Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
BAYSTAR SC VA FANDEF-M DEFOLIANTLARI ME'YORLARINING PAXTA TOLASI SIFATIGA TA'SIRI
Bo'riyeva S.Z., Djumayev Sh.B.
O'rta tolali g'o'za naviga o'rtacha kunlik harorat 25,0°C dan yuqori bo'lganda qo'llanilgan Baystar SC defoliantini o'rganish va amaliyotda ulardan foydalanishning imkoniyatlari yoritilgan.
-
A.ХОЛЛИЕВ. Дон-дуккакли экинларнинг зараркунандаларига қарши уйғунлашган ҳимоя қилиш тизими
A.ХОЛЛИЕВ
-
Т.ТОРЕНИЯЗОВ. Қорақалпоғистон шароитида шафтолида ривожланадиган ширалар турларининг биоэкологияси ва уларга қарши кураш чора-тадбирлари
ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН ШАРОИТИДА ШАФТОЛИДА, РИВОЖЛАНАДИГАН ШИРАЛАР ТУРЛАРИНИНГ, БИОЭКОЛОГИЯСИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ, ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ, Е.Торениязов Т., Қорақалпоғистон қишлоқ хўжалиги ва агротехнологиялар институти., биоэкологик ривожланиши ва ташқи муҳит омилларига боғлиқ кураш тадбирларини олиб бориш бўйича ўтказилаётган, тадқиқотлар натижалари киритилган., энтомофаглар, самарадорлик., на персике и осуществления защитных мероприятий против них в зависимости от внешних факторов условиях, Каракалпакстана., эффективность., Кириш. Сўнгги йилларда Ўзбекистон вилоятлари син-, гари Қорақалпоғистон агробиоценозида мева дарахтлари, турларини экиш ва биринчи навбатда аҳолини тоза мева, маҳсулотлари билан таъминлаш масаласи бўйича катта, ишлар бошланган. Ҳудуд шароитида экилиб ҳосил олинаёт-, ган мева дарахтларининг уруғлиларга мансуб олма (Malus, domestica Borkh.), нок (Pyrus communis L.) данаклилардан, ўрик (Armeniaca vulgaris Lam.), олхўри (Prunus domestica, L.), олча (Cerasus vulgaris.) , шафтоли (Persica vulgaris Mill.), мева дарахти кўп йиллардан буён экилиб келинаётган тур, ҳисобида асосий майдонларга жойлаштирилган. Мазкур тур, биотопидаги қулай бўлган абиотик ва биотик омиллар таъси-, ридан дарахтларда биоценознинг кўпгина зараркунандалари, ривожланиб, ҳосилнинг меъёри ва сифатига салбий таъсир, этиши ҳисобга олинган [1, 5]., Мавжуд муаммоларнинг мева боғлари турларида сўнгги, йиллари ортиб бориши, жумладан шафтоли дарахтларида, шираларнинг кўплаган турлари тарқалиб зарар келтириши, туфайли ҳосилнинг кескин камайиши ҳисобга олинмоқда., Шафтоли дарахти биоэкологиясига хос хусусиятларидан, бири, ташқи ноқулай омилларга бардошлилиги нисбатан паст, бўлиб,иссиқ- совуқни тез сезади. Дарахтда барглар чиқиши, билан шираларнинг турлари пайдо бўлиб, озиқланишни, бошлаганда барглар бужмайиб, фотосинтез хусусиятларини, йўқотиши, ҳосили камайиб кетиши исботланган. Муаммони, бартараф этишнинг асосий йўли мева дарахтларида пай-, до бўлган зараркунандаларга қарши кураш тадбирларини, ташкиллаштиришдан иборатдир. Сўнгги йиллари шафтоли, дарахтларида кенг тарқалиб зарар келтираётган ширалар, турларини аниқлаб, ривожланиш биоэкологияси ва дина-, микасининг ташқи муҳит омилларига тўғридан-тўғри боғлиқ, эканлигини назарда тутиш, офатга қарши кураш олиб бориш, бўйича тадқиқотлар олиб борилмоқда., Тадқиқот материаллари ва услуби. Шафтоли дарахт-, ларида учрайдиган ширалар турлари, ривожланиш био-, келтирадиган зарари В.И.Танский [4] усуллари ёрдамида, ўрганилди. Шираларга қарши кураш тадбирлари Ш.Т.Хўжаев, [7] услуби асосида бажарилиб, биологик самарадорлиги Аб-, бот формуласи асосида аниқланди. Тадқиқотлар натижалари, дисперсион таҳлил қилиниб, математик статистик ишлов, бериш Б.А.Доспехов [3] услуби асосида бажарилди., Натижалар ва мунозара. Қорақалпоғистон агробиоценози, мевали боғлар биотопларидаги дарахтлар турлари бир хил, эмаслиги ва жойлашган биотопларида бир нечта турлари, экилганлиги аниқланди. Республикамизнинг шимолий туман-, лари шароитида олиб борилган тадқиқотлар давомида барпо, этилган махсус мева боғларидан 18,3 донасининг 10,5 дона, ва олча эканлиги аниқланди. Мазкур мева дарахтлари канал, ва йўл бўйларида, томорқаларда экиладиганлиги ҳисобга, олинди. Ушбу жойларда мавжуд данаклилар турларидан, турлари экилганлиги қайд этилди. Кўриниб турганидек, дана-, клилар турларига мансуб мева дарахтларининг асосий тури, ўрик ҳисобланса, сони бўйича шафтоли иккинчи ўриндадир., Шафтоли дарахтлари жойлашган биотопларнинг вужудга
