Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
БОДРИНГ БАКТЕРИАЛ КАСАЛЛИГИНИНГ ТАРҚАЛИШИ, РИВОЖЛАНИШИ ВА ОЛДИНИ ОЛИШ УСУЛЛАРИ
Саидов Истам Рустамович, Сайфуллаев Ойбек Дильшодович, Тохбаев Бахтжон Алижон ўғли
-
МИНЕРАЛ ЎҒИТЛАРНИ ТУРЛИ МЕЪЁР ВА НИСБАТЛАРДА ҚЎЛЛАШНИНГ КУЗГИ БУҒДОЙ ҲОСИЛДОРЛИГИГА ТАЪСИРИ
Ирназаров Шуҳрат Исматуллаевич, Тожиева Шахноза Ўткировна
-
G'O'ZA O'SIMLIKLARI VEGETATSIYA DAVRINI KUZATISH VA HOSILDORLIKNI BASHORATLASH
Inamov Aziz Nizamovich, Musurmankulov Zuxiriddin Shuxratovich
Mazkur maqolada geoaxborot tizimi oilasiga mansub dasturiy ta'minotlar yordamida g'o'za o'simliklari vegitatsiya davrini kuzatish, hosildorligini baholash, masofadan zondlash materiallari asosida tezkor monitoring tahlillarini olib borish texnologiyalarini takomillashtirish masalalari yoritilgan.
-
ТУПРОҚҚА ИШЛОВ БЕРИШНИНГ РЕСУРСТЕЖАМКОР ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ ТАҲЛИЛИ
Бойқулова Гулрух Абдуллаевна, Ҳайитов Бобур Камилович
-
НЎХАТ ОРАСИДА УЧРАЙДИГАН БИР ВА КЎП ЙИЛЛИК ИККИПАЛЛАЛИ БЕГОНА ЎТЛАРНИНГ ТУРЛАРИ, МИҚДОРИ, УЧРАШ ДАРАЖАСИ
Турдиева Нилуфар Мўминовна, Юлдошев Абдулазиз, Умаров Акбар, Қаландарова Мафтуна Мажитовна, Тоғаева Дилнура, Тоғаев Шохрух
Бегона ўтлар қишлоқ хўжалиги экинларини ҳосилдорлигини ва сифатини камайтиради. Экинзор бегона ўтлар билан ўртача зарарланганда умумий ҳосилдорлик 20-25% га камаяди, кучли зарарланганда эса мутлақо ҳосил олинмаслиги мумкин.
-
ДЕҲҚОНОБОД ЯЙЛОВЛАРИНИНГ ГЕОБОТАНИК БАҲОСИ
Норқулов Мусурмон Норбойивич
Ушбу мақолада Деҳқонобод туманида «Ўздаверлойиҳа» давлат илмий-лойиҳалаш институти томонидан 2020 йилда амалга оширилган геоботаник тадқиқотлар натижалари тавсифланган. Бунда асосий эътибор, мазкур туманининг табиий яйлов ва пичанзорлари майдони, ўсимлик дунёси, яйловларнинг …
-
САМАРҚАНД ВИЛОЯТИ ТИПИК БЎЗ ТУПРОҚЛАР ШАРОИТИДА МАККАЖЎХОРИНИ ЎҒИТЛАШ ЖИҲАТЛАРИ
Машрабов Мансур Ибрагимович, Қозоқбоев Сардор Сағдулла ўғли
Типик бўз тупроқлар озиқ режимига ва маккажўхоридан юқори ҳосил етиштиришда минерал ўғитларнинг таъсири ўрганилган. Юқори ҳосил N250K125 фонида 175 кг/га аммофос қўлланилганда олинган.
-
Бақлажоннинг истиқболли, эртапишар, бўртма нематодасига чидамли янги навлари
Тўраев Дилшод Шодавлатович, Наджиев Жўрахон Нарсайдович
Мақолада 2021 йилда Сурхондарё илмий-тажриба станциясида бақлажоннинг нав намуналари ўрганилган.
