Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
XORIJIY TEXNOLOGIYA ASOSIDA QO‘SHQATORLAB PLYONKA OSTIDA TOMCHILATIB SUG‘ORISH USULIDA PAXTA YETISHTIRISHNING AFZALLIKLARI
Muallif
-
А.ПУЛАТОВ, З.УМАРОВ. Нок боғларида калмараз касаллигига қарши турли фунгицидларнинг биологик самарадорлиги
Пулатов Азиз Аллаёр ўғли, Умаров Зафар Абдишукурович
В данной статье описаны результаты исследований распространения парша в грушевых садах и биологической эффективности различных фунгицидов против этого заболевания. Среди наблюдаемых сортов груш сорт Санта-Мария устойчив к парша, отмечено поражение …
-
Buxoro viloyatida Rosa L. turkumida uchragan zamburug‘ kasalliklari
M.IMINOVA, T.XOLMURADOVA, SH.TESHABOEVA, I.MUSTAFAEV, M.TO‘RABOEV, S.JO‘RAEV
В статье представлены сведения о патогенных грибах, вызывающих заболевания видов семейства Rosa L. (шиповник) в Бухарской области. В результате исследований, проведенных в районах Бухарской области, отмечено, что в Бухарском и …
-
Токнинг оидиум ва антракноз касалликларига қарши Baliy KME фунгицидининг биологик самарадорлиги
А.РАХМАТОВ, У.ТАШПУЛАТОВ
-
TOSHKENT VILOYATI SHAROITIDA SHOLG'OMNING ZAMBURUG'LAR QO'ZG'ATADIGAN KASALLIKLARINING TARQALISHI, ZARARI VA ULARGA QARSHI KURASH CHORALARI
Mirjamol Mirodilovich Akbarov, Nigora Toxirovna Xakimova
Ushbu maqolada Toshkent viloyati ekin maydonlarida yetishtirilayotgan sholg'om ekinida uchraydigan zamburug'lar qo'zg'atadigan kasalliklar, ularning tarqalishi, zarari va ularga qarshi kurashish bo'yicha olib borilgan ilmiy-amaliy tadqiqotlar natijalari yoritilgan.
-
NOAN'ANAVIY SABZAVOT VA DORIVOR ISSOP - HYSSOPUS OFFICINALIS L. O'SIMLIGINING BIOLOGIYASI, QIMMATLI XO'JALIK BELGILARI HAMDA INTRODUKSIYA QILISH
Furqat Abdug'anievich Nurmamatov, Xudoyberdi Dilmurod o'g'li Botirov, Maftuna Bahriddin qizi Ziyabutdinova, Temur Juraqulovich Alibekov, Baxtiyor Alim o'g'li Azimov
Maqolada issop o'simligining oziq-ovqatlik, shifobaxshlik va boshqa ijobiy xususiyatlari baholash natijalari keltirilgan. Bu noan'anaviy sabzavotni ishlab chiqarishga keng joriy qilish uchun ularni morfo-biologik xususiyatlari, efir moyining qimatligi hamda aholi tomorqa …
-
ТОКНИНГ ОИДИУМ ВА МИЛДЬЮ КАСАЛЛИКЛАРИГА ҚАРШИ ГЛОБАЛ 65% Н.КУК. ФУНГИЦИДИНИНГ БИОЛОГИК САМАРАДОРЛИГИ
Рахматов Асрор Ахрорович, Акбаров Миржамол Миродилович, Туропов Нодиржон Хакимжон ўғли, Саттаров Қудрат Норқул ўғли
Мақолада токнинг оидиум ва милдью касаллигига қарши Глобал 65% н.кук. фунгицидининг биологик самарадорлиги ўрганилган.
-
BAYSTAR SC VA FANDEF-M DEFOLIANTLARI ME'YORLARINING PAXTA TOLASI SIFATIGA TA'SIRI
Bo'riyeva S.Z., Djumayev Sh.B.
O'rta tolali g'o'za naviga o'rtacha kunlik harorat 25,0°C dan yuqori bo'lganda qo'llanilgan Baystar SC defoliantini o'rganish va amaliyotda ulardan foydalanishning imkoniyatlari yoritilgan.
