Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
G‘o‘za o‘simligi parvarishida mikroelementlarning ahamiyati
G.ABDULLAYEVA, Q.DAVRONOV
-
Токнинг оидиум ва антракноз касалликларига қарши Baliy KME фунгицидининг биологик самарадорлиги
А.РАХМАТОВ, У.ТАШПУЛАТОВ
-
Некоторые вопросы борьбы с сорняками насыщающих культур рисового севооборота в условиях дефицита водных ресурсов
Д.УТАМБЕТОВ, Е.САДЫКОВ, А.САГИДУЛЛАЕВ, Ф.НУРУЛЛАЕВ, Н.ПОЛАТОВ
-
ЎЗБЕКИСТОНДА ХАЛҚАРО САВДО-ИҚТИСОДИЙ АЛОҚАЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ВА ОЗИҚ-ОВҚАТ ХАВФСИЗЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШДА ЎСИМЛИКЛАР КАРАНТИНИ ДАВЛАТ ХИЗМАТИНИНГ ЎРНИ
Султонов Баходир Файзуллаевич, Алимов Муродкосим Ачилович
Мақолада Ўзбекистон Республикасининг ЖСТга аъзо бўлиши, халқаро савдо-иқтисодий алоқаларни ривожлантириш ва озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлашда ўсимликлар карантини хизматининг аҳамияти баён этилган.
-
SOYANING O'SISHI, RIVOJLANISHI VA HOSILDORLIGIGA O'G'ITLAR QO'LLASH USULLARI VA ME'YORLARINING TA'SIRI
Iminov Abduvali Abdumannobovich, Xikmatov Jamshid Baxtiyor o'g'li
Ushbu maqolada Soyaning o'sishi, rivojlanishi va hosildorligiga o'g'itlar qo'llash usullari va me'yorlarining soya navlarining tupsoni va saqlanish darajasiga ta'siri aniqlangan
-
G'O'ZA MAYDONLARIDA KUZGI TUNLAM ZARARKUNANDASI UCHUN FEROMON TUTQICHLARNING SAMARADORLIGI
Mambetnazarov Asan Bisenbayevich, Nurmuxamedov Dilmurod Nabiyevich, Xamidullayev Toxir Xamidulla o'g'li
Maqolada g'o'zani asosiy zararkunandalaridan biri hisoblangan kuzgi tunlam zararkunandasi uchun mo'ljallangan feromon tutqichning sinov natijalari keltirangan
-
MAKKAJO'XORI NAVLARINING O'SISHI VA RIVOJLANISHIGA SUG'ORISH TARTIBLARINING TA'SIRI
Kunnazarov Ubbiniyaz Baktibayevich, Mambetnazarov Bisenbay Satnazarovich, Oteuliev Jaksilik Begdullaevich, Dosjanov Kilishbay Jienbaevich
Maqolada janubiy orol bo'yi hududi o'rtacha sho'rlangan, o'tloqi-allyuvial tuproqlari sharoitida sug'orish tartiblarini asosiy va takroriy ekin sifatida parvarishlangan makkajo'xori navlarining o'sishi, rivojlanishiga ta'siri bo'yicha tadqiqot natijalari keltirangan
-
SOVERSHENSTVOVANIE KOMPLEKSNOĬ RABOTY PO POVYSHENIYU UROZHAYNOSTI KUKURUZY S PRIMENENIEM INNOVATSIONNYKH TEKHNOLOGIĬ
К.КУЛАНБАЙ, А.АКМУЛЛАЕВА, Г.БАЯДИЛОВА
-
И.ДЖАФАРОВ. Фитосанитарная ситуация на виноградниках Азербайджана
ФИТОСАНИТАРНАЯ СИТУАЦИЯ, НА ВИНОГРАДНИКАХ АЗЕРБАЙДЖАНА, Джафаров Ибрагим Гасан, доктор сельско-хозяйственных наук, профессор, НИИ Защита Растений и Технических Культур. г. Гянджа, Азербайджан., виноградников Азербайджана показывают, что, из-за частого изменения климата и других аномальных, а из вредителей гроздевая листоверка, виноградный зудень, паутинный клещ и др. наносят большой урон, этой отрасли., УДК: 632.4; 632.7, Виноградарство является важной частью аграрного, сектора Азербайджана., Южное расположение, разнообразные природные, условия, значительное различие климатических и по-, чвенных условий отдельных экономических зон и райо-, нов позволяют выращивать здесь виноград всех сроков, созревания., В Ампелографии Азербайджанской ССР [16] инфор-, мируют о том, что в результате проведенных работ в, Азербайджане выявлено более 250 местных сортов, винограда. Однако