Search articles
The search covers author names, article titles, keywords and abstracts — in all three languages.
-
ОРОЛ ТУБИ ҲУДУДИ ТУПРОҚЛАРИДА ЧЎЛ ВА ЯЙЛОВ ЎСИМЛИКЛАРИНИНГ УНИШИ ВА РИВОЖЛАНИШИГА БИОПРЕПАРАТЛАРНИНГ ТАЪСИРИ
Абдрахманов Тохтасин, Биология факультети декани, қ.х.ф.н. профессор., Жаббаров Зафаржон Абдукаримович, Тупроқшунослик кафедраси мудири, профессор, б.ф.д., Бобоев Сайфулла Ғафурович, Генетика кафедраси мудири, профессор в.б., б.ф.д., доцент., Маҳаммадиев Самад Қиличевич, Тупроқшунослик кафедраси доценти в.б., қ.х.ф.ф.д., Файзуллаев Орзубек Абдурашидович, Биология факультети декан муовини, Абдуллаев Шохрух Зафарович, Имомов Отамурод Нормаматович, Каримбоева Мафтуна Қудратовна, Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети.
-
ҚОРАҚАЛПОҒИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ШАРОИТИДА ТРИХОГРАММА ЭНТОМОФАГИНИ ҚӮЛЛАШНИНГ АҲАМИЯТИ
Нишонов Норжигит Турабович, қ.х.ф.н., доцент, Жумамуратов Алламурат Турғанбаевич, магистр, ТошДАУ Самарқанд филиали.
-
ЭРТА ПИШАР ҚОВУННИНГ КАСАЛЛИКЛАРИНИ ҚЎЗҒАТУВЧИ ЗАМБУРУҒЛАР ВА УЛАРНИНГ ҲОСИЛДОРЛИККА САЛБИЙ ТАЪСИРИ
Хайтбаева Нодира Сейтжановна, қ/х.ф.ф.д., Тошкент давлат аграр университети доценти, Отажонов Анваржон Aбдурахимович, Ўсимликлар карантини ва ҳимояси ИТИ таянч докторанти., мон тутгичга тушган сонига қараб қўллаш керак. Агар далада, 1. Дала тажрибаларини ўтказиш услублари//(методик қўлланма); тузувчилар Ш.Нурматов, Н.Мирзажонов, А.Авлиёкулов ва бошқ. – Тошкент, ЎзПИТИ, 2007. -147 с., 2. Успенский Ф.М. Определение численности вредителей хлопчатника.-T.: УзНИХИ, 1973.-Б.162-174., 3. Хамраев А.Ш., Бекчанов Х.У., Абдуллаев И.И. ва бошқ. Ҳашаротлар туркумини аниқлагич жадвали юзасидан, услубий қўлланма.Урганч, 2008.-34б., 4. Сулаймонов Б.А., Жумаев Р.А. Сунъий усулда кӯпайтирилган трихограмма паразит авлодларининг ғӯза тунла, ми тухумларида биологик самарадорлигини аниқлаш//Ӯзбекистон аграр фани хабарномаси .- 1 (67) 2017.-Б. 7-10., 5. Кимсанбоев X.X., Aнорбоев А.Р.,Жумаев Р.А. Биолабораторияда трихограммани сунъий озуқа муҳитларида, ӯстириш технологияси // Уз МУ Хабарлари.-№ 3/2. -2016. –Б. 12-15.
-
ИККИ ФАСЛЛИ ЮМШОҚ БУҒДОЙ НАВ ВА ТИЗМАЛАРИНИ ҚУРҒОҚЧИЛИККА ЧИДАМЛИЛИГИНИ ИЛДИЗ УЗУНЛИГИ ОРҚАЛИ БАҲОЛАШ
Аманов Ойбек Анварович, Шоймурадов Аброр, Жабборова Сабоҳат Жалил қизи
Ушбу мақолада икки фаслли баҳорги юмшоқ буғдой ўсимликларини илдиз узунлигига қараб қурғоқчиликка чидамли тизмаларни танлаб олиш баён этилган. Назорат кўчатзорида ўрганилган нав ва тизмалар орасидан илдиз узунлиги андоза навларга нисбатан …
-
Ўсимлик ширалари паразит энтомофагларидан Lysiphlebus fabarum турини биолабораторияларда ялпи кўпайтириш технологияси
Рустамов Атхам Ахматович, Акмалова Дурдона Ўткировна, Эшбобоев Муродулла Юнус ўғли
Ўсимлик битларини сонини бошқаришда самаралий паразит энтомофагларидан (Aphidiidae) оила вакилларининг Lysiphlebus fabarum Marsch тур таркиби ва уларнинг биолабораторияларда кўпайтириш технологияси ишлаб чиқилган ва илмий асосланган.
