Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
IQLIM O‘ZGARISHI SHAROITIDA G‘O‘ZA TUNLAMINING (HELICOVERPA ARMIGERA) RIVOJLANISH PROGNOZI
Muallif
-
DON DUKKALI EKINLARNING ASOSIY ZARARKUNANDALARI DONXO’R BRUXUSLARGA QARSHI URUG’DORI BILAN DORILAB EKISHNING BIOLOGIK SAMARADORLIGI
Muallif
-
САБЗАВОТ ЭКИНЛАРИДА СЎРУВЧИ ЗАРАРКУНАНДАЛАР БИОЛОГИЯСИ, ЭКОЛОГИЯСИ ВА УЛАРНИНГ УЧРАШ ДАРАЖАСИ
Muallif
-
KUZGI TUNLAMNING POMIDORDAGI ZARARI VA UNGA QARSHI KURASH CHORALARI
Muallif
-
ҒЎЗА ДАЛАЛАРИДАГИ БЕГОНА ЎТЛАРГА ҚАРШИ ГЕРБИЦИДЛАРНИ ОЛДИНМА-КЕЙИН ҚЎЛЛАШ
Muallif
-
БОШОҚЛИ ДОН ЭКИНЛАРИНИ ЗАРАРЛИ ОРГАНИЗМЛАРДАН ҲИМОЯЛАШ
Muallif
-
QORAQALPOG‘ISTON SHAROITIDA BOSHOQLI DON EKINLARINING ZARARLI ORGANIZMLARIGA QARSHI KURASHISH
Muallif
-
ТУРЛИ САҚЛАШ РЕЖИМЛАРИДА САБЗИ ИЛДИЗ МЕВАЛАРИ МИКРОФЛОРАСИНИНГ ЎЗГАРИШИ
Muallif
-
БОДРИНГ ЭКИНИ ОРГАНЛАРИДА ҚЎРҒОШИН ЭЛЕМЕНТИНИНГ ТЎПЛАНИШИ
Muallif
-
МОЙЛИ ЭКИНЛАРНИНГ ҲОСИЛДОРЛИГИНИ ОШИРИШДА ПЛАЗМА БИЛАН ФАОЛЛАШТИРИЛГАН СУВЛИ ЭРИТМАЛАРНИНГ ТАЪСИРИ
Muallif
-
ЗАРАРКУНАНДАЛАРНИНГ ҲАР ХИЛ БИОТОПЛАРДА УЧРАЙДИГАН ҚИШЛОҚ ХЎЖАЛИК ЭКИНЛАРИ ДАЛАЛАРИГА МИГРАЦИЯ ҚИЛИШ ДИНАМИКАСИ
Muallif
-
ОСОБЕННОСТИ ПРИМЕНЕНИЯ ЛИНЕЙНОГО ПРОГРАММИРОВАНИЯ В ЗАЩИТЕ РАСТЕНИЙ
Muallif
-
ILDIZDAN TASHQARI OZIQLANTIRISHNING KUZGI BUG’DOYNI HOSIL ELEMENTLARI SHAKLLANISHI VA DON HOSILIGA TA’SIRI
Muallif
-
А.УЧАРОВ, А.РАХМАТОВ, У.ТАШПУЛАТОВ. Микробиологические фунгициды в системе защиты яблони от болезней в узбекистане
Учаров Артём Батиевич, канд. с/х наук, ведущий научный сотрудник, Рахматов Асрор Ахрорович, канд. с/х наук, заведуюший лаборатории, Ташпулатов Уйгун Бекмурзаевич, д.ф.с.х.н. (PhD)
Ҳозирги вақтда экинлар ҳосилдорлигини оширишнинг асосий воситаларидан бири ўсимликларни касаллик ва зараркунандалардан кимёвий ҳимоя қилиш воситаларидан фойдаланиш ҳисобланади. Препаратларни танлашда устуворлик максимал таъсирга имкон қадар тезроқ эришишдир.
