Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
Картошка етиштиришда замбуруғ касаллликларига қарши ўтмишдош экинларнинг аҳамияти
Хамираев Урол Қахрамонович
-
Ингичка толали ғўза парваришида қўлланилган компост меъёрларининг тупроқ структурали агрегат ҳолатига таъсири
Ж.АБДИНАЗАРОВ, С.БОЛТАЕВ
-
ТАҚИРЛИ ТУПРОҚЛАРНИНГ УМУМИЙ ФИЗИК ВА СУВ ФИЗИК ХОССАЛАРИ
Бобоноров Рустам Самадович, Умирова Сурайё Рузимурод қизи
-
ТУПРОҚ АГРОФИЗИКАСИ ВА ҲОСИЛДОРЛИГИГА ТУРЛИ ТЕХНИКА ВОСИТАЛАРИ ЁРДАМИДА ИШЛОВ БЕРИШНИНГ ТАЪСИРИ
Ахмадалиев Аббосбек
-
ЧИРЧИҚ ДАРЁСИ ЎЗАНИДАГИ ТАДҚИҚОТЛАРДА ГАТ ТЕХНОЛОГИЯЛАР
Атакулов Динислам
-
Основные вредители лаванды и меры борьбы против них
Миржахпаров Миракбар Миршохид угли, Худойкулов Аъзамжон Мирзакулович, Газиева Дилноза Комилжоновна
Лаванда является необычайно притягательным растением. Ее листья и соцветия в оттенках лилового множество видов вредителей. Причем не только медоносные пчелы обращают на лаванду внимание, но и гораздо более опасные существа. …
-
КЎКАТ САБЗАВОТ ЭКИНЛАРИДА УН-ШУДРИНГ КАСАЛЛИГИНИНГ ТАРҚАЛИШИ, РИВОЖЛАНИШИ ВА ЗАРАРИ
Бабажанова Лола Азадовна, Саттарова Рано Кадировна, Утаганов Самад Бобомурод ўғли
Ун-шудринг замбуруғлари келтириб чиқарадиган касалликлар бутун дунё бўйлаб кўкат сабзавот экинларининг энг кенг тарқалган ва ҳавфли касалликларидан бири ҳисобланади. Улар ўсимликларнинг облигат паразит биотрофлари бўлиб, бутун ривожланиш циклини хўжайин ўсимликнинг …
-
Интенсив боғ ва токзорлар учун кичик ҳажмли пуркаш агрегатларнинг зарурлиги ва унинг аҳамияти
Шунингдек, шўрлик даражаси баланд, қумоқ, қуруқ, Мевали боғлар новдаларини нотўғри кесиш, хусусан ўз, Шафтоли, олча ва ўрик дарахтлари совуқдан зарарланса, Ходжимухамедова Шахида Ибрагимовна, Суюндикова Дилафруз Мамаражабовна
-
ҚИЛИШНИ ЎРНИ ВА ДОЛЗАРБЛИГИ
Усманов Санжарбек Паҳлавонович, Андижон қишлоқ хўжалик ва агротехнологиялар институти, Нуржонов Фозилбек Аллабергенович, Калит сўзлар: ГАТ
-
САМАРҚАНД ВИЛОЯТИ ҲУДУДЛАРИДА УЧРАЙДИГАН ЧИГИРТКАЛАР, ЗАРАРЛИ ТУРЛАРИНИНГ РИВОЖЛАНИШИ, ТАРҚАЛИШИ, УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ УСУЛ ВА ВОСИТАЛАРИ
Туфлиев Нодирбек Хушвактович, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти лаборатория мудири, қ.х.ф.д., Ахмеджанов Шерзод Шухратович, Тошкент давлат аграр университети докторанти, Умурзаков Илҳом, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси илмий-тадқиқот институти мустақил тадқиқотчиси, Асатов Ислом Акбарович, Пўлатов Шермуҳаммад Нормамат ўғли, Тошкент давлат аграр университети Самарқанд филиали магистрлари., Маълумки, Ўзбекистонда чигирткаларнинг 200 дан ортиқ, Ушбу зарарли чигирткалар Ўзбекистоннинг деярли, ўрганиб боришни талаб этади. Акс ҳолда зарар миқдори, Тадқиқотларимизни шу йил вилоятнинг чигирткалар кўп, тарқалган Нуробод, Самарқанд, Жомбой, Булунғур, Пайариқ, Қўшработ туманлари ҳудудларида олиб бордик., Тадқиқотларимизга кўра Самарқанд вилоятида марокаш, чигирткаси-Dociostaurus maroccanus Thunb., кенг