Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
И.ДЖАФАРОВ. Фитосанитарная ситуация на виноградниках Азербайджана
ФИТОСАНИТАРНАЯ СИТУАЦИЯ, НА ВИНОГРАДНИКАХ АЗЕРБАЙДЖАНА, Джафаров Ибрагим Гасан, доктор сельско-хозяйственных наук, профессор, НИИ Защита Растений и Технических Культур. г. Гянджа, Азербайджан., виноградников Азербайджана показывают, что, из-за частого изменения климата и других аномальных, а из вредителей гроздевая листоверка, виноградный зудень, паутинный клещ и др. наносят большой урон, этой отрасли., УДК: 632.4; 632.7, Виноградарство является важной частью аграрного, сектора Азербайджана., Южное расположение, разнообразные природные, условия, значительное различие климатических и по-, чвенных условий отдельных экономических зон и райо-, нов позволяют выращивать здесь виноград всех сроков, созревания., В Ампелографии Азербайджанской ССР [16] инфор-, мируют о том, что в результате проведенных работ в, Азербайджане выявлено более 250 местных сортов, винограда. Однако бурное развитие виноградарства в, Азербайджане происходило в 1970-1980 гг., когда по, республике было произведено около 2 миллионов тонн, винограда. В 1982 г. был собран рекордный в истории, виноградарства Азербайджана урожай – 2 миллиона, 100 тысяч тонн. В тот год валютная выручка от экспорта, винограда и алкогольной продукции превысила выручку, от продажи нефти. Но уже в 1985 году началась горба-, чевская неудачная антиалкогольная компания, и отрасль, потерпела сокрушительный удар – были пущены под, раскорчевку практически все винные сорта и уникальные, плантации столовых сортов., С тех пор виноградарство в Азербайджане так и, не оправилось от этого варварства. Если в 1985 году, площадь под виноградниками составляла 275 тысяч, гектар, то в 2024 году - всего 15782 га. Для поднятия, этой отрасли в 2002 году в Азербайджане был принят, закон «О виноградарстве и виноделии». Вслед за этим, 15 декабря 2011 года была принята государственная про-, грамма «По развитию виноградарства в Азербайджане в, 2012-2020гг». Согласно ей предполагалось увеличение в, стране площади виноградных садов до 50 тысяч гектаров, производство винограда – до 500 тысяч тонн, а вина – до, 30 миллионов декалитров. Но статистика утверждает, что эффект от этой программы оказался невеликим., Тем не менее, виноградарство страны по сей день идет, к развитию, создаются все условия для посадки новых, виноградников. При этом виноделы республики широко, используют самые популярные в мире сорта винограда, Теперь вопрос состоит в защите виноградников от, вредителей, болезней и других микроорганизмов, то, есть какими путями оптимизировать фитосанитарное, состояние виноградников, чтобы получить устойчивый, и экологически безопасный урожай винограда., В последние годы, проведенные нами исследования, по изучению фитосанитарной ситуации виноградников, показывают, что виноградные кусты, как и другие живые, организмы, поражаются многочисленными возбудителя-, ми болезней, а также вредителями., Изучение фитосанитарной ситуации виноградников, Азербайджана началось в 2022-2024гг, маршрутные, обследования проводились в типичных фермерских