-
Тошкент вилояти шароитидаги боғларда баргўровчилар – филлофагларнинг учраши ва тур таркиби
Юсупов Абдусалим Холбоевич, Нуралиева Дилноза Самадуллаевна, Артиков Орифжон Обидович, Абдуҳалилова Зарнигор Собиржон қизи
Ушбу мақолада, Тошкент вилояти шароитида мевали боғларида баргўровчи – филлофагларнинг тарқалиши, зарари ва тур таркиби ўрганилган, мевали дарахт баргларининг зарарланиш даражаси аниқланган ва уларга қарши кимёвий препаратларини қўллашдаги биологик самарадорлиги …
-
Бута-барра ўтли яйлов ўсимликлари зараркунандаларининг биоэкологияси
Хайтмуратов Арсланбек Файзуллаевич
-
Токзорларда учрайдиган асосий сўрувчи зараркунандалар тур таркиби
Холлиев Асомиддин Тураевич, Убайдуллаев Сардор Ихтиёр ўғли, Рўзиқулов Давлатбек Назаралиевич
Ток Ўзбекистонда анъанавий ва кенг тарқалган маданий ўсимликлардан биридир. Бошқа экинлар сингари ток ҳам турли зараркунандалар таъсирида зарарланади.
-
Ўзбекистонда қалампирнинг замбуруғ касалликлари учрашининг танқидий таҳлили
Ҳасанов Ботир Ачилович, Утаганов Самад Бобомурод ўғли, Азнабакиева Дилрабо Турсунбоевна
Ширин ва аччиқ қалампир (Capsicum туркуми турлари, асосан Capsicum annuum) бугунги кунда мамлакатимизда сабзавот экинлари орасида экин майдони ва ишлаб чиқариш ҳажми тобора ошиб бораётган экинлар қаторига киради.
-
ФИТОФАГИ ВИДЫ ВСТРЕЧАЮЩИЕСЯ В ЛЕСНОМ БИОЦЕНОЗЕ
Расул Ахматович Жумаев, Закария Фоуад Фавзу, Эсанбаев Шамси
this article lists the types of pests found in the biocenosis of the Bakhmal forest, of which 48 species of phytophages are more common than others. It turned out that …
-
ҒЎЗА ТУНЛАМЛАРИГА ҚАРШИ ҚЎЛЛАНИЛАДИГАН ИНСЕКТИЦИДЛАРНИНГ LYSIPHLEBUS FABARUM ЭНТОМОФАГИГА ТАЪСИРИ
Атхам Ахматович Рустамов, Ғолибжон Ғуломжон ўғли Мирзарахимов
Увеличение видов Lysiphlebus fabarum Marsch от паразитических энтомофагов, используемых для борьбы с численностью тлей некоторыми инсектицидами против сосущих и грызунов-вредителей хлопковых культур и их негативное влияние на тлей, их биологическая …
-
НИШОН ТУМАНИ ЧЎЛ ЯЙЛОВЛАРИДА ОЗУҚАБОП ЎСИМЛИКЛАРНИНГ УНУВЧАНЛИГИНИ АНИҚЛАШ
Раҳимов Учқун Ўктам ўғли, Жумаева Hозидил Рамазон қизи
Чўл озуқабоп ўсимлик тур ва навларининг уруғлари экинбоплик сифатлари ва уларни экиш муддатлари бўйича маълумотлар келтирилган.
