Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
BRAKONNI KO‘PAYTIRISH QURILMASINI YARATISH
Sulaymonov Botirjon Abdushukirovich, Baxodirov Ulug‘bek Zokirjon o‘g‘li
Maqolada Bracon hebetor Say parazitini ommaviy ko‘paytirish, saqlash va qo‘llash samaradorligini oshirish maqsadida ishlab chiqilgan yangi konstruksiyadagi qurilmaning tuzilishi va texnologik imkoniyatlari bayon etilgan. Qurilma katta mum parvonasi (Galleria mellonella …
-
YONG‘OQ BIOTSENOZIDA TENGSIZ IPAKCHIGA QARSHI QO‘LLANILADIGAN AYRIM INSEKTITSIDLAR HAMDA ULARNING PARAZIT ENTOMOFAGLARGA TA’SIRI
NAZAROV SHAXZOD RUSTAM O‘G‘LI, BOQIEVA MARIYAM BOZOROVNA
Mazkur maqolada Toshkent viloyatining Qibray va Bo‘stonliq tumanlari yong‘oq agrobiotsenozlarida tarqalgan asosiy so‘ruvchi zararkunandalarning tur tarkibi, tarqalishi va mavsumiy rivojlanish xususiyatlari o‘rganildi. Tadqiqotlar davomida Insecta va Arachnida sinflariga mansub, Hemiptera …
-
РАЗВЕДЕНИЕ, ЗАРАЖЕНИЕ НА ЯЙЦАХ ЗЕРНОВОЙ МОЛИ TRICHOGRAMMATOIDEA BACTRAE, ВЗРАЩИВАНИЕ И РАССЕЛЕНИЕ ПРОТИВ ВРЕДИТЕЛЕЙ ПРЕДСТАВИТЕЛЕЙ СЕМЕЙСТВА ОТРЯДА LEPIDOPTERA В АГРОБИОЦЕНОЗЕ
Шаропов Шахзот, Кимсанбоев Хужамурат, Эргашев Миродил, Раджабова Гульхайо
Ushbu maqolada Trichogrammatoidea bactrae ni sitotroga tuxumlarida ko'paytirish usuli keltirilgan, jumladan, sitotroga tuxumlarini trixokarta yuzasiga oldindan yopishtirish va entomofag lichinkalarini parvarishlash. Trixokarta yuzasida kley sifatida 20% shakar eritmasi ishlatilishi, uning …
-
TAMAKI BIOTSENOZIDA ODDIY (R. SOLANI KUEHN.) VA QORA ILDIZ CHIRISH (TH. BASICOLA FERR.) KASALLIKLARINING TARQALISHI VA ZARARI
Muallif
-
SABZAVOT AGROBIOSENOZIDA SO‘RUVCHI ZARARKUNANDALAR SONINI BOSHQARISHDA INSEKTISIDLAR VA ENTOMOFAGLARNI UYGʻUNLASHGAN TIZIM ASOSIDA QO‘LLASH
Muallif
-
BEDA, DALA VA G‘O‘ZA QANDALALARINING SURXONDARYO VILOYATI SHAROITIDA TARQALISHI
Muallif
-
БИОЦЕНОЗДА УЧРАЙДИГАН БОДОМ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИ БИОЭКОЛОГИЯСИ, ҲУДУДЛАР БЎЙИЧА УЧРАШ ДАРАЖАСИ ВА ОЗУҚА ЗАНЖИРИНИНГ ШАКЛЛАНИШИ
Muallif
-
ФИТОФАГИ ВИДЫ В ЛЕСНОМ БИОЦЕНОЗЕ
Muallif
-
KARAM AGROBIOTSENOZIDA UCHRAYDIGAN LEPIDOPTERA TURKUMIGA MANSUB ZARARKUNANDALARNING TURLARI HAMDA POPULYATSIYA ZICHLIGI
Muallif
-
СОЯ AГРОБИОЦЕНОЗИДA AСОСИЙ КЕМИРУВЧИ ЗAРAРКУНAНДAЛAРНИНГ БИОЛОГИК ВA ЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛAРИ
Muallif
-
G‘O‘ZA TUNLAMINING SAMARALI ENTOMOFAG VA MIKROORGANIZMLARI
Muallif
-
SHOLI EKILAYOTGAN MAYDONIDAGI (EPHYDRA MACELLARIA EGGER) NI ZIYON KELTIRISH VAQTINI ANIQLASH HAMDA UNGA QARSHI KURASH SAMARADORLIGI
Muallif
-
ТРИХОГРАММАНИ МЕХАНИЗАЦИЯЛАШГАН УСУЛДА ТАРҚАТИШ ҚУРИЛМАСИ ҚЎЛЛАНИЛГАН ҒЎЗА АГРОБИОЦЕНОЗИДА УЧРАЙДИГАН NOCTUIDAE ОИЛАСИ ВАКИЛЛАРИНИНГ АСОСИЙ ТУРЛАРИ
Muallif
-
ЦИТРУС ЎСИМЛИКЛАРИНИНГ АСОСИЙ ЗАРАРКУНАНДАЛАРИ ВА УЛАРНИНГ БИОЭКОЛОГИЯСИНИ ТАДҚИҚ ЭТИШ
Muallif
-
САБЗАВОТ ЭКИНЛАРИДА СЎРУВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАР БИОЛОГИЯСИ, ЭКОЛОГИЯСИ ВА УЛАРНИНГ УЧРАШ ДАРАЖАСИ
Muallif
-
ПАВЛОВНИЯ БИОЦЕНОЗИДА ШИРА ЗАРАРКУНАНДАЛАРИГА ҚАРШИ КИМЁВИЙ КУРАШ
Muallif
-
ЗАРАРКУНАНДАЛАРНИНГ ҲАР ХИЛ БИОТОПЛАРДА УЧРАЙДИГАН ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК ЭКИНЛАРИ ДАЛАЛАРИГА МИГРАЦИЯ ҚИЛИШ ДИНАМИКАСИ
Muallif
-
HYMENOPTERA ТУРКУМИ ЭНТОМОФАГ ТУРЛАРИНИНГ ТАРҚАЛИШИ
Жумаев Р.А., Кимсанбаев Х.Х., Эсанбаев Ш., Жумаева Н.Б.