бурное развитие виноградарства в, Азербайджане происходило в 1970-1980 гг., когда по, республике было произведено около 2 миллионов тонн, винограда. В 1982 г. был собран рекордный в истории, виноградарства Азербайджана урожай – 2 миллиона, 100 тысяч тонн. В тот год валютная выручка от экспорта, винограда и алкогольной продукции превысила выручку, от продажи нефти. Но уже в 1985 году началась горба-, чевская неудачная антиалкогольная компания, и отрасль, потерпела сокрушительный удар – были пущены под, раскорчевку практически все винные сорта и уникальные, плантации столовых сортов., С тех пор виноградарство в Азербайджане так и, не оправилось от этого варварства. Если в 1985 году, площадь под виноградниками составляла 275 тысяч, гектар, то в 2024 году - всего 15782 га. Для поднятия, этой отрасли в 2002 году в Азербайджане был принят, закон «О виноградарстве и виноделии». Вслед за этим, 15 декабря 2011 года была принята государственная про-, грамма «По развитию виноградарства в Азербайджане в, 2012-2020гг». Согласно ей предполагалось увеличение в, стране площади виноградных садов до 50 тысяч гектаров, производство винограда – до 500 тысяч тонн, а вина – до, 30 миллионов декалитров. Но статистика утверждает, что эффект от этой программы оказался невеликим., Тем не менее, виноградарство страны по сей день идет, к развитию, создаются все условия для посадки новых, виноградников. При этом виноделы республики широко, используют самые популярные в мире сорта винограда, Теперь вопрос состоит в защите виноградников от, вредителей, болезней и других микроорганизмов, то, есть какими путями оптимизировать фитосанитарное, состояние виноградников, чтобы получить устойчивый, и экологически безопасный урожай винограда., В последние годы, проведенные нами исследования, по изучению фитосанитарной ситуации виноградников, показывают, что виноградные кусты, как и другие живые, организмы, поражаются многочисленными возбудителя-, ми болезней, а также вредителями., Изучение фитосанитарной ситуации виноградников, Азербайджана началось в 2022-2024гг, маршрутные, обследования проводились в типичных фермерских
-
М.ХОЛДОРОВ, С.МАМАТОВ, С.АЛИМУХАМЕДОВ. Нано ва микро- заррачалар қўллашнинг помидорда илдиз чириш касаллигига самарали таъсири
НАНО ВА МИКРО- ЗАРРАЧАЛАР ҚЎЛЛАШНИНГ, ПОМИДОРДА ИЛДИЗ ЧИРИШ КАСАЛЛИГИГА, САМАРАЛИ ТАЪСИРИ, М.У.Холдоров, СПЭ ва КИТИ, С.К.Маматов, ЎК ва ҲИТИ, С.С. Алимухамедов, СПЭ ва КИТИ., илдиз чириш касаллигининг ривожланишига таъсири ўрганилган. Олинган натижага кўра, помидорда нано ва, микрозаррачалар: MnO2, Fe2O3 ва SiO2 + MnO2 + Fe2O3 қўлланилганда уруғнинг униб чиқишига самарали (94-97%), таъсир этиб, илдиз чириш касаллиги билан зарарланиш 50-60%га камайиши кузатилди., гнилей томатов. Согласно полученным результатам, при обработке семян нано- и микрочастицами: MnO2, Fe2O3 и, SiO2 + MnO2 + Fe2O3 они оказали эффективное воздействие на всхожесть семян (94-97%), а также поражаемость, корневой гнилью снижалась на 50-60 %., Кириш. Республикамиз қишлоқ хўжалик экинлари етиш-, тириш учун тупроқ-иқлим шароити қулай ҳисобланиши, билан бир қаторда мамлакатимиз иқтисодиётининг устувор, йўналишларидан биридир.. Қишлоқ хўжалиги аҳолини за-, рур озиқ-овқат маҳсулотлари билан ҳамда саноатни турли, соҳаларини