Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
O`rik bog`larida sciaphobus squalidus gyll ga qarshi kurash choralari
A.XOLLIYEV, SH.ESANBOYEV, A.NURJOBOV
Maqolada respublikamiz hududida yetishtirilayotgan o`rik bog‘larida Sciaphobus squalidus Gyllni tarqalishi, zarari hamda ushbu zararkunandaga qarshi kurashda kimyoviy preparatlarning biologik samaradorligi bo‘yicha olib borilgan tajriba natijalari keltirilgan. Kalit so‘zlar: o`rik, zararkunanda, …
-
ВА УЛАРГА ҚАРШИ МИКРОБИОЛОГИК ПРЕПАРАТЛАРНИ
Намозов Дониёр Нозим ўғли, Чориев Элбек Абдусатторович, Рахимова Дилшода Холмад қизи, Асадова Заррина Михайловна
В статье приводятся данные о применении биологических методов борьбы, в частности микробиологических препаратов с белокрылкой и акациевой тлей на посевах овощных культур закрытого грунта.
-
ПОМИДОР ЭКИЛГАН МАЙДОНДА ЭНТОМОФАГЛАРНИ
Арсланов Махаматсоли Турғунович, Андижон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти, Сулайманова Нигора Маҳамматсолиевна
Андижон туманидаги «Оқ олтин» фермер хўжалигида табиатда табиий кушандаларнинг миқдори ўрганилганда помидорда олтинкўз имагоси миқдори 100 та ўсимликда май ойида (3-12 та) ва июн ойидан бошлаб унинг сони (13-22 та) …
-
Арпани дон куяси тухуми билан зарарланишда уларни миқдорини камайишини аниқлаш
М.АРСЛАНОВ, Ф.ДАВЛАТОВА, Д.ХУРМАМАТОВА
Ушбу мақолада арпани дон куяси тухумида зарарлаш меъёрини аниқлаш бўйича тажриба ишлари баён этилган ҳамда бунда асосан 1 кг. арпани зарарлаш учун 0,6, 0,65 ва 0,7 граммдан дон куяси тухумидан …
-
Нўхат ўсимлиги зараркунандаларининг тур таркиби ва биоэкологияси
Ҳ.ХУШВАҚТОВА, Ш.МАХМУДОВА, М.МАХМУДОВ
Мазкур мақолада нўхат ўсимлигининг аҳамияти ва асосий зараркунандаларининг зарари ва тур таркиби биоэкологияси ҳамда нўхатга жиддий зарар келтирадиган зараркунандаларидан бири бўлган нўхат донхўрининиг жиддий зарари ва ривожланиши ҳақида келтирилган.
-
Инсектицид фаолликка эга Вacillus thuringiensis маҳаллий бактерия штаммларининг колорадо қўнғизига (leptinotarsa decemlineata) қарши скрининги
Мардонов Икром Ҳасан ўғли, Бабабеков Қаландар Бабабекович, Халилов Илхом Маматкулович, Абдуллаев Анвар Кадриллаевич, Қаландарова Мафтуна Мажитовна, Аламуратов Райимжон Aбдумурот ўғли
В. thuringiensis бактерияси Bt1, Bt3, Bt5, Bt9фо, Bt18фо, Bt26, Bt31, Bt54, Bt84, Bt91 ва Bt94 маҳаллий штаммларининг 2-3 ёшли колорадо қўнғизига қарши инсектицид фаоллиги ўрганилди. Бунда юқори инсектицид фаолликни Bt1, …
-
Қишлоқ хўжалиги экинларида учрайдиган ўсимлик битлари ва уларга қарши биопрепарат қўллаш
Рустамов Адҳам Ахматович, Содиқова Нигора, Акмалова Дурдона
Мақолада ўсимлик битларининг дунё бўйича тарқалган сони ва зарар етказиши мумкин бўлган ўсимлик турлари сони келтирилган. Шунингдек мамлакатимизда ўсимлик битларининг тур-таркиблари, фаунаси, биоэкологияси ҳамда уларга қарши биопрепарат (Биогуттен) қўллаш бўйича …
-
Туганак бактерияларни ўзида сақловчи тупроқ ва Fosstim–3 био ўғити қўллашни соя навлари барг сатҳи юзасининг шаклланишига таъсири
Ҳамдамов Жаҳонгир Усмонали ўғли
-
Жиззах вилояти шароитида ерёнғоқ зараркунандалари ва уларнинг учраш даражаси
Анорбоев Азимжон Раимқулович, Норқулов Алиддин Номоз ўғли, Бурхонова Азиза Ахадулла қизи
Ушбу мақолада Жиззах вилояти шароитида ерёнғоқ экинининг асосий зараркунандалари ва уларнинг экин майдонларида учраш даражалари бўйича тадқиқотлар натижалари ёритилган. Илмий изланишлар натижасида 14 турдаги ерёнғоқда сўрувчи ва кемирувчи зараркунандалари учраб, …
-
С.ХОДЖАМҚУЛОВА, У.РАХМОНОВ. Токнинг антракноз касаллигига қарши кураш чораларининг муаммо ва ечимлари
С.ХОДЖАМҚУЛОВА, У.РАХМОНОВ
-
MAHALLIY SHAROITDA MEVALI BOG‘ DARAXTLARNING HOSILINI YETISHTIRISHDA UCHRAYDIGAN ZARARKUNANDALARNING TUR TARKIBI HAMDA XIMOYA QILISH CHORALARI UO‘T: 632 ЗАРАРКУНАНДАЛАР
A.YUSUPOV, D.NURALIEVA, O.ARTIKOV, H.TO‘YCHIEV
-
ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ШАРОИТИДА ТРИХОГРАММА ЭНТОМОФАГИНИ ҚӮЛЛАШНИНГ АҲАМИЯТИ
Нишонов Норжигит Турабович, қ.х.ф.н., доцент, Жумамуратов Алламурат Турғанбаевич, магистр, ТошДАУ Самарқанд филиали.