-
М.ХОЛДОРОВ, С.МАМАТОВ, С.АЛИМУХАМЕДОВ. Нано ва микро- заррачалар қўллашнинг помидорда илдиз чириш касаллигига самарали таъсири
НАНО ВА МИКРО- ЗАРРАЧАЛАР ҚЎЛЛАШНИНГ, ПОМИДОРДА ИЛДИЗ ЧИРИШ КАСАЛЛИГИГА, САМАРАЛИ ТАЪСИРИ, М.У.Холдоров, СПЭ ва КИТИ, С.К.Маматов, ЎК ва ҲИТИ, С.С. Алимухамедов, СПЭ ва КИТИ., илдиз чириш касаллигининг ривожланишига таъсири ўрганилган. Олинган натижага кўра, помидорда нано ва, микрозаррачалар: MnO2, Fe2O3 ва SiO2 + MnO2 + Fe2O3 қўлланилганда уруғнинг униб чиқишига самарали (94-97%), таъсир этиб, илдиз чириш касаллиги билан зарарланиш 50-60%га камайиши кузатилди., гнилей томатов. Согласно полученным результатам, при обработке семян нано- и микрочастицами: MnO2, Fe2O3 и, SiO2 + MnO2 + Fe2O3 они оказали эффективное воздействие на всхожесть семян (94-97%), а также поражаемость, корневой гнилью снижалась на 50-60 %., Кириш. Республикамиз қишлоқ хўжалик экинлари етиш-, тириш учун тупроқ-иқлим шароити қулай ҳисобланиши, билан бир қаторда мамлакатимиз иқтисодиётининг устувор, йўналишларидан биридир.. Қишлоқ хўжалиги аҳолини за-, рур озиқ-овқат маҳсулотлари билан ҳамда саноатни турли, соҳаларини эса хом ашё билан таъминлайди. Ўзбекистон, Республикаси Президентининг 2017 йил 7 ноябрда қабул, ли экинлар шунингдек қуритилган сабзовот ва меваларнинг, маҳаллий экспорт қилувчиларни қўллаб-қувватлаш бўйича, қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида” фармони қабул қилинди., Фармонда ташқи иқтисодий фаолиятни янада либераллашти-, риш, экспорт қилинадиган янги мева-сабзавот маҳсулотлари, завот ва меваларнинг ҳажмини кўпайтириш ва турларини, кенгайтириш учун қулай шарт-шароит яратиш, маҳаллий, маҳсулотларнинг жаҳон бозорларида рақобатбардошлигини, оширишга катта эътибор қаратилди ҳамда имтиёзлар бе-, рилди., Аҳолини эҳтиёжи учун талаб қилинадиган тўйимли, юқори, сифатли озиқ-овқат маҳсулотлари таъминотини яхшилашда, помидор экини ҳам муҳим ўрин эгаллайди.Помидордан, сифатли маҳсулотлар олишда уларни касалликлардан, ҳимоя қилиш чораларини ўз вақтида ишлаб муҳим ахами-, ятга эга. Сўнги йилларда помидор экинида илдиз чириш, фузариоз, ун-шудринг, ҳамда алтернариоз касалликлари, кенг тарқалиб, ҳосилга катта зарар етказмоқда. Ушбу, касалликларга қарши курашда фақат кимёвий воситалар, қўлланиб келинмоқда.Бу эса ўз навбатида маҳсулотнинг, сифати бузилишига олиб келади ва экологик тоза маҳсулот, етиштириш талабларига мутлақо жавоб бермайди. Шу, билан биргаликда тупроқда ва атроф-муҳитда меъёри-, дан кўп кимёвий воситаларнинг қўлланиши натижасида, тупроқнинг органик қисмида биологик жараён бузилиб, тупроқ унумдорлигига салбий таъсир кўрсатиб,уни йилдан, йилга бузилишига олиб келади. Тупроқдаги микроорганизм-, ларнинг миқдори ва фаоллигини ошириш мақсадида орга-, ник ўғит сифатида ўсимликлар нано ва микрозаррачалар, озиқлантирилмоқда [3]., Айрим адабиётларда [2] келтирилишича, ўсимликнинг, ўсув даврида кечаётган турли биокимёвий жараёнларда, нано ва микрозаррачалар асосий вазифани бажаради., Ўсимликлар учун нано ва микрозаррачалар физиологик, роли шундаки, у оксидланиш–қайтарилиш реакцияларида, ва фотосинтез жараёнида иштирок этади, ноқулай ташқи, муҳит омилларига чидамлигини оширади, атмосфера азоти, фиксацияси учун туганак бактерияларга зарур озиқа яратиб, қўшимча ҳосил олишга имкон яратади., Бугунги кунда кремний диоксиди (SiO2), темир, марга-, нец ва бошқа элементларнинг нано ва микрозаррачалари, кукунларини олиш учун экспериментал қурилма яратилган, бўлиб, нисбатан оддий ва иқтисодий жиҳатдан самарали усул, асосида нано ва микрозаррачаларни синтез қилиш амалга
-
A.QO‘CHQOROV, B.QO‘CHQOROV. Surxondaryo viloyati sharoitida g‘o‘zada o‘rgimchakkananing zarari va unga qarshi kimyoviy kurash chorasining samaradorligi
A.QO‘CHQOROV, B.QO‘CHQOROV
-
N.QODIROV. Guruch uzunburun qo‘ng‘izining bioekologiyasi, zarari va unga qarshi kurash choralari
N.QODIROV
-
ИННОВАЦИОННЫЕ МЕТОДЫ ПРЕПОДАВАНИЯ РУССКОГО ЯЗЫКА И ЛИТЕРАТУРЫ
Жумаева Шахло Чариевна
-
Issiqlik va qurg‘oqchilika chidamli bo‘lgan mosh nav va tizmalarini tanlash .. 63 И.ИСЛОМОВ, М.АСАДОВА, О.РАМАЗОНОВ. Рост, развитие и урожайность хлопчатника (ц/га), после распашки 3-летней стояния люцерны в условиях в типично сероземной почвы Вахшской долини Таджикистана
H.SHODIYEV, Z.ZIYADULLAYEV, И.ИСЛОМОВ, М.АСАДОВА, О.РАМАЗОНОВ
-
Makkajo'xori o'simligini yetishtirish agro texnologiyasi va zararkunandalarga qarshi biologik kurash samaradorligi
Fayzullayev Burxon, Murodov Inomjon Quvondiq o'g'li, Po'latov Otamurod Aslamovich
-
Azot to'plovchi tuganak bakteriyalarni o'zida saqlovchi tuproq va Fosstim–3 bio o'g'iti qo'llashni soya donining sifat ko'rsatkichlari va hosildorligiga ta'siri
Hamdamov Jahongir Usmonali o'g'li
Ushbu maqolada soya donining sifat ko'rsatkichlari va don hosildorligiga tuganak bakteriyalarni o'zida saqlovchi tuproq va bacillus subtilis bs-26 bakteriyalari qo'llanilgan variantlar o'rtasida turli xil farqlar aniqlanganligi ifodalangan.
-
Mineral о'g'itlar me`yorlari va nisbatlarining ozuqabop kuzgi bug'doyning о'suv davrida quruq modda, tuplash bо'g'inida shakar tо'plashiga ta'siri
Irnazarova Nilufar Ismatullayevna
Ushbu maqolada Qashqadaryo viloyatining och tusli bо'z tuproqlari sharoitida mineral о'g'itlar meyorlari va nisbatlarining oziqabop kuzgi bug'doyning kuzgi о'suv davrida quruq modda, tuplash bо'g'inida shakar tо'plashiga ta'siri bо'yicha olingan ilmiy …
-
Kuzgi bug'doyning «Hisorak» navining mahsuldorlik ko'rsatkichlariga ekish va o'g'it me`yorlarining ta'siri
Qarshiyeva Umida Shukurovna, Karimov Abduxolik Abdullayevich
Respublikamizda oziq-ovqat xavfsizligini yanada mustahkamlashda boshoqli don ekinlari, jumladan yumshoq bug'doy hosildorligi va don sifatini oshirish, tezpishar, noqulay tashqi muhit omillariga chidamli bo'lgan navlarni yaratish bugungi kundagi g'allachilikning eng muhim …
-
SOS: SAVE OUR SOILS!