-
Қуруқ субтропик минтақада артишок уруғчилиги
Алиев Баҳодир Хасанович, Арамов Музаффар, Пардаева Муяссар Эшмурод қизи
-
ИНТЕНСИВ ОЛМА БОҒЛАРДА ОЛМА МЕВАХЎРИГА ҚАРШИ БИОЛОГИК КУРАШ УСУЛИ
Muallif
-
ИНДАУ ЎСИМЛИГИНИНГ МАҚБУЛ ОЗИҚЛАНИШ МАЙДОНИ
Muallif
-
Нўхат орасида учрайдиган бегона ўтларнинг тур миқдорлари ва зарарлаш даражаси
Н.ТУРДИЕВА, А.УМАРОВ, Д.ТОҒАЕВА, Ш.БАХОДИРОВА
-
Тупроқ унумдорлиги ва экинлар ҳосилдорлигини оширишда микробиологик ўғитларнинг аҳамияти
Б.Мухаммадиев, Н.Тешабоев
Мақолада тупроқ унумдорлиги ва экинлар ҳосилдорлигини оширишда турли микроорганизмлар аралашмасидан тайёрланган микробиологик ўғитларнинг пахта ва ғалла экинларида ўтказилган синов натижалари келтирилган. Ўтказилган синов натижалари асосида пахта ҳосилдорлиги назоратга нисбатан 8,5 …
-
Қишлоқ хўжалик экинларини паст ҳароратдан ҳимоялаш усули
О.Назаров, Ф.Ҳошимов
Жорий йилда Республикамизнинг кўпгина вилоятларида ҳароратнинг кескин пасайиши натижасида эртанги сабзавот ва гулга кирган мевали дарахтлар ҳам жиддий зарарланди. Илмий ишларимиз ўсимликни паст ҳароратга чидамлигини оширишга қаратилган.
-
Индау- интродукция учун истиқболли сабзавот экини
Б.Муқимов, М.Арамов
Мақолада Ўзбекистон шароитига интродукция қилинаётган индау экинининг 10 та нав намуналарининг баҳорги экиш муддатларида морфобиологик белгиларининг намоён бўлиши ва ҳосилдорлигини ўрганиш борасида олиб борилган тадқиқотлар натижаси келтирилган. Тадқиқотлар натижасида баҳорги …
-
Ғалла майдонларида учрайдиган сариқ занг касаллигига қарши кимёвий курашни ҳосилдорликка ва 1000 дона дон массасига таъсири
Д.ОРИПОВ, А.МЕЙЛИЕВ
Мақолада ғаллазорларда учрайдиган сариқ занг касаллиги ҳамда уларга қарши кимёвий кураш олиб боришда қўлланиладиган фунгицидлар бўйча тавсиялар берилган.
-
Дуккакли дон экинлари (нўхат, мош, ловия, соя) орасида учрайдиган бегона ўтлар тур миқдори ва зарарлаш даражасини аниқлаш
Н.ТУРДИЕВА, Ю.УСМОНОВА, А.УМАРОВ, Д.ТОҒАЕВА, Ш.БАХОДИРОВА
Бегона ўтлар қишлоқ хўжалиги ҳосилдорлиги ва сифатини пасайтиради. Бегона ўтлар билан ўртача ифлосланганда ҳосилдорлик 20-25 % га камаяди, ўта кучли ифлосланганда ҳосил олиш имконияти йўқолади. Аннотация. Сорные растения снижают урожайность …
-
“БУХОРО-102” ҒЎЗА НАВИНИНГ ФОТОСИНТЕТИК КЎРСАТКИЧЛАРИГА МАҲАЛЛИЙ КАЛИЙ ЎҒИТИНИ ТАЪСИРИ
Muallif
-
САРИҚ ЗАНГ КАСАЛЛИГИНИ ҲИСОБГА ОЛИШ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КИМЁВИЙ КУРАШ ОЛИБ БОРИШ
Muallif
-
Кузги буғдой дон ҳосилини дастурлашда умумий барг сатҳи ва ҳосил элементларининг шаклланиши
Muallif