-
Такрорий экин майдонларида мош касалликларига қарши уруғдорилагич препаратларнинг самарадорлиги .. 26 M.QOSIMOVA. Moshdan yuqori samaradorlikka erishishda fuzariozga qarshi urug‘dorilagichlarni qo‘llash va mineral o‘g‘itlar nisbatini to‘g‘ri qo‘llashning maqbul me’yorlarini ishlab chiqish
К.ШАМСИДДИНОВА, А.АНОРБАЕВ, Ж.РАХМОНОВ, Қ.БАБАБЕКОВ, M.QOSIMOVA
В связи с тем, что на территориях республики уже высажена мешанка, в почве естественным образом формируются биологические азот аккумулирующие клубеньковые бактерии, которые в зависимости от толщины рассады накапливают в среднем …
-
ВИДЫ ПРИМАНОЧНЫХ КУЛЬТУР И РЕКОМЕНДАЦИИ ИХ ПРИМЕНЕНИЯ К ОТДЕЛЬНЫМ КУЛЬТУРАМ
Норова Малика, Худойкулов Аъзамжон Мирзокулович, Газиева Дилноза Комилжоновна
-
YEM-XASHAK EKINLARI ZARARKUNANDALARINING TUR TARKIBI VA TARQALISHI, ULARGA QARSHI KURASH CHORALARI
Maxmudova Sh.A., Irgasheva N.R
Ushbu maqolada eм-xashak ekinlarida uchraydigan zararkunandalarning tur tarkibi, zararkunandalarning bioekologiyasi, anatomiya va fiziologiyasi adabiyotlar sharhni yordamida keng yorit ilgan bo'lib, ularga qarshi kurash usullari keltirigan
-
MAKKAJO'XORI NAVLARINING O'SISHI VA RIVOJLANISHIGA SUG'ORISH TARTIBLARINING TA'SIRI
Kunnazarov Ubbiniyaz Baktibayevich, Mambetnazarov Bisenbay Satnazarovich, Oteuliev Jaksilik Begdullaevich, Dosjanov Kilishbay Jienbaevich
Maqolada janubiy orol bo'yi hududi o'rtacha sho'rlangan, o'tloqi-allyuvial tuproqlari sharoitida sug'orish tartiblarini asosiy va takroriy ekin sifatida parvarishlangan makkajo'xori navlarining o'sishi, rivojlanishiga ta'siri bo'yicha tadqiqot natijalari keltirangan
-
SOVERSHENSTVOVANIE KOMPLEKSNOĬ RABOTY PO POVYSHENIYU UROZHAYNOSTI KUKURUZY S PRIMENENIEM INNOVATSIONNYKH TEKHNOLOGIĬ
К.КУЛАНБАЙ, А.АКМУЛЛАЕВА, Г.БАЯДИЛОВА
-
М.ХОЛДОРОВ, С.МАМАТОВ, С.АЛИМУХАМЕДОВ. Нано ва микро- заррачалар қўллашнинг помидорда илдиз чириш касаллигига самарали таъсири
НАНО ВА МИКРО- ЗАРРАЧАЛАР ҚЎЛЛАШНИНГ, ПОМИДОРДА ИЛДИЗ ЧИРИШ КАСАЛЛИГИГА, САМАРАЛИ ТАЪСИРИ, М.У.Холдоров, СПЭ ва КИТИ, С.К.Маматов, ЎК ва ҲИТИ, С.С. Алимухамедов, СПЭ ва КИТИ., илдиз чириш касаллигининг ривожланишига таъсири ўрганилган. Олинган натижага кўра, помидорда нано ва, микрозаррачалар: MnO2, Fe2O3 ва SiO2 + MnO2 + Fe2O3 қўлланилганда уруғнинг униб чиқишига самарали (94-97%), таъсир этиб, илдиз чириш касаллиги билан зарарланиш 50-60%га камайиши кузатилди., гнилей томатов. Согласно полученным результатам, при обработке семян нано- и микрочастицами: MnO2, Fe2O3 и, SiO2 + MnO2 + Fe2O3 они оказали эффективное воздействие на всхожесть семян (94-97%), а также поражаемость, корневой гнилью снижалась на 50-60 %., Кириш. Республикамиз қишлоқ хўжалик экинлари етиш-, тириш учун тупроқ-иқлим шароити қулай ҳисобланиши, билан бир қаторда мамлакатимиз иқтисодиётининг устувор, йўналишларидан биридир.. Қишлоқ хўжалиги аҳолини за-, рур озиқ-овқат маҳсулотлари билан ҳамда саноатни турли, соҳаларини эса хом ашё билан таъминлайди. Ўзбекистон, Республикаси Президентининг 2017 йил 7 ноябрда қабул, ли экинлар шунингдек қуритилган сабзовот ва меваларнинг, маҳаллий экспорт қилувчиларни қўллаб-қувватлаш бўйича, қўшимча чора-тадбирлар тўғрисида” фармони қабул қилинди., Фармонда ташқи иқтисодий фаолиятни янада либераллашти-, риш, экспорт қилинадиган янги мева-сабзавот маҳсулотлари, завот ва меваларнинг ҳажмини кўпайтириш ва турларини, кенгайтириш учун қулай шарт-шароит яратиш, маҳаллий, маҳсулотларнинг жаҳон бозорларида рақобатбардошлигини, оширишга катта эътибор қаратилди ҳамда имтиёзлар бе-, рилди., Аҳолини эҳтиёжи учун талаб қилинадиган тўйимли, юқори, сифатли озиқ-овқат маҳсулотлари таъминотини яхшилашда, помидор экини ҳам муҳим ўрин эгаллайди.Помидордан, сифатли маҳсулотлар олишда уларни касалликлардан, ҳимоя қилиш чораларини ўз вақтида ишлаб муҳим ахами-, ятга эга. Сўнги йилларда помидор экинида илдиз чириш, фузариоз, ун-шудринг, ҳамда алтернариоз касалликлари, кенг тарқалиб, ҳосилга катта зарар етказмоқда. Ушбу, касалликларга қарши курашда фақат кимёвий воситалар, қўлланиб келинмоқда.Бу эса ўз навбатида маҳсулотнинг, сифати бузилишига олиб келади ва экологик тоза маҳсулот, етиштириш талабларига мутлақо жавоб бермайди. Шу, билан биргаликда тупроқда ва атроф-муҳитда меъёри-, дан кўп кимёвий воситаларнинг қўлланиши натижасида, тупроқнинг органик қисмида биологик жараён бузилиб, тупроқ унумдорлигига салбий таъсир кўрсатиб,уни йилдан, йилга бузилишига олиб келади. Тупроқдаги микроорганизм-, ларнинг миқдори ва фаоллигини ошириш мақсадида орга-, ник ўғит сифатида ўсимликлар нано ва микрозаррачалар, озиқлантирилмоқда [3]., Айрим адабиётларда [2] келтирилишича, ўсимликнинг, ўсув даврида кечаётган турли биокимёвий жараёнларда, нано ва микрозаррачалар асосий вазифани бажаради., Ўсимликлар учун нано ва микрозаррачалар физиологик, роли шундаки, у оксидланиш–қайтарилиш реакцияларида, ва фотосинтез жараёнида иштирок этади, ноқулай ташқи, муҳит омилларига чидамлигини оширади, атмосфера азоти, фиксацияси учун туганак бактерияларга зарур озиқа яратиб, қўшимча ҳосил олишга имкон яратади., Бугунги кунда кремний диоксиди (SiO2), темир, марга-, нец ва бошқа элементларнинг нано ва микрозаррачалари, кукунларини олиш учун экспериментал қурилма яратилган, бўлиб, нисбатан оддий ва иқтисодий жиҳатдан самарали усул, асосида нано ва микрозаррачаларни синтез қилиш амалга