тарқалган, бўлиб, даставвал 9-10 март кунлари Самарқанд ва Нуробод, туманларининг “Миронкўл”, “Тепакўл”, “Сарикўл”, “Сазаған”, “Олға” ва бошқа ҳудудларда тухум кўзачалардан чиқиши ку, затилди. Орадан 5-7 кундан ўтиб Жомбой, Булунғур туманла, рининг “Ғўбдинтоғ” ҳудудида, 10-12 кундан кейин эса Пайариқ, туманининг “Дўстлик” ММТП ҳудудида марокаш чигирткаси, тухум кўзачалардан чиқиши кузатилди. Қўшработ туманида, эса “Шовва”, “Ўрта шовва”, “Пангат”, “Навкат” ҳудудларида, 25 кун ўтиб, тухум кўзачалардан чиқиши кузатилди. Тухум, Марокаш чигирткасининг вилоят бўйича тарқалган, Бундан ташқари Самарқанд вилояти ҳудудида Италия, чигирткаси-Calliptamus italicus L., ва Турон-Calliptamus, turanicus Tarb., қир чигирткасининг тўда ҳосил қилмайдиган, шаклидаги турлари учраши қайд этилди. Демак вилоят, ишлов ўтказилиб келинган. Агарда бу турдаги чигирткалар, 2022йил давомида Италия ва қир чигирткалари Жомбой, туманининг “Аҳмаджон Қурбонов” маҳалласи, Булунғур ту, манининг “Ботбот” маҳалласи, Пайариқ туманининг “Жувоз, хона”, “Катта сайдов”, “Тараққиёт” маҳалласи ҳудудларида, Бу турдаги чигирткаларнинг тухум кўзачалардан чиқиши, 1-расм. Марокаш чигирткасининг тухумдан чиқиш жара, 2-расм. Марокаш чигирткасининг имагоси
-
ҒЎЗА ТУНЛАМЛАРИГА ҚАРШИ ҚЎЛЛАНИЛАДИГАН ИНСЕКТИЦИДЛАРНИНГ LYSIPHLEBUS FABARUM ЭНТОМОФАГИГА ТАЪСИРИ
Атхам Ахматович Рустамов, Ғолибжон Ғуломжон ўғли Мирзарахимов
Увеличение видов Lysiphlebus fabarum Marsch от паразитических энтомофагов, используемых для борьбы с численностью тлей некоторыми инсектицидами против сосущих и грызунов-вредителей хлопковых культур и их негативное влияние на тлей, их биологическая …
-
Nasos stansiyasi bosimli quvurlarida gidravlik zarbaning yuzaga kelish sabablari va ularning oldini olishda so'ndirgichlarni qo'llash
Sarmonov Nodirbek O'tkir o'g'li, Nasimova Fayoza Abdirazzoq qizi, Mannonov Jo'rabek Sobir o'g'li
-
ТУПРОҚҚА ИШЛОВ БЕРИШНИНГ РЕСУРСТЕЖАМКОР ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ ТАҲЛИЛИ
Бойқулова Гулрух Абдуллаевна, Ҳайитов Бобур Камилович
-
ИККИ ФАСЛЛИ (ДУВАРАК) БУҒДОЙ НАВ ТИЗМАЛАРИНИНГ ҚУРҒОҚЧИЛИККА ЧИДАМЛИЛИК ХУСУСИЯТЛАРИ
Аманов Ойбек Анварович, Жўраев Диёр Турдиқулович
Бошоқли дон экинларни қурғоқчиликка чидамли навларни танлаш ва сув билан кам таъминланган майдонларга жорий қилиш муҳим аҳамиятга эга. Ушбу мақолада икки фаслли( дуварак) буғдой нав ва тизмаларни лойиха доирасида лаборатория …
-
ОЛМА БОҒЛАРИНИ ЗАРАРКУНАНДАЛАРДАН ҲИМОЯ ҚИЛИШГА ҚАРАТИЛГАН АГРОТЕХНИК ЧОРА ТАДБИРЛАР
Х.Шукуров, Б.Мадартов, Ҳ.Мардонов, М.Сафаров, Н.Мавлонова
Мақолада, олма боғлари қатор ораларига кузги-қишки шудгор берилиши, тўкилган барг ва хазонлар, ҳамда қуриган новдаларни йиғиб ёқиб юборилиши, кузги ва қишки яхоб сувлари бериш, мавсум давомида барча тадбирларни ўз вақтида …
-
ФАРҒОНА ВОДИЙСИДА ЧИГИРТКАЛАРНИНГ ТАРҚАЛИШИНИ ГАТ ТЕХНОЛОГИЯЛАРИ АСОСИДА МОНИТОРИНГ ҚИЛИШ
Muallif
-
ЭКИНЛАРНИ ЗАРАРКУНАНДАЛАРДАН ҲИМОЯ ҚИЛИШДА УЧУВЧИСИЗ УЧИШ АГРЕГАТЛАРИДАН ФОЙДАЛАНИШ
Muallif