Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
Ozuqabop kuzgi bug'doy maysalarining о'sishi va rivojlanishiga mineral о'g'itlar me'yorlari va muddatlarining ta'siri
Bobomurotova Moxira Ishmurod qizi
Qashqadaryoning bо'z-о'tloqi tuproqlari sharoitida kuzgi bug'doydan yuqori va sifatli don hosili olish uchun mineral о'g'itlarni N180, P126, K90 kg/ga meyorda, fosforli va kaliyni shudgor oldidan qо'llash kerakligi aniqlangan.
-
Kuzgi raps navlari urug'larining dala unuvchanligi, o'simliklarning o'sishi, rivojlanishi va hosildorligiga ekish muddatlari va me'yorlarining ta'siri
Xalilov Nasriddin, Ashirova Xadicha Yusup qizi, Tursunov Shermuxammad Nurmamatovich
Maqolada kuzgi rapsning Yasna navining Samarqand viloyatining o'tloqi-bo'z tuproqlari sharoitida maqbul ekish muddatlari va me'yorlarini aniqlash hamda ularni hosildorligi va urug'larning dala unuvchanligi, ekish muddatlari va me'yorlarini ta'siri bo'yicha olingan …
-
Soyaning ekish va o'g'itlash me'yorlarining hosildorlik va uni yig'ib olishga ta'siri
Lukov Mamadali Kudratovich, Shamanov Abdurozok Panjiyevich
Ushbu maqolada soyaning ekish me'yorlari 60 kg. dan 75 kg. va 90 kg/ga va azotli o'g'itlarni me'yori 50 kg.dan 80 va 110kg/ga oshirib qo'llash tufayli o'simlik boyiga yaxshi o'sadi, poyadagi …
-
БАҲОРГИ ЖАВДАРНИНГ ДОН ҲОСИЛДОРЛИГИ, СОМОН МАССАСИНИ ЭКИШ МУДДАТЛАРИ ВА МЕЪЁРЛАРИГА БОҒЛИҚЛИГИ
Латипова Зухра Абдуҳакимовна, Исмоилов Вохид Исропилович, Турсунов Шермухаммад Нурмаматович
Мазкур мақолада баҳорги жавдарнинг Вахшская 116 навини баҳорги экиш муддати ва меъёрларини унинг дон ҳосилдорлиги, сомон массасига таъсири натижасида олинган маълумотлар келтирилган.
-
meva va sabzavot yuvilganda, agar ularning qobig’i zararlangan
G.TURDIYEVA
Maqolada mikrobilogik preparatlarning shiralarga ta`sirini aniqlash natijalari aks etgan. Laboratoriya sha- roitida Bioslip BT va Bioslip BW preparatlarining 0,1%; 0,2%; 0,3% eritmasining biologik samaradorligi, hisobning 7-14 kunlari mos ravishda 55,7-68,3%; …
-
ХИМИЧЕСКАЯ ДЕГРАДАЦИЯ ПОЧВ ЮЖНЫХ РЕГИОНОВ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН
Мирхайдарова Гулмира Султановна, Буриева Дилбар Хидир кизи, Хушатова Шахло Фарход кизи, Суванкулова Саида Шамсиддин кизи
В данной статье рассмотрены научные работы ученых о видах и факторах, приводящих к накоплению тяжелых металлов в почве, а также о негативных последствиях тяжелых металлов, влияющих на здоровье человека и …
-
РЫЖИК НАВЛАРИДА БАРГ САТҲИ ШАКЛЛАНИШИГА ЭКИШ МЕЪЁР ВА МУДДАТЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ
Аллаева Дилдор Хаитовна, Джўраев Муқимжон Яқубжонович
-
Уруғ мевали боғларда учровчи олма ва мева куяларга қарши овипрон препаратини қўллаш ва самарадорлигини аниқлаш
О.УСВАЛИЕВ
Олма ва мева куяларига қарши эрта баҳорда феврал ойининг учинчи ва март ойининг биринчи декадаларида (куртаклар ҳали барг очмасдан) Овипрон 2000 эм.к. нефт мойлари асосида тайёрланган препаратини икки хил 10,0-15,0 …
-
Н.САТТАРОВ. Лаборатория шароитида тажриба ўтказишда пестицидлар сарф-меъёрини белгилаш усуллари
