Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
Мошнинг ўсиши ва ривожланишига экиш схемасининг таъсири
Аралова Минаввар Номоз қизи
Ушбу мақолада мошни ўсиши, ривожланишига қатор ораси 60 см, экиш тизими 60х20, 60х15, экиш чуқурлиги 3-4 см бўлганда, содир бўладиган ўзгаришларни ўрганиш натижалари таҳлил этилган.
-
Сояда сунъий баргсизлантириш – дефолиация агротадбири ўтказилишининг ахамияти
Носиров Иқболжон Қобилжон ўғли
Ушбу мақолада такрорий экин сифатида турли кўчат қалинлигида экилган соя ўсимлиги хосилини қисқа муддатларда, сифатли йиғиштириб олиш учун қўлланилган дефолиация меъёрларининг таъсирини ўрганиш юзасидан Андижон вилоятининг ўтлоқи бўз тупроқларида олиб …
-
Sug'orish tizimida nasoslarning o'rni va ulardan foydalanish samaradorligi
Xo'shiyev Shuhrat Panjievich
Sug'orish tizimida tuproq namlanishida nasoslarning maxsus quvurlar orqali suvning tuproqqa shimilib borishi natijasida quvur ichida siyraklashish-vakuum hosil bo'lishida asoslanishi va nasoslardan tejamli energiyadan foydalanish.
-
ОЛМА КУЯСИ БИОЭКОЛОГИЯСИ (HYPONOMEUTA MALINELLA)ТОҒ ОЛДИ ХУДУДЛАРИДА УЧРАШ ДАРАЖАСИ, ТАБИИЙ КУШАШДАЛАРИ ВА УЛАР МУВОЗАНАТЛАРИНИНГ ШАКЛЛАНИШИ
Саидов Истам Рустамович, Носирова Зарифахон Ғуломжоновна, Усвалиев Ойбек Турғунович
Кузатувларимиз натижасида олма куясининг Тошкент вилоятларининг мевали боғларида 4 туркум ва 7 оилага мансуб 26 тур энтомафаглари аниқланди ва улар йиртқич ва паризит турларга ажратилди. Ҳозирда биз ушбу энтомофагларнинг антропоген …
-
НОК БОҒЛАРИНИНГ ЗАМБУРУҒЛИ КАСАЛЛИКЛАРИ
Умаров Зафар Абдишукурович, Пулатов Азиз Аллаёр ўғли, Ёқубов Хисрав Толиб ўғли
-
ҲАШАРОТЛАРДА ЭНТОМОПАТОГЕН ЗАМБУРУҒЛАРНИ БИОТРОФ ПАРАЗИТЛИГИ
Рахимова Дилшода Холмад қизи, Мўминов Рустам Аманович, Аблазова Мохичехра Миракбаровна
Зарарланган ҳашаротлар сиртида касаллик қўзғатувчи замбуруғларнинг мицелий ва конидиялари ҳосил бўлди. Натижада нобуд бўлган ҳашаротлар сирти касаллик қўзғатувчи замбуруғнинг оқ, қалин ва зич жойлашган ғуборлар билан қопланди. Касаллик белгилари ва …
-
БУҒДОЙ ЭКИЛГАН МАЙДОНЛАРДА УЧРАЙДИГАН ЗАРАРКУНАНДА ВА КАСАЛЛИКЛАР ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ
Қ.Бабабеков, Ж.Рахмонов, М.Абдиллаев
-
ИККИ ФАСЛЛИ (ДУВАРАК) БУҒДОЙ НАВ ТИЗМАЛАРИНИНГ ҚУРҒОҚЧИЛИККА ЧИДАМЛИЛИК ХУСУСИЯТЛАРИ
Аманов Ойбек Анварович, Жўраев Диёр Турдиқулович
Бошоқли дон экинларни қурғоқчиликка чидамли навларни танлаш ва сув билан кам таъминланган майдонларга жорий қилиш муҳим аҳамиятга эга. Ушбу мақолада икки фаслли( дуварак) буғдой нав ва тизмаларни лойиха доирасида лаборатория …
-
МАККАЖЎХОРИНИНГ АСОСИЙ КАСАЛЛИКЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ТАРҚАЛИШИ
Мамбетназаров Асан Бисенбаевич, Исамидинов Илхом Тулаевич, Юлдуз Исамиддиновa
Мақолада маккажўхори экинидаги касалликларнинг учраши, тарқалиши ва ўсимликни ҳимоя қилиш усуллари баён этилган.
-
БЕДА ДАЛАСИДА ФИТОНОМУСГА ҚАРШИ КУРАШНИНГ САМАРАДОРЛИГИ
Торениязов Елмурат Шерниязович, Хамидуллаев Жанаберген Уббиниязович
-
СУҒОРИЛАДИГАН ТИПИК БЎЗ ТУПРОҚЛАРНИНГ ФИЗИК ХОССАЛАРИ
Намозов Нормамат Чориевич, Хасанов Сардор Фахритдинович, Гулимов Қувондиқ Хамзаевич
Мақолада суғориладиган типик бўз тупроқларнинг агрофизикавий хоссалари, турлича ишлов бериш орқали тупроқ унумдорлигини ошириш, тупроқнинг ҳажм ва солиштирма оғирлиги ва умумий ғоваклиги таҳлил этилган.
