li
Qoraqalpog'iston sharoitida bedaning askoxitoz kasalligini qishlab chiqishini bashorat qilish, askoxitoz kasalligini ko'payish va rivojlanish va keltiradigan zarari hamda qarshi kurash choralari.
-
Кузги буғдойдан сўнг экилган мошни минерал ўғитлар билан озиқлантириш меъёрлари
Мирзаев Лутфулло Арибжанович, Орифжонов Омадилло, Орибжонов Шохрухбек
Ушбу мақолада Қорақалпоғистон Республикасининг суғориладиган ўтлоқи аллювиал тупроқлари шароитида кузги буғдойдан сўнь мошни минерал ўғитлар билан N30Р80К60 кг/га меъёрида озиқлантириш юқори ҳосил олишга замин яратилиши илмий асослаб берилган.
-
Қорақалпоғистон шароитида помидорнинг асосий замбуруғли касалликлари
Даулетмуратова Гульзада Сатбай қизи, Нуралиев Хамра Хайдаралиевич
Ушбу мақолада Қароқолпоғистон республикаси шароитида помидорнинг асосий касалликлари, ўсимлик аъзолари бўйича тарқалиши, зарари хамда касаллик қўзғатувчи замбуруғлар тур таркиби хақида маълумотлар келтирилган. Олинган маълумотлардан помидорни замбуруғли касалликлардан илмий асосда химоя …
-
Sabzovot urug'larini tekis yerlarga ekish sabablari
Ortikov Vohidjon Bozorboy o'g'li, Yusupov Fuzayl Farxod oʻgʻli
Maqolada mayda urug'li sabzovot ekinlarini (jumladan piyoz) urug'larini tekis yerlarda yetishtirish sabablari, ekish usullari hamda Qoraqalpog'iston Respublikasi, Xorazm va Buxoro viloyatlari tuproq unumdorligi haqida qisqacha ma'lumotlar keltirilgan.
-
Данакли мева боғларида тарқалган шираларнинг асосий турлари ва уларнинг зарари мезони
Т.ТОРЕНИЯЗОВ
-
БЕДА ДАЛАСИДА ФИТОНОМУСГА ҚАРШИ КУРАШНИНГ САМАРАДОРЛИГИ
Торениязов Елмурат Шерниязович, Хамидуллаев Жанаберген Уббиниязович
-
Беда биоценозидаги зарарли биоомиллар таркибининг аҳамияти
Торениязов Елмурат Шерниязович, Хамидуллаев Жанаберген Уббиниязович
-
Қовуннинг асосий зараркунандаси
Е.ТОРЕНИЯЗОВ, Р.ЮСУПОВ
-
Ўрик-қамиш шираси ривожланиш динамикаси асосидаги зарар келтириш мезони
Т.ТОРЕНИЯЗОВ
Мақолада мева боғлари ўрикда ривожланиб зарар келтирадиган ўрик-қамиш ширасининг ривожланиш динамикаси ва келтирадиган зарар мезонини аниқлаш борасидаги Қорақалпоғистон агробиоценозида олиб борилган илмий-тадқиқотлар натижаси келтирилган.