эса хом ашё билан таъминлайди. Ўзбекистон, Республикаси Президентининг 2017 йил 7 ноябрда қабул, ли экинлар шунингдек қуритилган сабзовот ва меваларнинг, маҳаллий экспорт қилувчиларни қўллаб-қувватлаш бўйича, қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида” фармони қабул қилинди., Фармонда ташқи иқтисодий фаолиятни янада либераллашти-, риш, экспорт қилинадиган янги мева-сабзавот маҳсулотлари, завот ва меваларнинг ҳажмини кўпайтириш ва турларини, кенгайтириш учун қулай шарт-шароит яратиш, маҳаллий, маҳсулотларнинг жаҳон бозорларида рақобатбардошлигини, оширишга катта эътибор қаратилди ҳамда имтиёзлар бе-, рилди., Аҳолини эҳтиёжи учун талаб қилинадиган тўйимли, юқори, сифатли озиқ-овқат маҳсулотлари таъминотини яхшилашда, помидор экини ҳам муҳим ўрин эгаллайди.Помидордан, сифатли маҳсулотлар олишда уларни касалликлардан, ҳимоя қилиш чораларини ўз вақтида ишлаб муҳим ахами-, ятга эга. Сўнги йилларда помидор экинида илдиз чириш, фузариоз, ун-шудринг, ҳамда алтернариоз касалликлари, кенг тарқалиб, ҳосилга катта зарар етказмоқда. Ушбу, касалликларга қарши курашда фақат кимёвий воситалар, қўлланиб келинмоқда.Бу эса ўз навбатида маҳсулотнинг, сифати бузилишига олиб келади ва экологик тоза маҳсулот, етиштириш талабларига мутлақо жавоб бермайди. Шу, билан биргаликда тупроқда ва атроф-муҳитда меъёри-, дан кўп кимёвий воситаларнинг қўлланиши натижасида, тупроқнинг органик қисмида биологик жараён бузилиб, тупроқ унумдорлигига салбий таъсир кўрсатиб,уни йилдан, йилга бузилишига олиб келади. Тупроқдаги микроорганизм-, ларнинг миқдори ва фаоллигини ошириш мақсадида орга-, ник ўғит сифатида ўсимликлар нано ва микрозаррачалар, озиқлантирилмоқда [3]., Айрим адабиётларда [2] келтирилишича, ўсимликнинг, ўсув даврида кечаётган турли биокимёвий жараёнларда, нано ва микрозаррачалар асосий вазифани бажаради., Ўсимликлар учун нано ва микрозаррачалар физиологик, роли шундаки, у оксидланиш–қайтарилиш реакцияларида, ва фотосинтез жараёнида иштирок этади, ноқулай ташқи, муҳит омилларига чидамлигини оширади, атмосфера азоти, фиксацияси учун туганак бактерияларга зарур озиқа яратиб, қўшимча ҳосил олишга имкон яратади., Бугунги кунда кремний диоксиди (SiO2), темир, марга-, нец ва бошқа элементларнинг нано ва микрозаррачалари, кукунларини олиш учун экспериментал қурилма яратилган, бўлиб, нисбатан оддий ва иқтисодий жиҳатдан самарали усул, асосида нано ва микрозаррачаларни синтез қилиш амалга
-
Т.ТОРЕНИЯЗОВ. Қорақалпоғистон шароитида шафтолида ривожланадиган ширалар турларининг биоэкологияси ва уларга қарши кураш чора-тадбирлари
ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ШАРОИТИДА ШАФТОЛИДА, РИВОЖЛАНАДИГАН ШИРАЛАР ТУРЛАРИНИНГ, БИОЭКОЛОГИЯСИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ, ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ, Е.