-
A.QO‘CHQOROV, B.QO‘CHQOROV. Surxondaryo viloyati sharoitida g‘o‘zada o‘rgimchakkananing zarari va unga qarshi kimyoviy kurash chorasining samaradorligi
A.QO‘CHQOROV, B.QO‘CHQOROV
-
Kuzgi raps navlari urug'larining dala unuvchanligi, o'simliklarning o'sishi, rivojlanishi va hosildorligiga ekish muddatlari va me'yorlarining ta'siri
Xalilov Nasriddin, Ashirova Xadicha Yusup qizi, Tursunov Shermuxammad Nurmamatovich
Maqolada kuzgi rapsning Yasna navining Samarqand viloyatining o'tloqi-bo'z tuproqlari sharoitida maqbul ekish muddatlari va me'yorlarini aniqlash hamda ularni hosildorligi va urug'larning dala unuvchanligi, ekish muddatlari va me'yorlarini ta'siri bo'yicha olingan …
-
Yangi loviya navlarini sug'oriladigan yerlarda yetishtirish texnologiyasi
Otayarova Gulshoda Uzakovna, Ravshanova Nilufar Adilovna, Tursunov Shermuxammad Nurmamatovich, Isroilova Mahliyo Salom qizi, Imomnazarova Farzona Farxod qizi
Maqolada loviyaning agrotexnikasi, oziq-ovqatlik ahamiyati, yangi Ravot va Mahsuldor navlarining tasnifi, ularning sug'oriladigan yerlarda takroriy ekin sifatida yetishtirish texnologiyasining ayrim jixatlarini o'rganish natijalari bayon qilingan.
-
Loviya poyasining bo'yi va ostki birinchi dukkaklarining yerdan balandligi
Otayarova Gulshoda Uzakovna, Ravshanova Nilufar Adilovna, Tursunov Shermuxammad Nurmamatovich, Xurshidova Marjona Abror qizi, Zokirova Mavluda Foziljonovna, Yusupova Mahliyo Sobir qizi
Mazkur maqolada loviyani ang'izga ekkanda poyasining balandligi va ostki dukkaklarning yerdan balandligi haqida bayon qilingan. Loviya poyasi va dukkaklarning yerdan balandligi ekish muddatlari va me'yorlariga bog'liq holda o'zgarganligi kuzatildi. Loviya …
-
XASHAKI LAVLAGI HOSILDORLIGIGA BIOSTIMULYATORLARNING TA'SIRI
Xoliqov A.I., Ergashev I.T.
Maqolada Bio Energy, Gumi mikc, Mister powyer, Ento gumin va Kaliy gumat biostimulyatorlarining xashaki lavlagining O'zbekiston-83 va O'zbekiston yarimqand navlari hosildorligiga ta'siri to'g'risidagi o'simliklarning alohida variantlarda qo'llaganda hosildorlik ma'lumotlari keltirilgan. …
-
5. Раимбаева Г.., Исмаилов Д.. Морфологическое строение и механический состав типичных серозёмов. International
O.ALLANAZAROV, R.XALIMOV, R.CHORIEVA, S.XAKIMOVA
Maqolada gʻoʻzada gʻoʻza tunlamiga qarshi so‘nggi yillarda kimyogar olimlar tomonidan yaratilgan, yangi kimyoviy sinfga mansub insektitsidlarning biologik samaradorligini o‘rganish bo‘yicha o‘tkazilgan amaliy tajribalar natijalari keltirilgan. Unga ko‘ra larvitsidlik xususiyatiga ega …
-
KUZGI ARPA NAVLARINING QISHLAB CHIQISH
H.XUDAYBERDIEVA
Mazkur maqolada lalmikor yerlarda arpaning kuzgi Lalmikor va duvarak Mushtarak navlarini qishlab chiqish darajasiga hamda mahsuldor poyalar soniga mineral o‘g‘itlarni uyg‘unlashgan holda ta’siri yuzasidan olingan tadqiqot nati- jalari bayon qilingan. …
-
meva va sabzavot yuvilganda, agar ularning qobig’i zararlangan
G.TURDIYEVA
Maqolada mikrobilogik preparatlarning shiralarga ta`sirini aniqlash natijalari aks etgan. Laboratoriya sha- roitida Bioslip BT va Bioslip BW preparatlarining 0,1%; 0,2%; 0,3% eritmasining biologik samaradorligi, hisobning 7-14 kunlari mos ravishda 55,7-68,3%; …
-
ISSIQXONA ZARARKUNANDALARINING TUR TARKIBI, TARQALISHI HAMDA ISSIQXONADA KELTIRADIGAN ZARARI VA ULARGA QARSHI ISTIQBOLLI KURASH USULLARI
To'xtasinova Mohinurxon Oybekjon qizi, Axmedova Mexriniso G'ayrat qizi, Turaboeva Dilobar O'rinboy qizi, Nuralieva Dilnoza Samadullaevna
Ушбу мақолада иссиқхона зараркунандаларининг тур таркиби, тарқалиши ҳамда иссиқхонада ўсимликларга келтирадиган зарари ва уларга қарши истиқболли кураш усуллари бўйича олиб борилган тадқиқот натижалари келтирилган.