-
G'O'ZA MAYDONLARIDA KUZGI TUNLAM ZARARKUNANDASI UCHUN FEROMON TUTQICHLARNING SAMARADORLIGI
Mambetnazarov Asan Bisenbayevich, Nurmuxamedov Dilmurod Nabiyevich, Xamidullayev Toxir Xamidulla o'g'li
Maqolada g'o'zani asosiy zararkunandalaridan biri hisoblangan kuzgi tunlam zararkunandasi uchun mo'ljallangan feromon tutqichning sinov natijalari keltirangan
-
MAKKAJO'XORI NAVLARINING O'SISHI VA RIVOJLANISHIGA SUG'ORISH TARTIBLARINING TA'SIRI
Kunnazarov Ubbiniyaz Baktibayevich, Mambetnazarov Bisenbay Satnazarovich, Oteuliev Jaksilik Begdullaevich, Dosjanov Kilishbay Jienbaevich
Maqolada janubiy orol bo'yi hududi o'rtacha sho'rlangan, o'tloqi-allyuvial tuproqlari sharoitida sug'orish tartiblarini asosiy va takroriy ekin sifatida parvarishlangan makkajo'xori navlarining o'sishi, rivojlanishiga ta'siri bo'yicha tadqiqot natijalari keltirangan
-
М.ХОЛДОРОВ, С.МАМАТОВ, С.АЛИМУХАМЕДОВ. Нано ва микро- заррачалар қўллашнинг помидорда илдиз чириш касаллигига самарали таъсири
НАНО ВА МИКРО- ЗАРРАЧАЛАР ҚЎЛЛАШНИНГ, ПОМИДОРДА ИЛДИЗ ЧИРИШ КАСАЛЛИГИГА, САМАРАЛИ ТАЪСИРИ, М.У.Холдоров, СПЭ ва КИТИ, С.К.Маматов, ЎК ва ҲИТИ, С.С. Алимухамедов, СПЭ ва КИТИ., илдиз чириш касаллигининг ривожланишига таъсири ўрганилган. Олинган натижага кўра, помидорда нано ва, микрозаррачалар: MnO2, Fe2O3 ва SiO2 + MnO2 + Fe2O3 қўлланилганда уруғнинг униб чиқишига самарали (94-97%), таъсир этиб, илдиз чириш касаллиги билан зарарланиш 50-60%га камайиши кузатилди., гнилей томатов. Согласно полученным результатам, при обработке семян нано- и микрочастицами: MnO2, Fe2O3 и, SiO2 + MnO2 + Fe2O3 они оказали эффективное воздействие на всхожесть семян (94-97%), а также поражаемость, корневой гнилью снижалась на 50-60 %., Кириш. Республикамиз қишлоқ хўжалик экинлари етиш-, тириш учун тупроқ-иқлим шароити қулай ҳисобланиши, билан бир қаторда мамлакатимиз иқтисодиётининг устувор, йўналишларидан биридир.. Қишлоқ хўжалиги аҳолини за-, рур озиқ-овқат маҳсулотлари билан ҳамда саноатни турли, соҳаларини эса хом ашё билан таъминлайди. Ўзбекистон, Республикаси Президентининг 2017 йил 7 ноябрда қабул, ли экинлар шунингдек қуритилган сабзовот ва меваларнинг, маҳаллий экспорт қилувчиларни қўллаб-қувватлаш бўйича, қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида” фармони қабул қилинди., Фармонда ташқи иқтисодий фаолиятни янада либераллашти-, риш, экспорт қилинадиган янги мева-сабзавот маҳсулотлари, завот ва меваларнинг ҳажмини кўпайтириш ва турларини, кенгайтириш учун қулай шарт-шароит яратиш, маҳаллий, маҳсулотларнинг жаҳон бозорларида рақобатбардошлигини, оширишга катта эътибор қаратилди ҳамда имтиёзлар бе-, рилди., Аҳолини эҳтиёжи учун талаб қилинадиган тўйимли, юқори, сифатли озиқ-овқат маҳсулотлари таъминотини яхшилашда, помидор экини ҳам муҳим ўрин эгаллайди.Помидордан, сифатли маҳсулотлар олишда уларни касалликлардан, ҳимоя қилиш чораларини ўз вақтида ишлаб муҳим ахами-, ятга эга. Сўнги йилларда помидор экинида илдиз чириш, фузариоз, ун-шудринг, ҳамда алтернариоз касалликлари, кенг тарқалиб, ҳосилга катта зарар етказмоқда. Ушбу, касалликларга қарши курашда фақат кимёвий воситалар, қўлланиб келинмоқда.