Торениязов Т., Қорақалпоғистон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти., биоэкологик ривожланиши ва ташқи муҳит омилларига боғлиқ кураш тадбирларини олиб бориш бўйича ўтказилаётган, тадқиқотлар натижалари киритилган., энтомофаглар, самарадорлик., на персике и осуществления защитных мероприятий против них в зависимости от внешних факторов условиях, Каракалпакстана., эффективность., Кириш. Сўнгги йилларда Ўзбекистон вилоятлари син-, гари Қорақалпоғистон агробиоценозида мева дарахтлари, турларини экиш ва биринчи навбатда аҳолини тоза мева, маҳсулотлари билан таъминлаш масаласи бўйича катта, ишлар бошланган. Ҳудуд шароитида экилиб ҳосил олинаёт-, ган мева дарахтларининг уруғлиларга мансуб олма (Malus, domestica Borkh.), нок (Pyrus communis L.) данаклилардан, ўрик (Armeniaca vulgaris Lam.), олхўри (Prunus domestica, L.), олча (Cerasus vulgaris.) , шафтоли (Persica vulgaris Mill.), мева дарахти кўп йиллардан буён экилиб келинаётган тур, ҳисобида асосий майдонларга жойлаштирилган. Мазкур тур, биотопидаги қулай бўлган абиотик ва биотик омиллар таъси-, ридан дарахтларда биоценознинг кўпгина зараркунандалари, ривожланиб, ҳосилнинг меъёри ва сифатига салбий таъсир, этиши ҳисобга олинган [1, 5]., Мавжуд муаммоларнинг мева боғлари турларида сўнгги, йиллари ортиб бориши, жумладан шафтоли дарахтларида, шираларнинг кўплаган турлари тарқалиб зарар келтириши, туфайли ҳосилнинг кескин камайиши ҳисобга олинмоқда., Шафтоли дарахти биоэкологиясига хос хусусиятларидан, бири, ташқи ноқулай омилларга бардошлилиги нисбатан паст, бўлиб,иссиқ- совуқни тез сезади. Дарахтда барглар чиқиши, билан шираларнинг турлари пайдо бўлиб, озиқланишни, бошлаганда барглар бужмайиб, фотосинтез хусусиятларини, йўқотиши, ҳосили камайиб кетиши исботланган. Муаммони, бартараф этишнинг асосий йўли мева дарахтларида пай-, до бўлган зараркунандаларга қарши кураш тадбирларини, ташкиллаштиришдан иборатдир. Сўнгги йиллари шафтоли, дарахтларида кенг тарқалиб зарар келтираётган ширалар, турларини аниқлаб, ривожланиш биоэкологияси ва дина-, микасининг ташқи муҳит омилларига тўғридан-тўғри боғлиқ, эканлигини назарда тутиш, офатга қарши кураш олиб бориш, бўйича тадқиқотлар олиб борилмоқда., Тадқиқот материаллари ва услуби. Шафтоли дарахт-, ларида учрайдиган ширалар турлари, ривожланиш био-, келтирадиган зарари В.И.Танский [4] усуллари ёрдамида, ўрганилди. Шираларга қарши кураш тадбирлари Ш.Т.Хўжаев, [7] услуби асосида бажарилиб, биологик самарадорлиги Аб-, бот формуласи асосида аниқланди. Тадқиқотлар натижалари, дисперсион таҳлил қилиниб, математик статистик ишлов, бериш Б.А.Доспехов [3] услуби асосида бажарилди., Натижалар ва мунозара. Қорақалпоғистон агробиоценози, мевали боғлар биотопларидаги дарахтлар турлари бир хил, эмаслиги ва жойлашган биотопларида бир нечта турлари, экилганлиги аниқланди. Республикамизнинг шимолий туман-, лари шароитида олиб борилган тадқиқотлар давомида барпо, этилган махсус мева боғларидан 18,3 донасининг 10,5 дона, ва олча эканлиги аниқланди. Мазкур мева дарахтлари канал, ва йўл бўйларида, томорқаларда экиладиганлиги ҳисобга, олинди. Ушбу жойларда мавжуд данаклилар турларидан, турлари экилганлиги қайд этилди. Кўриниб турганидек, дана-, клилар турларига мансуб мева дарахтларининг асосий тури, ўрик ҳисобланса, сони бўйича шафтоли иккинчи ўриндадир., Шафтоли дарахтлари жойлашган биотопларнинг вужудга
-
N.QODIROV. Guruch uzunburun qo‘ng‘izining bioekologiyasi, zarari va unga qarshi kurash choralari
N.QODIROV
-
Г.ЧИЧИТОВА, Ф.АХМЕДОВА. Интегрированная система защиты растений