-
УНАБИ МЕВА ПАШШАСИГА ҚАРШИ КУРАШДА ВА ЮҚОРИ ҲОСИЛ ОЛИШДА ТУПРОҚҚА ИШЛОВ БЕРИШ ЧОРА-ТАДБИРЛАРИНИНГ АҲАМИЯТИ
Муродов Боқижон Эгамбердиевич
Ушбу мақолада баён этилганидек унаби мева пашшаси ҳаётининг ғумбаклик босқичини асосан тупроқнинг 1-3 см юза қатламида ўтказади. Шунга асосан қарши курашда тупроққа тўғри ва ўз вақтида ишлов беришнинг аҳамияти ва …
-
ЎРИК-ҚАМИШ ШИРАСИГА ҚАРШИ КУРАШ ТАДБИРИНИНГ САМАРАДОРЛИГИ
Сулаймонов Ботиржон Абдушукурович, Торениязов Тилеумурат Елмуратович
Мақолада Қорақалпоғистон Республикаси агробиоценозидаги ўрик дарахтларида пайдо бўлган янги тур ўрик-камиш ширасининг ривожланиш биоэкологияси ҳамда бу офатга қарши қўлланиётган кимёвий препаратларнинг биологик самарадорлиги баён этилган.
-
ЎЗБЕКИСТОН ШАРОИТИДА ИНТРОДУКЦИЯ ҚИЛИНГАН ҚИЗИЛ ЭХИНАЦЕЯ (ECHINACEA PURPUREA (L.) MOENCH) НИНГ АЙРИМ КАСАЛЛИКЛАРИ ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ
Қодирова Дилдора Дилшодовна, Нуралиев Хамро Ҳайдаралиевич
Мақолада қизил эхинация – қимматли доривор ўсимликнинг айрим касалликлари ва уларга қарши кураш чоралари ҳақида маълумотлар берилган. Олинган натижаларни эхинацияни замбуруғли касалликлардан ҳимоя қилиш тадбирларида қўллаш мумкин.
-
ДЕФЛЯЦИЯ ЖАРАЁНЛАРИНИ КАМАЙТИРИШ ЙЎЛЛАРИ
Умаров Муҳаммад Исматуллаевич, Хошимова Насиба Гуламатовна, Шерматов Тохиржон Холиназарович
-
Беда биоценозидаги зарарли биоомиллар таркибининг аҳамияти
Торениязов Елмурат Шерниязович, Хамидуллаев Жанаберген Уббиниязович
-
Олма маҳаллий пайвандтагларининг яшил қаламчаларини илдиз олувчанлигига ўсишни бошқарувчи моддаларнинг таъсири
Юсупова Камола Қосимовна, Нормуратов Илхом Турғунович, Намозов Ихтиёр Чориевич
Мақолада олма мевали дарахтлар пайвандтагларини яшил қаламчалар билан кўпайтириш ва бунда қаламчаларнинг илдиз отувчанлигига индолилсирка кислотасининг турли концентрациялари билан ишлов беришнинг таъсирини ўрганиш бўйича тадқиқот натижалари берилган.
-
Киви ўсимлигини яшил қаламчасидан кўпайтиришнинг мақбул муддатлари
Сатторов Обиджон Одинамахмадович
Ушбу мақолада киви ўсимлигини ҳар хил навларининг яшил қаламчадан кўпая олиш қобилиятини аниқлаш юзасидан олиб борилган тажриба натижалари келтирилган.
-
Помидорнинг штампсимон (Var. Validum (bailey) brezh.) ва оддий (Var. Vulgare (alef.) brezh.) тур хилига мансуб шаклларидан фойдаланиб, биринчи авлод дурагайларини олиш
Хўжаев Панжи Норҳамидович, Наджиев Жўрахон Нарсайдович
Ушбу мақолада 2021 йилда СПЭ ва КИТИ Сурхондарё илмий-тажриба станциясида помидорнинг Заковат,Л-773/80, Тарамата, Ёқут, Л-31, Л-86/19 навларини ўзаро чатиштириш асосида биринчи авлод дурагайларини олиш бўйича олиб борилган тадқиқотлар натижаси келтирилди.
-
Уруғ мевали боғларда учрайдиган куялар турлари ва уларнинг тарқалиш даражаси (Тошкент ва Наманган вилоятлари шароитида)
А.ЮСУПОВ, И.САИДОВ, О.УСВАЛИЕВ
Мақолада Республикамизнинг уруғ мевали боғларида учраб сезиларли даражада зарар келтириб уруғ мевали боғларда учровчи зараркунандаларининг тур таркиби хилма хиллиги олма куяси, дўлана гирдак куяси қарши 2019 йилларда Чуст туманида ўтказилган …