-
БАЗАЛТ ТОЛАЛИ ФИЛЬТР МАТОДА ЎСИМЛИК МОЙЛАРИНИ ТОЗАЛАШ
Эркаева Нодира Чориёровна, Ахмедов Азимжон Нормўминович, Суннатова Сохиба Фозиловна
Таклиф этилаётган фильтр матода ўсимлик мойларини бирламчи тозалаш натижасида ўсимлик мойларининг асосий сифат кўрсаткичларидан намлик ва учувчан моддалар миқдори 0,20% дан 0,10 % гача, мойдаги чўкма мой миқдори 0,05 дан …
-
G'O'ZA O'SIMLIKLARI VEGETATSIYA DAVRINI KUZATISH VA HOSILDORLIKNI BASHORATLASH
Inamov Aziz Nizamovich, Musurmankulov Zuxiriddin Shuxratovich
Mazkur maqolada geoaxborot tizimi oilasiga mansub dasturiy ta'minotlar yordamida g'o'za o'simliklari vegitatsiya davrini kuzatish, hosildorligini baholash, masofadan zondlash materiallari asosida tezkor monitoring tahlillarini olib borish texnologiyalarini takomillashtirish masalalari yoritilgan.
-
Фузариоз касаллигининг буғдой ҳосилига таъсири
Хайтбаева Нодира Сейтжановна, Хасанов Ботир Ачилович, Бобобеков Қаландар Бобобекович
Мақолада Республиканинг марказий ҳудудларидан Самарқанд, Жиззах, Сирдарё ва Тошкент вилоятларида буғдойнинг фузариоз касаллигининг тарқалиши зарари келтирилган. Буғдойнинг вегетация даврида фузариоз касаллиги билан касалланиш даражаси, касалликнинг ташқи белгилари ҳамда касалликни қўзғатувчи …
-
ОЛМА КУЯСИ БИОЭКОЛОГИЯСИ (HYPONOMEUTA MALINELLA)ТОҒ ОЛДИ ХУДУДЛАРИДА УЧРАШ ДАРАЖАСИ, ТАБИИЙ КУШАШДАЛАРИ ВА УЛАР МУВОЗАНАТЛАРИНИНГ ШАКЛЛАНИШИ
Саидов Истам Рустамович, Носирова Зарифахон Ғуломжоновна, Усвалиев Ойбек Турғунович
Кузатувларимиз натижасида олма куясининг Тошкент вилоятларининг мевали боғларида 4 туркум ва 7 оилага мансуб 26 тур энтомафаглари аниқланди ва улар йиртқич ва паризит турларга ажратилди. Ҳозирда биз ушбу энтомофагларнинг антропоген …
-
ҲАШАРОТЛАРДА ЭНТОМОПАТОГЕН ЗАМБУРУҒЛАРНИ БИОТРОФ ПАРАЗИТЛИГИ
Рахимова Дилшода Холмад қизи, Мўминов Рустам Аманович, Аблазова Мохичехра Миракбаровна
Зарарланган ҳашаротлар сиртида касаллик қўзғатувчи замбуруғларнинг мицелий ва конидиялари ҳосил бўлди. Натижада нобуд бўлган ҳашаротлар сирти касаллик қўзғатувчи замбуруғнинг оқ, қалин ва зич жойлашган ғуборлар билан қопланди. Касаллик белгилари ва …
-
DICRANOTROPIS BECKERI FIEBER – ВРЕДИТЕЛЬ ПШЕНИЦЫ И ЯЧМЕНЯ
Кожевникова Алевтина Григорьевна
-
YONG`OQ GENOTIPLARINING IN VITRO USULDA MIKROKLONAL KO`PAYTIRISHGA TA`SIRI
Haydarov Ilyos Abdirashidovich, Bozorov Elboy, Abduganiyev Ulug'bek Burxoniddinovich
-
БУҒДОЙ ЭКИЛГАН МАЙДОНЛАРДА УЧРАЙДИГАН ЗАРАРКУНАНДА ВА КАСАЛЛИКЛАР ВА УЛАРГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ
Қ.Бабабеков, Ж.Рахмонов, М.Абдиллаев