Н.САТТАРОВ
-
Минерал ўғитлар меъёрлари ва карбамид ўғити асосида тайёрланган суспензиянинг ғўзани ривожланиш даврларининг давомийлигига таъсири
Ч.УЛУҒОВ, А.ИМИНОВ
Мақолада минерал ўғитлар меъёрлари фонида ғўзанинг 2-3 чин баргли даврида 3,0, 5,0, 7,0 кг/га, шоналаш даврида 5,0, 7,0 9,0 кг/га ва гуллаш даврининг бошланишида 7,0, 9,0, 11,0 кг/га меъёрларда карбамид …
-
Ўсимликлар карантини назоратини ташкил этиш ва уни иқтисодий ривожлантиришга таъсир этувчи омиллар
Алимов Муродқосим Ачилович
Мамлакатда фитосанитар хавфсизликни таъминлаш ва ўсимликлар карантинини ривожлантириш мураккаб жараён бўлиб, унда иқтисодий, молиявий, ижтимоий, техник, норматив-ҳуқуқий ҳамда ташкилий масалалар бир-бири билан чамбарчас боғлиқ ва уларни ҳал қилиш комплекс ёндашувни …
-
QISHLOQ XO'JALIGI MAHSULOTLARINI SAQLASH DAVRIDA UCHROVCHI JANUB OMBOR PARVONASI (PLODIA INTERPUNCTELLA) ZARARKUNANDASIGA QARSHI "KVIKFOS 57% TB" PREPARATINI QO'LLASH
Murodov Baqojon Egamberdi o'g'li, Sulaymonov Inoyatullo Novatullo o'g'li
Omborxonada saqlanayotgan qishloq xo'jaligi mahsulotlariga zarari yuqori bo'lgan janub ombor parvonasi (Plodia interpunctella) zararkunandasiga qarshi "Kvikfos, 57 % Tb" preparatini turli xil sarf-me'yorlarida qarshi kurashishning samaradorligi natijalari yoritilgan.
-
Surxon-Sherobod adirlarida shuvoq bargxo’rining ko’payishi va unga qarshi kimyoviy preparatlarning samaradorligi
A.XAYTMURATOV
-
М.IMOMOVA. Mikrobiologik preparatlarni g’o’za tunlami (helicoverpa armigera Hbn) ga qarshi samaradorligini laboratoriya sharoitda aniqlash
Q.BABABEKOV, R.ALAMURATOV, M.QALANDAROVA, R.ALAMURATOV, A.ABDULLAYEV, H.SAFAROV, М.IMOMOVA
kurashda keng spektrli kimyoviy insektitsidlarga xavfsiz alternativ Bacillus thuringiensis 26, 91, 1 va 1Fo mahalliy shtamlarini konsentratsiya 1,0 (mkg ml-1) larda ishlov berildi. Bu shtammlar orasida Bt-26 va Bt-1Fo shtammlari …
-
ИЗУЧЕНИЕ ЧУВСТВИТЕЛЬНОСТИ РАСТЕНИЙ В УСЛОВИЯХ ЭКОЛОГИЧЕСКОГО СТРЕССА
З.Н.Нарбаев
В настоящее время главным разрушающим фактором фитоценозов является антропогенный. В результате воздействия данного фактора происходят существенные изменения в растениях. При антропогенном загрязнении биосферы. Нарушаются естественно сложившиеся фитоценозы, нормальные процессы органогенеза, …
-
Биолабораторияда кўпайтирилаётган трихограмма авлодларининг миқдорини аниқлаш
Ф.ДАВЛАТОВА, М.АРСЛАНОВ
Ушбу мақолада дон куяси тухумини зарарлаш ва ғўза тунлами ва бошқа тур зараркунанда ҳашаротлар тухумига қарши кураш учун тарқатишда меъёрини аниқлаш бўйича тажриба ишлари олиб борилган бўлиб, бунда асосан 5 …
-
Такрорий экин сифатида карам етиштиришда мақбул ўғитлаш меъёрлари
Шокиров Алишер Жўрабоевич
-
САМАРҚАНД ВИЛОЯТИ ҲУДУДЛАРИДА УЧРАЙДИГАН ЧИГИРТКАЛАР, ЗАРАРЛИ ТУРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИ, ТАРҚАЛИШИ, УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ УСУЛ ВА ВОСИТАЛАРИ
Туфлиев Нодирбек Хушвактович, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти лаборатория мудири, қ.х.ф.д., Ахмеджанов Шерзод Шухратович, Тошкент давлат аграр университети докторанти, Умурзаков Илҳом, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти мустақил тадқиқотчиси, Асатов Ислом Акбарович, Пўлатов Шермуҳаммад Нормамат ўғли, Тошкент давлат аграр университети Самарқанд филиали магистрлари., Маълумки, Ўзбекистонда чигирткаларнинг 200 дан ортиқ, Ушбу зарарли чигирткалар Ўзбекистоннинг деярли, ўрганиб боришни талаб этади. Акс ҳолда зарар миқдори, Тадқиқотларимизни шу йил вилоятнинг чигирткалар кўп, тарқалган Нуробод, Самарқанд, Жомбой, Булунғур, Пайариқ, Қўшработ туманлари ҳудудларида олиб бордик., Тадқиқотларимизга кўра Самарқанд вилоятида марокаш, чигирткаси-Dociostaurus maroccanus Thunb., кенг тарқалган, бўлиб, даставвал 9-10 март кунлари Самарқанд ва Нуробод, туманларининг “Миронкўл”, “Тепакўл”, “Сарикўл”, “Сазаған”, “Олға” ва бошқа ҳудудларда тухум кўзачалардан чиқиши ку, затилди. Орадан 5-7 кундан ўтиб Жомбой, Булунғур туманла, рининг “Ғўбдинтоғ” ҳудудида, 10-12 кундан кейин эса Пайариқ, туманининг “Дўстлик” ММТП ҳудудида марокаш чигирткаси, тухум кўзачалардан чиқиши кузатилди. Қўшработ туманида, эса “Шовва”, “Ўрта шовва”, “Пангат”, “Навкат” ҳудудларида, 25 кун ўтиб, тухум кўзачалардан чиқиши кузатилди. Тухум, Марокаш чигирткасининг вилоят бўйича тарқалган, Бундан ташқари Самарқанд вилояти ҳудудида Италия, чигирткаси-Calliptamus italicus L., ва Турон-Calliptamus, turanicus Tarb., қир чигирткасининг тўда ҳосил қилмайдиган, шаклидаги турлари учраши қайд этилди. Демак вилоят, ишлов ўтказилиб келинган. Агарда бу турдаги чигирткалар, 2022йил давомида Италия ва қир чигирткалари Жомбой, туманининг “Аҳмаджон Қурбонов” маҳалласи, Булунғур ту, манининг “Ботбот” маҳалласи, Пайариқ туманининг “Жувоз, хона”, “Катта сайдов”, “Тараққиёт” маҳалласи ҳудудларида, Бу турдаги чигирткаларнинг тухум кўзачалардан чиқиши, 1-расм. Марокаш чигирткасининг тухумдан чиқиш жара, 2-расм. Марокаш чигирткасининг имагоси
-
ОРОЛ ТУБИ ҲУДУДИ ТУПРОҚЛАРИДА ЧЎЛ ВА ЯЙЛОВ ЎСИМЛИКЛАРИНИНГ УНИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИГА БИОПРЕПАРАТЛАРНИНГ ТАЪСИРИ
Абдрахманов Тохтасин, Биология факультети декани, қ.х.ф.н. профессор., Жаббаров Зафаржон Абдукаримович, Тупроқшунослик кафедраси мудири, профессор, б.ф.д., Бобоев Сайфулла Ғафурович, Генетика кафедраси мудири, профессор в.б., б.ф.д., доцент., Маҳаммадиев Самад Қиличевич, Тупроқшунослик кафедраси доценти в.б., қ.х.ф.ф.д., Файзуллаев Орзубек Абдурашидович, Биология факультети декан муовини, Абдуллаев Шохрух Зафарович, Имомов Отамурод Нормаматович, Каримбоева Мафтуна Қудратовна, Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети.
-
BEDA (MEDICAGO SATIVA L.) EKININI YETISHTIRISHDA O'G'ITLARINING TA'SIRI
Boqiev Anvar G'aybullayevich, Charshanbiyev Umurzoq Yuldashevich, Allanov Kholik Keldiyorovich
Ushbu ilmiy maqolada beda yetishtirishda organik o'g'itlarni va "Sila Kremniya" o'g'itini qo'llash natijasida pichan hosildorligini oshirish natijalari keltirilgan. Beda yetishtirishda organik o'g'itlarni gektariga 10 tonna qo'llash va "Sila Kremniya" o'g'itini …