Использование пестицидов позволило повысить урожай-, ность, упростить системы земледелия и отказаться от более, сложных стратегий защиты растений. Однако чрезмерная, зависимость от химического контроля связана с загрязнени-, ем экосистем и нежелательными последствиями для здоро-, вья. Будущее растениеводства теперь также находится под, ИНТЕГРИРОВАННАЯ СИСТЕМА ЗАЩИТЫ РАСТЕНИЙ, Чичитова Гулчин Росим, магистр, Ахмедова Фидан Анвор, докторант, Научно-исследовательский институт защиты растений и технических культур, (г.Гянджа, Республика Азербайджан), различные стратегии для эффективного управления вредителями, минимизируя при этом отрицательное воздействие, на окружающую среду и экономические затраты. Она объединяет биологические, химические и механические, меры борьбы для предотвращения распространения вредителей данным методом. Значимость ИБВ опережает, традиционные методы борьбы с вредителями, играя ключевую роль в устойчивом сельском хозяйстве. Благодаря, сокращению использования химических пестицидов ИБВ играет важную роль в сохранении окружающей среды, в том, числе накоплению полезных организмов и минимизирует развитие устойчивости к пестицидам., УДК: 632.9
-
ИНГИЧКА ТОЛАЛИ ҒЎЗА НИҲОЛЛАРИДА ҚОРА ИЛДИЗ ЧИРИШ КАСАЛЛИГИ
Донабаев Абдумурод Бердиевич, Абдурахимов Нурали Нормаматович
-
Issiqlik va qurg‘oqchilika chidamli bo‘lgan mosh nav va tizmalarini tanlash .. 63 И.ИСЛОМОВ, М.АСАДОВА, О.РАМАЗОНОВ. Рост, развитие и урожайность хлопчатника (ц/га), после распашки 3-летней стояния люцерны в условиях в типично сероземной почвы Вахшской долини Таджикистана
H.SHODIYEV, Z.ZIYADULLAYEV, И.ИСЛОМОВ, М.АСАДОВА, О.РАМАЗОНОВ
-
Dukkakli-don ekinlarining o'sish va rivojlanishiga ko'chat sonining ta'siri
Namazov Fazilddin Bahromovich, Tursunov Avazbek Abdulvoxidovich
-
Dunyoda va qishloq xo'jalik sohasida ekologik muammolarning vujudga kelishi
Nazarov Orzikul Mamatovich, Isroilova Maxliyo
Jamiyat taraqqiyotining shiddat bilan rivojlanayotgan bir davrda tuproqning, suvning va atmosfera havosining ifloslanishi ona tabiatni katta xavf ostiga qoldirmoqda. Keyingi yillarda qishloq xo'jaligida ishlab chiqarish aylanmasida bo'lgan unumdor tuproqlarni har …
-
Turli suv me`yorlarida o'stirilgan sholi (Oryza sativa) o'simligi poyasini balanligiga va quruq massasiga ta'siri
Xojamkulova Yulduzoy Jaxonkulovna
Maqolada turli suv qalinligida o'stirilgan sholi o'simligi poyasini balanligiga va quruq massasiga ta'siri mum pishish davrida "Ilg'or" navida 20 sm li suv qalinligida quruq massa tuplanish darajasi yuqori natija ko'rsatganligi …
-
VERMIKULIT MINERALI ASOSIDA ISSIQXONA VA CHO'L O'SIMLIKLARINI KO'CHATINI ETISHTIRISH UCHUN BIOPARCHALANUVCHAN IDISHCHALAR ISHLAB CHIQARISHNING AFZALLIGI
Nazarov Orzikul Mamatovich
Vermikulit+bentonit+sellyuloza kabi minerllardan foydalanib ko'chat stakanlari yasash va unga sabzavot yoki cho'l o'simliklarining ko'chatlarini tayyorlab tuproqqa ekishni amalga oshirish. Ko'chatlarni o'sish-rivojlanishiga ta'sirini o'rganish va vermikulit+bentonit+sellyulozali aralashma tuproqqa aralashib borishida tuproqning …
-
XASHAKI LAVLAGI HOSILDORLIGIGA BIOSTIMULYATORLARNING TA'SIRI
Xoliqov A.I., Ergashev I.T.
Maqolada Bio Energy, Gumi mikc, Mister powyer, Ento gumin va Kaliy gumat biostimulyatorlarining xashaki lavlagining O'zbekiston-83 va O'zbekiston yarimqand navlari hosildorligiga ta'siri to'g'risidagi o'simliklarning alohida variantlarda qo'llaganda hosildorlik ma'lumotlari keltirilgan. …