-
ПОМИДОРНИНГ ФИТОФТОРОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УНГА ҚАРШИ ФУНГИЦИДЛАРНИНГ ТАЪСИРИ
Махмудова Фарғона, Гулмуродова Шаҳло Давлатовна, Самандарова Гулнара Илмовна
-
ЖАНУБИЙ МИНТАҚАДА ҚАДИМИЙ БУҒДОЙ НАВЛАРИНИНГ ЎСУВ ДАВРИ ВА КАСАЛЛАНИШ ДАРАЖАСИ
Жўраев Диёр Турдиқулович, Дилмуродов Шерзод Дилмуродович, Шермуродов Сардор Зокир ўғли
Мазкур мақолада суғориладиган майдонларда экиб ўрганилган қадимий юмшоқ буғдой навлар кўчатзори ўсув даври давомийлиги келтириб ўтилган, эртапишар бўлганлари танлаб олинди.
-
КУЗГИ БУҒДОЙ НАВЛАРИНИНГ ҲОСИЛДОРЛИГИГА ЭКИШ МУДДАТЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ
Эгамов Илхомжон Урайимжонович, Ашуров Хикматилло Ибайдуллаевич
Мазкур мақолада кузги буғдой навларини экиш муддатларини тўғри белгилаш орқали дон хосилдорлигини ошириш, хосилдорликни ортиши қандай кўрсаткичларга боғлиқ эканлиги тўғрисидаги маълумотлар ўрин олган.
-
Ўсимлик ширалари паразит энтомофагларидан Lysiphlebus fabarum турини биолабораторияларда ялпи кўпайтириш технологияси
Рустамов Атхам Ахматович, Акмалова Дурдона Ўткировна, Эшбобоев Муродулла Юнус ўғли
Ўсимлик битларини сонини бошқаришда самаралий паразит энтомофагларидан (Aphidiidae) оила вакилларининг Lysiphlebus fabarum Marsch тур таркиби ва уларнинг биолабораторияларда кўпайтириш технологияси ишлаб чиқилган ва илмий асосланган.
-
Тошкент вилояти шароитидаги боғларда баргўровчилар – филлофагларнинг учраши ва тур таркиби
Юсупов Абдусалим Холбоевич, Нуралиева Дилноза Самадуллаевна, Артиков Орифжон Обидович, Абдуҳалилова Зарнигор Собиржон қизи
Ушбу мақолада, Тошкент вилояти шароитида мевали боғларида баргўровчи – филлофагларнинг тарқалиши, зарари ва тур таркиби ўрганилган, мевали дарахт баргларининг зарарланиш даражаси аниқланган ва уларга қарши кимёвий препаратларини қўллашдаги биологик самарадорлиги …
-
Бута-барра ўтли яйлов ўсимликлари зараркунандаларининг биоэкологияси
Хайтмуратов Арсланбек Файзуллаевич
-
Epilachna chrysomelina Fabr. - полиз зараркунандаси
Алланазаров Олимжон Яхшибойевич
-
Ўзбекистонда қалампирнинг замбуруғ касалликлари учрашининг танқидий таҳлили
Ҳасанов Ботир Ачилович, Утаганов Самад Бобомурод ўғли, Азнабакиева Дилрабо Турсунбоевна
Ширин ва аччиқ қалампир (Capsicum туркуми турлари, асосан Capsicum annuum) бугунги кунда мамлакатимизда сабзавот экинлари орасида экин майдони ва ишлаб чиқариш ҳажми тобора ошиб бораётган экинлар қаторига киради.