Бу эса ўз навбатида маҳсулотнинг, сифати бузилишига олиб келади ва экологик тоза маҳсулот, етиштириш талабларига мутлақо жавоб бермайди. Шу, билан биргаликда тупроқда ва атроф-муҳитда меъёри-, дан кўп кимёвий воситаларнинг қўлланиши натижасида, тупроқнинг органик қисмида биологик жараён бузилиб, тупроқ унумдорлигига салбий таъсир кўрсатиб,уни йилдан, йилга бузилишига олиб келади. Тупроқдаги микроорганизм-, ларнинг миқдори ва фаоллигини ошириш мақсадида орга-, ник ўғит сифатида ўсимликлар нано ва микрозаррачалар, озиқлантирилмоқда [3]., Айрим адабиётларда [2] келтирилишича, ўсимликнинг, ўсув даврида кечаётган турли биокимёвий жараёнларда, нано ва микрозаррачалар асосий вазифани бажаради., Ўсимликлар учун нано ва микрозаррачалар физиологик, роли шундаки, у оксидланиш–қайтарилиш реакцияларида, ва фотосинтез жараёнида иштирок этади, ноқулай ташқи, муҳит омилларига чидамлигини оширади, атмосфера азоти, фиксацияси учун туганак бактерияларга зарур озиқа яратиб, қўшимча ҳосил олишга имкон яратади., Бугунги кунда кремний диоксиди (SiO2), темир, марга-, нец ва бошқа элементларнинг нано ва микрозаррачалари, кукунларини олиш учун экспериментал қурилма яратилган, бўлиб, нисбатан оддий ва иқтисодий жиҳатдан самарали усул, асосида нано ва микрозаррачаларни синтез қилиш амалга
-
A.ХОЛЛИЕВ. Дон-дуккакли экинларнинг зараркунандаларига қарши уйғунлашган ҳимоя қилиш тизими
A.ХОЛЛИЕВ
-
Т.ТОРЕНИЯЗОВ. Қорақалпоғистон шароитида шафтолида ривожланадиган ширалар турларининг биоэкологияси ва уларга қарши кураш чора-тадбирлари
ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ШАРОИТИДА ШАФТОЛИДА, РИВОЖЛАНАДИГАН ШИРАЛАР ТУРЛАРИНИНГ, БИОЭКОЛОГИЯСИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ, ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ, Е.Торениязов Т., Қорақалпоғистон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти., биоэкологик ривожланиши ва ташқи муҳит омилларига боғлиқ кураш тадбирларини олиб бориш бўйича ўтказилаётган, тадқиқотлар натижалари киритилган., энтомофаглар, самарадорлик., на персике и осуществления защитных мероприятий против них в зависимости от внешних факторов условиях, Каракалпакстана., эффективность., Кириш. Сўнгги йилларда Ўзбекистон вилоятлари син-, гари Қорақалпоғистон агробиоценозида мева дарахтлари, турларини экиш ва биринчи навбатда аҳолини тоза мева, маҳсулотлари билан таъминлаш масаласи бўйича катта, ишлар бошланган. Ҳудуд шароитида экилиб ҳосил олинаёт-, ган мева дарахтларининг уруғлиларга мансуб олма (Malus, domestica Borkh.), нок (Pyrus communis L.) данаклилардан, ўрик (Armeniaca vulgaris Lam.), олхўри (Prunus domestica, L.), олча (Cerasus vulgaris.) , шафтоли (Persica vulgaris Mill.), мева дарахти кўп йиллардан буён экилиб келинаётган тур, ҳисобида асосий майдонларга жойлаштирилган. Мазкур тур, биотопидаги қулай бўлган абиотик ва биотик омиллар таъси-, ридан дарахтларда биоценознинг кўпгина зараркунандалари, ривожланиб, ҳосилнинг меъёри ва сифатига салбий таъсир, этиши ҳисобга олинган [1, 5]., Мавжуд муаммоларнинг мева боғлари турларида сўнгги, йиллари ортиб бориши, жумладан шафтоли дарахтларида, шираларнинг кўплаган турлари тарқалиб зарар келтириши, туфайли ҳосилнинг кескин камайиши ҳисобга олинмоқда., Шафтоли дарахти биоэкологиясига хос хусусиятларидан, бири, ташқи ноқулай омилларга бардошлилиги нисбатан паст, бўлиб,иссиқ- совуқни тез сезади. Дарахтда барглар чиқиши, билан шираларнинг турлари пайдо бўлиб, озиқланишни, бошлаганда барглар бужмайиб, фотосинтез хусусиятларини, йўқотиши, ҳосили камайиб кетиши исботланган. Муаммони, бартараф этишнинг асосий йўли мева дарахтларида пай-, до бўлган зараркунандаларга қарши кураш тадбирларини, ташкиллаштиришдан иборатдир. Сўнгги йиллари шафтоли, дарахтларида кенг тарқалиб зарар келтираётган ширалар, турларини аниқлаб, ривожланиш биоэкологияси ва дина-, микасининг ташқи муҳит омилларига тўғридан-тўғри боғлиқ, эканлигини назарда тутиш, офатга қарши кураш олиб бориш, бўйича тадқиқотлар олиб борилмоқда., Тадқиқот материаллари ва услуби. Шафтоли дарахт-, ларида учрайдиган ширалар турлари, ривожланиш био-, келтирадиган зарари В.