Мақолада биоценозда Hymenoptera туркумининг асосий тарқалган турлари ўрганилган.
-
Т.ТОРЕНИЯЗОВ. Қорақалпоғистон шароитида шафтолида ривожланадиган ширалар турларининг биоэкологияси ва уларга қарши кураш чора-тадбирлари
ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ШАРОИТИДА ШАФТОЛИДА, РИВОЖЛАНАДИГАН ШИРАЛАР ТУРЛАРИНИНГ, БИОЭКОЛОГИЯСИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ, ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ, Е.Торениязов Т., Қорақалпоғистон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти., биоэкологик ривожланиши ва ташқи муҳит омилларига боғлиқ кураш тадбирларини олиб бориш бўйича ўтказилаётган, тадқиқотлар натижалари киритилган., энтомофаглар, самарадорлик., на персике и осуществления защитных мероприятий против них в зависимости от внешних факторов условиях, Каракалпакстана., эффективность., Кириш. Сўнгги йилларда Ўзбекистон вилоятлари син-, гари Қорақалпоғистон агробиоценозида мева дарахтлари, турларини экиш ва биринчи навбатда аҳолини тоза мева, маҳсулотлари билан таъминлаш масаласи бўйича катта, ишлар бошланган. Ҳудуд шароитида экилиб ҳосил олинаёт-, ган мева дарахтларининг уруғлиларга мансуб олма (Malus, domestica Borkh.), нок (Pyrus communis L.) данаклилардан, ўрик (Armeniaca vulgaris Lam.), олхўри (Prunus domestica, L.), олча (Cerasus vulgaris.) , шафтоли (Persica vulgaris Mill.), мева дарахти кўп йиллардан буён экилиб келинаётган тур, ҳисобида асосий майдонларга жойлаштирилган. Мазкур тур, биотопидаги қулай бўлган абиотик ва биотик омиллар таъси-, ридан дарахтларда биоценознинг кўпгина зараркунандалари, ривожланиб, ҳосилнинг меъёри ва сифатига салбий таъсир, этиши ҳисобга олинган [1, 5]., Мавжуд муаммоларнинг мева боғлари турларида сўнгги, йиллари ортиб бориши, жумладан шафтоли дарахтларида, шираларнинг кўплаган турлари тарқалиб зарар келтириши, туфайли ҳосилнинг кескин камайиши ҳисобга олинмоқда., Шафтоли дарахти биоэкологиясига хос хусусиятларидан, бири, ташқи ноқулай омилларга бардошлилиги нисбатан паст, бўлиб,иссиқ- совуқни тез сезади. Дарахтда барглар чиқиши, билан шираларнинг турлари пайдо бўлиб, озиқланишни, бошлаганда барглар бужмайиб, фотосинтез хусусиятларини, йўқотиши, ҳосили камайиб кетиши исботланган. Муаммони, бартараф этишнинг асосий йўли мева дарахтларида пай-, до бўлган зараркунандаларга қарши кураш тадбирларини, ташкиллаштиришдан иборатдир. Сўнгги йиллари шафтоли, дарахтларида кенг тарқалиб зарар келтираётган ширалар, турларини аниқлаб, ривожланиш биоэкологияси ва дина-, микасининг ташқи муҳит омилларига тўғридан-тўғри боғлиқ, эканлигини назарда тутиш, офатга қарши кураш олиб бориш, бўйича тадқиқотлар олиб борилмоқда., Тадқиқот материаллари ва услуби. Шафтоли дарахт-, ларида учрайдиган ширалар турлари, ривожланиш био-, келтирадиган зарари В.И.Танский [4] усуллари ёрдамида, ўрганилди. Шираларга қарши кураш тадбирлари Ш.Т.Хўжаев, [7] услуби асосида бажарилиб, биологик самарадорлиги Аб-, бот формуласи асосида аниқланди. Тадқиқотлар натижалари, дисперсион таҳлил қилиниб, математик статистик ишлов, бериш Б.А.Доспехов [3] услуби асосида бажарилди., Натижалар ва мунозара. Қорақалпоғистон агробиоценози, мевали боғлар биотопларидаги дарахтлар турлари бир хил, эмаслиги ва жойлашган биотопларида бир нечта турлари, экилганлиги аниқланди. Республикамизнинг шимолий туман-, лари шароитида олиб борилган тадқиқотлар давомида барпо, этилган махсус мева боғларидан 18,3 донасининг 10,5 дона, ва олча эканлиги аниқланди. Мазкур мева дарахтлари канал, ва йўл бўйларида, томорқаларда экиладиганлиги ҳисобга, олинди. Ушбу жойларда мавжуд данаклилар турларидан, турлари экилганлиги қайд этилди. Кўриниб турганидек, дана-, клилар турларига мансуб мева дарахтларининг асосий тури, ўрик ҳисобланса, сони бўйича шафтоли иккинчи ўриндадир., Шафтоли дарахтлари жойлашган биотопларнинг вужудга
-
Makkajo'xori o'simligini yetishtirish agro texnologiyasi va zararkunandalarga qarshi biologik kurash samaradorligi
Fayzullayev Burxon, Murodov Inomjon Quvondiq o'g'li, Po'latov Otamurod Aslamovich