-
TOG'LI HUDUDNING TABIIY-GEOGRAFIK VA GEOLOGIK TUZILISHINI O'RGANISH (Toshkent viloyati Bo'stonliq tumani Xo'jakent hududi misolida)
Sodiqova Gulchexra Sattorovna, Abdullayeva Dilnura O'ktamboy qizi, Rahmonova Aziza G'ayratjon qizi, Mirzaxmatova Maxliyoxon Esonali qizi
Maqolada Toshkent viloyati Bo'stonliq tumani Xo'jаkent hududining tabiiy-geografik va geologik tuzilishi bo'yicha o'rganish natijalari keltirilgan. Ushbu hududning geologik va geomorfologik jihatlari geologik nuqtai nazardan o'rganilgan bo'lib, tuproq hosil bo'lish jarayonlari …
-
КОЛЬРАБИ КАРАМ НАВЛАРИ ҚИММАТЛИ ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРИГА УЛАРНИ ЭКИШ СХЕМАЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ
Якубова Дилафруз Муродовна, Иркинова Дилдора Шавкат қизи
-
ЖАҲОН КОЛЛЕКЦИЯСИДАН САРИМСОҚ ПИЁЗНИНГ ИСТИҚБОЛЛИ НАМУНАЛАРИ
Аманова Махфурат Эргашовна, Рахимова Мутабар Рустамжон қизи, Эркинов Умиджон Уйгун ўғли
-
Фотиния ўсимлиги кўчатларида учрайдиган акaция ширасига қарши курашнинг биологик самарадорлиги
Хўжаев Шомил Турсунович, Бойжигитов Фозил Мухаммадиевич, Нуржобов Аббос Уткирович
Ушбу мақолада манзарали бута ўсимлиги - фотинияда тарқалиб, унга зарар етказадиган акация ширасига қарши янги истиқболли инсектицид-акарицидларни синаб ўрганиш натижалари келтирилган. Унга монанд, қуйидагилари энг самарали деб топилиб, амалиётга ишлатиш …
-
Сурхондарё агробиоценозида трипснинг тарқалиши
Сатторов Асқар Бўтаёрович
Мазкур мақолада трипс зараркунандасининг қишловдан чиққан эрта баҳорги, ёзги ва қишловга кетувчи авлодларнинг турли хил муддатларда экилган ҳар хил турдаги экинлар биотипида тарқалиши, ривожланиши ҳамда шикаст белгиларини ўрганиш бўйича олиб …
-
Yeryong‘oq zararkunandalari va ularning hosil elementlariga shikast darajasini o’rganish
А.SATTOROV
Mazkur maqolada Surxondaryo viloyati sharoitida takroriy ekin sifatida ekilgan yeryongʻoq biotipida zararkunandalarning tarqalishi va ularning zararlilik darajasini oʻrganish boʻyicha olib borilgan tadqiqotlar natijalari bayon qilingan. Kalit soʻzlar: biotip, agrobiosenoz, qandala, …
-
Surxondaryo sharoitida gʻoʻzaning xorij navlarida zararkunandalarning tarqalishi
А.SATTOROV
-
Оддий эман (Quercus robur L.) ниҳол ва кўчатларининг ун-шудринг касаллигига қарши синтетик фунгицидларнинг биологик самарадорлиги
Хакимов Альберт Ахмедович, Гулмуродов Рисқибой Абдиевич, Жуманазаров Ғайрат Хусанович, Хидиров Санжар Юсуфович, Соатов Толиб Тойир ўғли
Оддий эман (Quercus robur L.) кўчатлари Erysiphe alphitoides облигат замбуруғи қўзғатадиган ун-шудринг касаллиги билан кучли зарарланади. Мақолада Оддий эманнинг бир ва икки йиллик кўчатларидаги ун-шудринг касаллигига қарши замонавий системали фунгицидларнинг …