И.Танский [4] усуллари ёрдамида, ўрганилди. Шираларга қарши кураш тадбирлари Ш.Т.Хўжаев, [7] услуби асосида бажарилиб, биологик самарадорлиги Аб-, бот формуласи асосида аниқланди. Тадқиқотлар натижалари, дисперсион таҳлил қилиниб, математик статистик ишлов, бериш Б.А.Доспехов [3] услуби асосида бажарилди., Натижалар ва мунозара. Қорақалпоғистон агробиоценози, мевали боғлар биотопларидаги дарахтлар турлари бир хил, эмаслиги ва жойлашган биотопларида бир нечта турлари, экилганлиги аниқланди. Республикамизнинг шимолий туман-, лари шароитида олиб борилган тадқиқотлар давомида барпо, этилган махсус мева боғларидан 18,3 донасининг 10,5 дона, ва олча эканлиги аниқланди. Мазкур мева дарахтлари канал, ва йўл бўйларида, томорқаларда экиладиганлиги ҳисобга, олинди. Ушбу жойларда мавжуд данаклилар турларидан, турлари экилганлиги қайд этилди. Кўриниб турганидек, дана-, клилар турларига мансуб мева дарахтларининг асосий тури, ўрик ҳисобланса, сони бўйича шафтоли иккинчи ўриндадир., Шафтоли дарахтлари жойлашган биотопларнинг вужудга
-
A.QO‘CHQOROV, B.QO‘CHQOROV. Surxondaryo viloyati sharoitida g‘o‘zada o‘rgimchakkananing zarari va unga qarshi kimyoviy kurash chorasining samaradorligi
A.QO‘CHQOROV, B.QO‘CHQOROV
-
A.RAHIMOVA. Trixogramma turlarining rivojlanishiga fotoperiodizmning ta’siri
A.RAHIMOVA
-
СОЯНИНГ ЎРГИМЧАККАНА БИЛАН ЗАРАРЛАНИШИ
Болтаев Сайдулла Махсудович, Данабаев Абдумурат Бердиевич, Ишмуратов Шавкат Сапарович, Нигманова Лайло
-
Kuzgi raps navlari urug'larining dala unuvchanligi, o'simliklarning o'sishi, rivojlanishi va hosildorligiga ekish muddatlari va me'yorlarining ta'siri
Xalilov Nasriddin, Ashirova Xadicha Yusup qizi, Tursunov Shermuxammad Nurmamatovich
Maqolada kuzgi rapsning Yasna navining Samarqand viloyatining o'tloqi-bo'z tuproqlari sharoitida maqbul ekish muddatlari va me'yorlarini aniqlash hamda ularni hosildorligi va urug'larning dala unuvchanligi, ekish muddatlari va me'yorlarini ta'siri bo'yicha olingan …
-
Pop tumani "Chorkesar" hududi yaylov yerlaridagi muammolar, ularning yechimi va istiqboldagi vazifalar
G'aniyev Ochilbek Orifjon o'g'li
Ushbu maqolada 1979 va 2023 yillarda Namangan viloyati Pop tumani "Chorkesar" hududidagi yaylov va pichanzorlarda olib borilgan geobotanik tadqiqotlar natijalarining qisqacha qiyosiy tahlili bayon qilingan.
-
Yangi loviya navlarini sug'oriladigan yerlarda yetishtirish texnologiyasi
Otayarova Gulshoda Uzakovna, Ravshanova Nilufar Adilovna, Tursunov Shermuxammad Nurmamatovich, Isroilova Mahliyo Salom qizi, Imomnazarova Farzona Farxod qizi
Maqolada loviyaning agrotexnikasi, oziq-ovqatlik ahamiyati, yangi Ravot va Mahsuldor navlarining tasnifi, ularning sug'oriladigan yerlarda takroriy ekin sifatida yetishtirish texnologiyasining ayrim jixatlarini o'rganish natijalari bayon qilingan.
-
Loviya poyasining bo'yi va ostki birinchi dukkaklarining yerdan balandligi
Otayarova Gulshoda Uzakovna, Ravshanova Nilufar Adilovna, Tursunov Shermuxammad Nurmamatovich, Xurshidova Marjona Abror qizi, Zokirova Mavluda Foziljonovna, Yusupova Mahliyo Sobir qizi
Mazkur maqolada loviyani ang'izga ekkanda poyasining balandligi va ostki dukkaklarning yerdan balandligi haqida bayon qilingan. Loviya poyasi va dukkaklarning yerdan balandligi ekish muddatlari va me'yorlariga bog'liq holda o'zgarganligi kuzatildi. Loviya …