Anton Van Engelen, Karshiboev Khandam, Sherimbetov Saidakhmat
In this article a bird eye's view is given about the Uzbek dairy section, the land allocation for the various crops and the challenges for dairy farmers, small, medium and …
-
DUKKAKLI O'SIMLIKLAR RIVOJLANISHIDA AZOTLI O'G'ITLARNING TA`SIRI
Musurmonova Mukambar Pazitdinovna, Baxomova Lobar To'lqin qizi, Toshmatova Madina Hayrulla qizi, Sunnatullayeva Muxlisabonu Farhod qizi
Azotni o'zlashtirish dukkakli ekinlami tuproqda yashaydigan maxsus bakteriyalar bilan simbiozi evaziga amalga oshadi. Bakteriyalar o'simlik ildizini zararlaydi va tuganaklar hosil qiladi. Bakteriyalar dukkakli ekinlarning bir turi yoki bir nechta turiga …
-
QORAQALPOG'ISTON TUPROQ-IQLIM SHAROITIGA MOS BEHI NAVLARINI TANLASH
Islamov Soxib Yaxshibekovich, Seilbekov Ruslan Baxitovich
Maqolada Qoraqolpog'iston tuproq-iqlim sharoitida o'rganilgan 6 yoshli behi navlaridan maydon birligidan eng yuqori hosil olishda rayonlashtirilgan standart Samarkandskaya krupnoplodnaya (st) naviga (170,3 s/ga) nisbatan 37,8-37,1 s/ga eng yuqori hosildorlikni Xorazm …
-
BEDA BARG FILCHASI (PHYTONOMUS VARIABILIS HBST) NING BEDAGA ZARARI VA UNGA QARSHI KURASH CHORALARI
Tadjiyeva Miyassar Ismailovna
-
Фотиния ўсимлиги кўчатларида учрайдиган акaция ширасига қарши курашнинг биологик самарадорлиги
Хўжаев Шомил Турсунович, Бойжигитов Фозил Мухаммадиевич, Нуржобов Аббос Уткирович
Ушбу мақолада манзарали бута ўсимлиги - фотинияда тарқалиб, унга зарар етказадиган акация ширасига қарши янги истиқболли инсектицид-акарицидларни синаб ўрганиш натижалари келтирилган. Унга монанд, қуйидагилари энг самарали деб топилиб, амалиётга ишлатиш …
-
Манзарали ва бута ўсимликлари агробиоценозида учрайдиган зараркунандаларнинг тур таркиби ва учраш даражаси
Хўжаев Шомил Турсунович, Бойжигитов Фозил Мухаммадиевич, Нуржобов Аббос Уткирович
Ушбу мақолада манзарали ва бута ўсимликларидан: фотиния, лаврбаргли калина, қоя арчаси (скайрот) ҳамда магнолия ўсимликлари агробиоценозида учрайдиган зараркунандаларнинг тур таркиби ва учраш даражаси тўғрисида маълумотлар келтирилган.
-
AMARANT O‘SIMLIGIDA G‘O‘ZA TUNLAMINING RIVOJLANISHI, ZARARI VA UNGA QARSHI MIKROBIOLOGIK PREPARATLARNING BIOLOGIK SAMARADORLIGI
Muallif
-
Тўрт доғли донхўрнинг биоэкологик ривожланиш динамикаси
Холлиев Асамиддин Тураевич
Ушбу мақолада дон-дуккакли экинлар агробиоценозида учрайдиган тўрт доғли донхўрнинг биоэкологик ривожланиш ҳусусиятлари, тарқалиши ҳамда лаборатория шароитида ловия, мош ва нўхат экинларининг донларига етказадиган зарари тўғрисида маълумотлар келтирилган.
-
ALLAYAROV, N.RAYIMBAYEVA, N.SOBURJONOVA. Karamdosh sabzavot ekinlarda qorason kasalligining tarqalishi
Allayarov Abduraxman Nazaralievich, Rayimbayeva Nilufar Tuxtabayena, Soburjonova Nodira Murodbekovna
-
ҚЎШАҚБОЕВ, З.УМАРОВ. Малина навларида антракноз касаллигининг тарқалиши ва зарари .. 55 J.JURAYEV. Asal beruvchi ayrim butalarni vegetativ kо‘paytirishda zamburug’ va boshqa kasalliklar bilan zararlanishi va ularga qarshi kurash choralari
Б.ҚЎШАҚБОЕВ, З.УМАРОВ, J.JURAYEV