Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
FUSARIUM ТУРКУМИ ТУРЛАРИНИ АНИҚЛАШ
Хайтбаева Нодира Сейтжановна, Ҳасанов Ботир Ачилович
-
МАККАЖЎХОРИНИНГ АСОСИЙ КАСАЛЛИКЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ТАРҚАЛИШИ
Мамбетназаров Асан Бисенбаевич, Исамидинов Илхом Тулаевич, Юлдуз Исамиддиновa
Мақолада маккажўхори экинидаги касалликларнинг учраши, тарқалиши ва ўсимликни ҳимоя қилиш усуллари баён этилган.
-
ОЛМА БОҒЛАРИНИ ЗАРАРКУНАНДАЛАРДАН ҲИМОЯ ҚИЛИШГА ҚАРАТИЛГАН АГРОТЕХНИК ЧОРА ТАДБИРЛАР
Х.Шукуров, Б.Мадартов, Ҳ.Мардонов, М.Сафаров, Н.Мавлонова
Мақолада, олма боғлари қатор ораларига кузги-қишки шудгор берилиши, тўкилган барг ва хазонлар, ҳамда қуриган новдаларни йиғиб ёқиб юборилиши, кузги ва қишки яхоб сувлари бериш, мавсум давомида барча тадбирларни ўз вақтида …
-
МАНЗАРАЛИ ВА ЎРМОН ДАРАХТЛАРИДА
З.НАФАСОВ, Н.АЛЛАЯРОВ, М.МЎМИНОВ
-
ХАВФЛИ КАРАНТИНОСТИ ЗАРАРКУНАНДАСИ - ШАРҚ МЕВАХЎРИ (GRAPHOLITHA MOLESTA)НИНГ МЕВАЛИ БОҒЛАРНИ ЗАРАРЛАШ ДАРАЖАСИ
Қаландарова Мафтуна Мажитовна, Авазов Санжар Салимжонович, Шайманов Машраб Шукриддин ўғли
Ушбу мақолада мевали боғларга жиддий зарар етказадиган хавфли карантиности зараркунандаси - шарқ мевахўри (Grapholitha molesta)нинг тур таркиби, тақалиш ареали ва зарарлилик даражаси баён этилган.
-
НАЪМАТАК (ROSA L.)ДА MARSSONINA ROSAE КАСАЛЛИГИ ВА УНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШ ЧОРАЛАРИ
Хўжақулова Дурдона Садриддин қизи, Нуралиев Хамра Хайдаралиевич
Ушбу мақолада дориворлик хусусиятга эга бўлган наъматак ўсимлигини Ўзбекистонда тарқалиши, меваларининг дориворлик хусусияти, таркибидаги витаминлар миқдори, турлар сони ҳамда уларда кузатилган доғланиш касаллиги хақида маълумотлар берилган. Касалликни келтириб чиқарувчи замбуруғ …
-
Беда биоценозидаги зарарли биоомиллар таркибининг аҳамияти
Торениязов Елмурат Шерниязович, Хамидуллаев Жанаберген Уббиниязович
-
Истиқболли идеал ёнғоқ навининг морфологик кўрсаткичларини ўрганиш
Акбаралиев Исломбек Раҳимбердиевич
Мақолада Juglans regia L. ёнғоқ турининг систематикаси, эртапишар ёнғоқ навларининг таърифи ва биологик хусусиятлари кўрсатилган.
-
БУҒДОЙНИНГ ҚЎНҒИР ЗАНГ КАСАЛЛИГИ ВА УНИНГ ТАРҚАЛИШ ДАРАЖАСИНИ АНИҚЛАШ
Muallif
-
СИРДАРЁ ВИЛОЯТИНИНГ ТАБИИЙ ОФАТ КУЗАТИЛГАН ҲУДУДИДА МЕВАЛИ БОҒ ФИТОФАГЛАР МИҚДОРИНИНГ ТАҲЛИЛИ
Muallif
-
ЗАРАРЛИ ЧИГИРТКАЛАРГА ҚАРШИ ЯНГИ КИМЁВИЙ ПРЕПАРАТЛАР САМАРАДОРЛИГИ
Muallif
-
СИРДАРЁ ВИЛОЯТИНИНГ ТАБИИЙ ОФАТ КУЗАТИЛГАН ҲУДУДЛАРИДАГИ САБЗАВОТ ВА КАРТОШКА АГРОБИОЦЕНОЗИДА ФИТОФАГЛАРИНИНГ УЧРАШ ДАРАЖАСИ
Muallif
-
КУНГАБОҚАР ЭКИНИДА ЗАРАРКУНАНДАЛАРНИНГ ТАРҚАЛИШИ ВА УЧРАШ ДАРАЖАСИ
Muallif
-
БУҒДОЙНИНГ САРИҚ ЗАНГ КАСАЛЛИКЛАРИ ВА УЛАРНИНГ АСОСИЙ БЕЛГИЛАРИ
Muallif
-
БУҒДОЙ НАВЛАРИДА УЧРАЙДИГАН ФУЗАРИОЗ КАСАЛЛИКЛАРИНИ АНИҚЛАШ УСУЛЛАРИ
Muallif
-
“ПОРЛОҚ-1” ҒЎЗА НАВИДА ТУРЛИ КЎЧАТ ҚАЛИНЛИГИНИНГ СУВ-ОЗИҚА МЕЪЁРЛАРИГА БОҒЛИҚ ҲОЛДА ҚУРУҚ МОДДА ТЎПЛАШИГА ТАЪСИРИ
Muallif
-
Соянинг зараркунандалари ва уларга қарши биологик усулнинг самарадорлиги
Б.БОЛТАЕВ, Н.ИРГАШЕВА, О.ЭШНАЗАРОВА
Ушбу мақолада Тошкент вилоятида соя экинида кенг тарқалган ва зарар етказадиган зараркунандаларнинг тур таркиби, ривожланиш хусусиятлари ҳамда уларга қарши кураш инновацион кураш усуллари бўйича олиб борилган тадқиқот натижалари келтирилган. Жумладан, …
-
Бошоқли дон экин майдонларида бегона ўтларга қарши кураш бўйича амалга ошириладиган тадбирлар
И.ҲАМРОЕВ, ДЖ.ТАГАБАЕВ
Мақолада республикамиз ғаллазорларида учрайдиган бегона ўтлар турлари, келтирадиган зарари ҳамда уларга қарши курашда қўлланиладиган кимёвий воситалар кўрсатилган. Калит сўзлар: бошоқли дон, бир йиллик, кўп йиллик, икки паллали, бегона ўтлар, гербицид, …
-
Қишлоқ хўжалик экинларини паст ҳароратдан ҳимоялаш усули
О.Назаров, Ф.Ҳошимов
Жорий йилда Республикамизнинг кўпгина вилоятларида ҳароратнинг кескин пасайиши натижасида эртанги сабзавот ва гулга кирган мевали дарахтлар ҳам жиддий зарарланди. Илмий ишларимиз ўсимликни паст ҳароратга чидамлигини оширишга қаратилган.
-
Қорақалпоғистон шароитида шолининг пирикуляриоз касаллигининг географик тарқалиши
Г.Рейпова, Н.Хайтбаева, Х.Нуралиев
Мақолада шолининг пирикуляриоз касаллигини Қорақалпоғистон Республикасида географик тарқалиши баён этилган. Ўтказилган тажрибалар асосида мазкур касаллик Амударё туманида кўп учраганлиги аниқланган. Маълумотлар жадвал асосида келтирилган.